The History of The Lord of the Rings
| Историја Господара прстенова | |
|---|---|
 Издање из 2002. | |
| Настанак и садржај | |
| Ориг. наслов | The History of The Lord of the Rings |
| Аутор | Џ. Р. Р. Толкин |
| Уредник | Кристофер Толкин |
| Земља | Уједињено Краљевство |
| Језик | енглески |
| Жанр | фантастика |
| Издавање | |
| Издавач | HarperCollins |
| Датум | 1988−1992. |
| Број страница | 512 (Повратак сенке) 512 (Издаја Изенгарда) 496 (Рат за прстен) 496 (Поражени Саурон) |
| Серија(л) | The History of Middle-earth |
| Хронологија | |
| Претходник | The Lost Road and Other Writings |
| Наследник | Morgoths Ring |
Историја Господара прстенова (енгл. The History of The Lord of the Rings) је четворотомно дело које је приредио Кристофер Толкин, а које је објављено између 1988. и 1992. године. Кристофер је ово дело саставио на основу рукописа свог оца Џ. Р. Р. Толкина, конкретно везаних за стварање романа Господар прстенова. Историја Господара прстенова обухвата шести, седми, осми и девети том Историје Средње земље.
Садржај
[уреди | уреди извор]Томови Историје Господара прстенова су:
- Повратак сенке (енгл. The Return of the Shadow), објављен 1988.
- Издаја Изенгарда (енгл. The Treason of Isengard), објављен 1989.
- Рат за прстен (енгл. The War of the Ring), објављен 1990.
- Поражени Саурон (енгл. Sauron Defeated), објављен 1992.
Први том обухвата три ране фазе настанка Господара прстенова, укључујући и оно што је Толкин касније назвао „кључним поглављем” које поставља централну радњу — „Сенка прошлости”.[T 1] Том се завршава у тренутку када Дружина прстена уђе у Морију.
Други том наставља причу до сусрета са Теоденом, краљем Рохана, и обухвата настанак и развој Лотлоријена и Галадријеле; планове за путовање Фрода и Сема ка Мордору; стварање и развој Дрвобрадог, Ента и Фангорна; расправе о оригиналној мапи Средње земље на крају Трећег доба; као и развој писма Кирт у додатку.
Трећи том наставља причу до отварања Црне капије.
Последњи том доводи причу до краја и садржи одбачени „Епилог”, у коме Сем одговара на питања своје деце. Том укључује и The Notion Club Papers (причу о путовању кроз време повезану са Нуменором), нацрт приче „Потоп Андунеа” која је претеча Акалабета, као и једини сачувани опис Толкиновог измишљеног језика адунаика.
Нека издања четвртог тома у меком повезу, под насловом Крај Трећег доба (енгл. The End of the Third Age), садрже само материјале који се односе директно на Господара прстенова.
Првобитна замисао била је да Историја Господара прстенова буде објављена у три тома. Када је Издаја Изенгарда први пут објављена у меком повезу, осми том је требало да има наслов Поражени Саурон и да представља завршни том.
Неке информације о додацима и рано напуштеном наставку романа могу се наћи у 12. тому, Народи Средње земље.
Наслови
[уреди | уреди извор]Наслови томова Историје Господара прстенова потичу од одбачених наслова које је Толкин првобитно наменио појединачним „књигама” унутар Господара прстенова. Толкин је роман замислио као једну целину подељену на шест „књига” уз опширне додатке, али је издавач инсистирао на томе да се дело објави у три тома, од којих је сваки садржавао по две „књиге”, а додаци су били објављени у трећем тому (Повратак краља).
Толкинови предложени наслови за шест књига били су:
- Књига 1: Прво путовање, или прстен креће на пут
- Књига 2: Путовање деветорице, или прстен иде на југ
- Књига 3: Издаја Изенгарда
- Књига 4: Путовање носилаца прстена, или прстен иде на исток
- Књига 5: Рат за прстен
- Књига 6: Крај Трећег доба
Наслов Повратак сенке био је један од рано одбачених предлога за први том романа.
Натписи
[уреди | уреди извор]На првим страницама сваког тома Историје Средње земље налази се натпис у феанорским карактерима (Тенгвар, писмо које је Толкин осмислио за Високе Вилењаке), који је написао Кристофер Толкин и који описује садржај књиге.
| Том | Наслов | Натпис |
|---|---|---|
| 6 | Повратак сенке | У Повратку сенке прате се прве верзије приче о Господару прстенова. У овом тому прати се путовање хобита који је носио Велики прстен — који се у почетку звао Бинго, а касније добија име Фродо — од Хобитона у Округу, кроз Стару шуму, до Брега ветрова и Ривендала. Том се завршава пре гробнице Балина, господара патуљака у Морији. |
| 7 | Издаја Изенгарда | У Издаји Изенгарда прати се прича о Дружини прстена од Ривендала, кроз Морију и земљу Лотлоријен, све до тренутка њеног разлаза код Салембела, поред велике реке Андуин. Потом се описује повратак Гандалфа Митрандира, сусрет хобита са Фангорном, као и рат који је издајник Саруман повео против Јахача роханских. |
| 8 | Рат за прстен | У Рату за прстен прати се прича о историјском догађају код Хелмовог понора и потапању Изенгарда од стране Ента. Потом се описује путовање Фрода са Семвајзом и Голумом до Моранона, сусрет са Фарамиром, степенице Кирит Унгола, Битка на Пеленорским пољима и долазак Арагорна са флотом из Амбара. |
| 9 | Поражени Саурон | У овом тому прво се прати прича о уништењу Јединственог прстена и паду Саурона на крају Трећег доба. Потом следи казивање о продору Катаклизме са Запада у расправе одређених оксфордских научника и о паду Саурона, названог Зигур, у потапању Андунеа. |
Писање
[уреди | уреди извор]Историја Господара прстенова открива спор, слојевит начин на који је Толкин стварао своје дело. Као што је Кристофер Толкин приметио у прва два тома, његов отац је на крају довео причу до Ривендала, али још увек „без јасне представе шта се налази пред њим”.[T 2] Такође је запазио како се током писања Толкин често запетљавао у „паукову мрежу аргументације”[T 3] — оно што је Том Шипи описао као упадање у „понекад упадљиво непотребне мреже ситних узрочности”.[1] Тако је, на пример, лик који ће на крају постати Перегрин Тук, у низу преправки и избрисаних авантура, био називан различитим именима: Одо, Фродо, Фолко, Фарамонд, Перегрин, Хамилкар, Фредегар и Оло — а ликови су при том били припадници различитих хобитских породица као што су Бофини, Болџери и Тукови.[T 4]
Тек са поглављем „Распад Дружине” дошло је до текућег и глатког писања; Кристофер је забележио да су та поглавља настала „знатно лакше него било који претходни део приче”.[T 5] Након тога, Толкинов проблем више није био како да настави, већ како да изабере међу различитим верзијама појединих сцена како би постигао најбољи ефекат. Два епизоде које су детаљно разрађене у „фасцинантној студији” Поражени Саурон,[2] али су на крају изостављене, биле су — опроштај Сарумана и церемонија доделе награда на крају књиге.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]Примарне
[уреди | уреди извор]- ^ The Lord of the Rings, 2nd edition, "Foreword".
- ^ Tolkien 1989, стр. 18
- ^ Tolkien 1989, стр. 52
- ^ Tolkien 1989, стр. 31
- ^ Tolkien 1989, стр. 410 and compare pp. 411-414
Секундарне
[уреди | уреди извор]- ^ а б Tom Shippey, The Road to Middle-Earth (London 1992) pp. 282-285
- ^ „Reviews: Sauron Defeated by JRR Tolkien (The History of The Lord of the Rings: Part 4)”. Fantasy Book Review. Приступљено 1. 2. 2021.
Литература
[уреди | уреди извор]- Shippey, Tom (2005) [1982]. The Road to Middle-Earth (Third изд.). HarperCollins. ISBN 978-0-26110-275-0.
- Whittingham, Elizabeth A. (2017). The Evolution of Tolkien's Mythology: A Study of the History of Middle-earth. McFarland & Company. ISBN 978-1-47661-174-7.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- The History of The Lord of the Rings на сајту Tolkien Gateway
