Te Deum (Brukner)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search

Te Deum delo je austrijskog kompozitora Antona Bruknera (WAB 45). Komponovano je za kvartet vokalnih solista (sopran, alt, tenor i bas), mešoviti hor, orgulje i orkestar. Posle Šarpentjeovog i Berliozovog, Bruknerov Te deum je treći najbolji i najraskošniji.

Nastao je 1886. godine i traje oko 22 minuta. Izvodi se kao samostalno koncertno delo, ali i kao finale Devete Bruknerove Simfonije.

Analiza dela[уреди]

Počinje svečano i snažno, molitvom Te Deum laudamus, a nastavlja se molitvom za tenor solo Te ergo quaesumus. Treća molitva, Aeterna fac, ponovo nastupa svečano i snažno, dok četvrta, Salvum fac, populum tuum počinje slično kao Te ergo, ali kod Per singulos Dies i Dignare Domine dobija vlastiti tok, sa karakterističnim basovskim solom Et rege eos. Finalna peta molitva je fuga In te Domine speravi, sa karakterističnim koralom u trombonima, na koji se hor nadovezuje svojim non confundar. To je karakteristično ispovedanje vere, koje predvode soprani iz hora, zajedno sa drvenim duvačima. Ispovedanje vere se najpre smiruje i na kraju ponovo izbija i okončava se u svečanom tonu svih izvođača i monumentalnom zvuku fanfara.