Termohemija

Из Википедије, слободне енциклопедије
Prvi ledeni kalorimeter koji su Antoan Lavoazje i Pjer Simon Laplas koristili 1782-83 za određivanje toplote raznih hemijskih promena.

Termohemija je studija energije i toplote u kontekstu hemijskih reakcija i/ili fizičkih transformacija.[1] Reakcija može da oslobađa ili apsorbuje energiju. Do toga može doći i usled faznih promena, kao što su topljenje i ključanje. Fokus termohemije je na promenama energije, a posebno u razmeni energije sistema sa njegovim okruženjem. Termohemija je korisna u predviđanju količina reaktantata i produkata tokom reakcije. U kombinaciji sa određivanjem entropije, ona se takođe koristi za predviđanje spontanosti reakcija.

Endotermne reakcije apsorbuju toplotu, dok egzotermne reakcije oslobađaju toplotu. Termohemija povezuje koncepte termodinamike sa konceptom energije u obliku hemijskih veza. Ona između ostalog obuhvata određivanje toplotnog kapaciteta, toplote sagorevanja, toplote formiranja, entalpije, entropije i slobodne energije.

Reference[уреди]

  1. ^ Mirskiy, Anton G. (2009). Thermochemistry and Advances in Chemistry Research. Nova Science Pub Inc. ISBN 1606923765. 

Vidi još[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]