Пређи на садржај

The Lays of Beleriand

С Википедије, слободне енциклопедије
Баладе Белеријанда
Прво издање књиге
Настанак и садржај
Ориг. насловThe Lays of Beleriand
АуторЏ. Р. Р. Толкин
УредникКристофер Толкин
ЗемљаУједињено Краљевство
Језикенглески
Жанрфантастика
Издавање
ИздавачGeorge Allen & Unwin
Датум1985.
Број страница400
Серија(л)The History of Middle-earth
Хронологија
ПретходникThe Book of Lost Tales
НаследникThe Shaping of Middle-earth

Баладе Белеријанда (енгл. The Lays of Beleriand) је трећи том серијала The History of Middle-earth, који је Кристофер Толкин саставио на основу рукописа свог оца Џ. Р. Р. Толкина. Објављен је 1985. године.[1]

Садржај

[уреди | уреди извор]

Књига садржи дуге јуначке баладе или лирску поезију из Толкиновог легендаријума, које су изостављене из Силмарилиона. То су Балада о деци Хуриновој, која говори о саги о Турину Турамбару, и Балада о Леитијану, која приповеда причу о Берену и Лутијени. Иако их је Толкин напустио пре него што их је завршио, обе песме су довољно дугачке да обухвате многе строфе, од којих се неке протежу и преко десет страна. Прва песма је написана алитеративним стихом, док је друга у римованим двостисима. Обе постоје у две верзије.

Поред ове две главне песме, књига садржи и три краће, рано напуштене алитеративне песме: Бег Нолдола из Валинора, Балада о Еаренделу и Балада о паду Гондолина.

Прве верзије дугих песама хронолошки се уклапају у Толкинова најранија дела, описана у Књизи изгубљених прича, али каснија верзија Баладе о Леитијану настајала је у исто време када и Господар прстенова.

Књига је подељена на следеће главне делове:

  1. Балада о деци Хуриновој, прича о Турину у 2.276 стихова.
    1. Прва верзија
    2. Друга верзија
  2. Рано напуштене песме:
    1. Бег Нолдола
    2. Фрагменти алитеративне Баладе о Еаренделу
    3. Балада о паду Гондолина
  3. Балада о Леитијану (незавршена песма: прича о Берену и Лутијени у стиховима (преко 4.200 стихова јампског тетраметра, у римованим двостисима):
    1. Прича о Берену сину Барахировом и Лутијени Феји званој Тинувијела Славуј, или Балада о Леитијану − Ослобођење из ропства (подељена у четрнаест певања)
    2. Ненаписана певања
    3. Апендикс: Коментари К. С. Луиса

Њих прати:

    4. Балада о Леитијану поново започета

У књизи Кристофер Толкин помиње и трећу песму о Турину, овог пута у римованим двостисима и недовршену. Назива се Деца Хуринова и има само 170 стихова (у поређењу са 2.276 стихова прве алитеративне песме); међутим, та песма је изостављена из књиге.[2]

Натписи

[уреди | уреди извор]

На првим страницама сваког тома Историје Средње земље налази се натпис у феанорским карактерима (Тенгвар, писмо које је Толкин осмислио за Високе Вилењаке), који је написао Кристофер Толкин и који описује садржај књиге. Натпис у Књизи III гласи: „У првом делу ове књиге налази се Балада о деци Хуриновој Џона Роналда Руела Толкина, у којој је делимично изложена прича о Турину. У другом делу налази се Балада о Леитијану, која представља причу о Берену и Лутијени до сусрета Берена са Кархаротом на дверима Ангбанда.”

Пријем

[уреди | уреди извор]

Дејвид Лангфорд је у рецензији књиге за часопис White Dwarf изјавио да: „Неколико трачака хумора долази из 15-стране критике раног нацрта од стране К. С. Луиса: за остало, јадни стари Толкин лежи закопан и фосилизован у озбиљним коментарима, попут постављеног текста за енглеску књижевност.”[3]

Списатељица Сузана Роунтри написала је да је ова књига њена омиљена и да је једини том од свеукупних дванаест који је прочитала у целости и „[враћала му се] често ради уживања”. Према њеном мишљењу, „главна привлачност књиге је трећи део, Балада о Леитијану”. Она је описује као „живу, грандиозну песму, написану у богато украшеном стилу који се на неким местима граничи (у најбољем случају) са бароком. У најгорем случају делује помало незграпно; у најбољем одговара раскошној, јуначкој причи и окружењу.” Коментарише да је Луис „очигледно уживао у песми”, и да је чак измислио научнике Пибодија и Памперника који коментаришу оно што Луис представља као древни текст.[4]

Албум Oath Bound аустријског бенда Summoning, познатог по текстовима инспирисаним Толкиновим делима, садржи неколико песама са текстовима који су изведени из Баладе о Леитијану.[5]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Whittingham, Elizabeth A. (2017). The Evolution of Tolkien's Mythology: A Study of the History of Middle-earth. McFarland. стр. 26—28, 135—136. ISBN 978-1-4766-1174-7. 
  2. ^ Tolkien, J. R. R. (1985), Tolkien, Christopher, ур., The Lays of Beleriand, Boston: Houghton Mifflin, ISBN 0-395-39429-5  "There exists a poem in rhyming couplets entitled The Children of Húrin. This extends only to 170 lines [...] and I do not give it here."
  3. ^ Langford, David (октобар 1985). „Critical Mass”. White Dwarf. бр. 70. Games Workshop. стр. 16. 
  4. ^ Rowntree, Suzannah (19. 4. 2012). „[Review:] The Lays of Beleriand by JRR Tolkien”. Архивирано из оригинала 5. 5. 2013. г. Приступљено 17. 2. 2023. 
  5. ^ „Summoning Lyrics, Menegroth”. Архивирано из оригинала 27. 06. 2011. г. Приступљено 25. 03. 2025. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=The_Lays_of_Beleriand&oldid=30000167”