Tasosartan
 | |
| IUPAC ime | |
|---|---|
2,4-dimetil-8[2'-(1H-tetrazol-5-il)bifenil-4-il]metil5,8-dihidropirido[2,3-d]pirimidin-7(6H)-on | |
| Klinički podaci | |
| Kategorija trudnoće |
|
| Pravni status | |
| Pravni status |
|
| Identifikatori | |
| CAS broj | 145733-36-4  |
| ATC kod | C09CA05 (WHO) |
| PubChem | CID 60919 |
| DrugBank | DB01349 |
| ChemSpider | 54890  |
| UNII | 48G92V856H |
| Hemijski podaci | |
| Formula | C23H21N7O |
| Molarna masa | 411,459 g/mol |
Tasosartan je antagonist angiotenzin II receptora.
Proizvođač je ovaj lek povukao sa FDA pregleda nakon što su klinička ispitivanja faze III pokazala povišene transaminaze (znak moguće hepatotoksičnosti) kod znatnog broja učestnika.[1][2]
Osobine
[уреди | уреди извор]| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 6 |
| Broj donora vodonika | 1 |
| Broj rotacionih veza | 4 |
| Particioni koeficijent[3] (ALogP) | 3,1 |
| Rastvorljivost[4] (logS, log(mol/L)) | -5,9 |
| Polarna površina[5] (PSA, Å2) | 100,6 |
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Atkinson AJ; et al. (2007). Principles of clinical pharmacology. Amsterdam: Elsevier. стр. 515. ISBN 978-0-12-369417-1.
- ^ Dina R, Jafari M (2000). . „Angiotensin II-receptor antagonists: an overview”. Am J Health Syst Pharm. 57 (13): 1231—41. PMID 10902066.
- ^ . . doi:10.1021/jp980230o. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ . . PMID 11749573. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ . . PMID 11020286. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ)
Literatura
[уреди | уреди извор]- Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803.
- Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
