The Shaping of Middle-earth
| Уобличавање Средње земље | |
|---|---|
 Прво издање књиге | |
| Настанак и садржај | |
| Ориг. наслов | The Shaping of Middle-earth |
| Аутор | Џ. Р. Р. Толкин |
| Уредник | Кристофер Толкин |
| Земља | Уједињено Краљевство |
| Језик | енглески |
| Жанр | фантастика |
| Издавање | |
| Издавач | George Allen & Unwin |
| Датум | 1986. |
| Број страница | 400 |
| Серија(л) | The History of Middle-earth |
| Хронологија | |
| Претходник | The Lays of Beleriand |
| Наследник | The Lost Road and Other Writings |
Уобличавање Средње земље (енгл. The Shaping of Middle-earth) је четврти том серијала The History of Middle-earth, који је Кристофер Толкин саставио на основу рукописа свог оца Џ. Р. Р. Толкина. Објављен је 1986. године.[1]
Садржај
[уреди | уреди извор]У књизи Уобличавање Средње земље описан је постепени прелаз са „примитивног” легендаријума из Књиге изгубљених прича на оно што ће постати Силмарилион. Она садржи и текст који се може сматрати првим Силмарилионом – „Нацрт митологије”.
Три друга дела су Амбарканта, или „Облик света”, збирка мапа и дијаграма света које је Толкин описао; затим Анали Валинора и Белеријанда, хронолошки списи који су започети као временске линије, али су постепено прерасли у потпуне наративе.
- Прозни фрагменти који следе након Изгубљених прича — кратки, недовршени текстови који настављају приче из Књиге изгубљених прича.
- Најранији „Силмарилион” — такође познат као „Нацрт митологије”, ово представља почетак правог Силмарилиона.
- Квента Нолдоринва — даље развијена верзија „Нацрта”, први потпуни наратив после легенди и једини случај где га је Толкин у целости довршио. Значајна је јер садржи последњу потпуну верзију приче о Туору и паду скривеног вилењачког града Гондолина.
- Прва мапа „Силмарилиона” — репродукција прве мапе Белеријанда.
- Амбарканта — космолошки списи, мапе и дијаграми.
- Најранији Анали Валинора.
- Најранији Анали Белеријанда.
Анали Валинора и Анали Белеријанда приказују најранији преглед хронологије Првог доба, онако како је замишљена почетком 1930-их. Наредни том у серији, Изгубљени пут и други списи (1987), садржи ревизије оба текста настале око 1937. године, познате као Каснији анали Валинора и Каснији анали Белеријанда.
Натписи
[уреди | уреди извор]На првим страницама сваког тома Историје Средње земље налази се натпис у феанорским карактерима (Тенгвар, писмо које је Толкин осмислио за Високе Вилењаке), који је написао Кристофер Толкин и који описује садржај књиге. Натпис у Књизи IV гласи: „Овде се налазе Квента Нолдоринва, Историја Гномâ, Амбарканта или Облик света које је написао Румил, Анали Валинора и Анали Белеријанда које је саставио Пенголод, мудрац из Гондолина, са мапама света из Старих дана, као и преводи које је Елфвајн, морепловац из Енглеске, начинио на језик своје земље.”
Пријем
[уреди | уреди извор]Рецензирајући књигу у журналу Mythlore, Ненси-Лу Патерсон похвалила је Толкинову прозу и била посебно импресионирана његовим уметничким радовима, посебно илустрацијама космологије Арде у Амбарканти.[2]
Том Шипи у књизи Пут у Средњу земљу коментарише да рукописи Уобличавања и других раних томова откривају Толкинову склоност да се „заноси ситницама”, или, како је сам Толкин написао у делу The Notion Club Papers, да „вечито цепидлачи, мења, прерађује, усавршава, колеба се, у зависности од свог језичког расположења и промене укуса”. Шипи тај ефекат описује као „у најбољем случају збуњујући, у најгорем иритантан”.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Whittingham, Elizabeth A. (2017). The Evolution of Tolkien's Mythology: A Study of the History of Middle-earth. McFarland. ISBN 978-1-4766-1174-7.
- ^ Bratman, David (2023). „Review: Nancy-Lou Patterson Reviews Books by and About Dorothy L. Sayers, C.S. Lewis, J.R.R. Tolkien, Charles Williams, and Others by Nancy-Lou Patterson, edited by Emily E. Auger and Janet Brennan Croft”. Mythlore. 41 (2): 267.
- ^ Shippey 2005, стр. 332–333.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- The Shaping of Middle-earth на сајту Tolkien Gateway
