Tartarski biftek

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Tatarski biftek
Steak tartar.jpg
Tatarski biftek
Glavni sastojcisirova govedina
  Medija: Tatarski biftek


Tartar, ili tartarski biftek, je jelo od goveđeg,[1][2] ili konjskog mesa.[3], Koje je po urbanom mitu dobilo naziv po konjanicima Tatarima. Što je delimično tačno. Navodno su su goveđe šnicle, u nedostatku mašine za mlevenja mesa, stavljali pod sedlo i jahali na njima dva dana. Tako su dobijali meso idealno za mazanje na hleb. Kao i većina mitova, kada se podvrgnu detaljnijem testu ispostavljaju se netačni. "The Cambridge Medieval History" iz 1924 zapravo nam potvrđuje da su Mongolski konjanici zaista stavljali komade mesa pod sedlo, ali isključivo iz razloga da konjima ublaže rani i čireve koje im je sedlo možda prouzrokovalo. Do kraja dana, meso je praktično bilo nejestivo. "Steak tartare" postao je popularan posle Drugog svetskog rata, negde 50-tih godina u USA. Beefsteack à l'Américaine kako se tada spelovao i nazivalo popularno jelo u Americi, zapravo je preteča Tartar bifteka, tj. Tartar biftek je njegov derivat i naziv je dobio po tartar sosu koji se uz njega služio a ne po Tatarskim konjanicima koji jedu sirovo meso. Naziv Tatar biftek bez "r" uglavnom se zadržao u zemljama istočne Evrope, zajedno sa mitom o konjanicima i sedlu.

Izbor začina je stvar ličnog ukusa. Pojedini recepti predlažu čak više od stotinu začina. Neki od njih su: kašičica senfa, kašika Vorčestera, tucana crvena paprika (može i malo ljute), so, mleveni biber (beli i crni), čili sos, malo kečapa, sitno iseckan crni i beli luk, peršunov list, limunov sok, seckani kiseli kornišoni, kapar, malo konjaka, umućeno žumance, ...

Tartarski biftek se maže na prepečen hleb, sa malo putera, mada nema specijalnih pravila kako uživati u ovom delikatesu.

Vidi još[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Waxman, Jonathan; Steele, Tom; Flay, Bobby; Kernick, John (2007). A Great American Cook: Recipes from the Home Kitchen of One of Our Most Influential Chefs. Houghton Mifflin Harcourt. ISBN 978-0-618-65852-7.. 
  2. ^ Raymond Sokolov, The Cook's Canon. 2003. ISBN 978-0-06-008390-8. стр. 183.at Google Books
  3. ^ Lonely Planet, Food Lover's Guide to the World: Experience the Great Global Cuisines, 2014, p. 97

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Linda Stradley, I'll Have What They're Having: Legendary Local Cuisine, Falcon, 2002
  • Craig J. Smith, The Raw Truth: Don't Blame the Mongols (or Their Horses), NY Times, 6 Apr 2005 [1]
  • Sokolov, Raymond (2004). How to Cook. revised edition. стр. 41. ISBN 978-0-06-008391-5.  at Google Books
  • Albert Jack. What Caesar Did for My Salad: Not to Mention the Earl's Sandwich, Pavlova's Meringue and Other Curious Stories Behind Our Favourite Food. 2010. ISBN 978-1-84614-254-3. стр. 141. at Google Books
  1. ^ Smith, Craig S. (06. 04. 2005). „The Raw Truth: Don't Blame the Mongols (or Their Horses)”. The New York Times.