Tijana Popović Mladjenović

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Tijana Popović Mladjenović
Tijana Popović Mladjenović
Datum rođenja(1962-08-19)19. avgust 1962. (61 god.)
Mesto rođenjaBeograd
 SFRJ

Dr Tijana Popović Mladjenović (Beograd, 1962) je srpski muzikolog i profesor na Katedri za muzikologiju Fakulteta muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu.

Biografija[уреди | уреди извор]

Rođena je 19. avgusta 1962. godine u Beogradu. Diplomirala je (1987), magistrirala (1992) i doktorirala (2007) na Odseku za muzikologiju Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu. Njen diplomski rad „Differentia specifica – iz kompozitorske prakse šezdesetih godina 20. veka u Beogradu”, potom magistarska teza „Muzičko pismo i svest o muzičkom jeziku sa posebnim osvrtom na avangardnu muziku druge polovine 20. veka”, kao i doktorska disertacija „Procesi panstilističkog muzičkog mišljenja” su publikovani.

Pored angažmana na Katedri za muzikologiju Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, predaje i na Interdisciplinarnim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu (master i doktorske studije Teorije umetnosti i medija), kao i na Departmanu za muzikologiju i etnomuzikologiju Akademije umetnosti u Novom Sadu (doktorske studije Muzikologije). Bila je gostujući profesor Katedre za muzikologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Ljubljani (Slovenija), Muzičke akademije Univerziteta u Sarajevu (FbiH) i Muzičke akademije Univerziteta u Cetinju (Crna Gora).

Kao stipendista francuske vlade, specijalizirala je 1991. godine na Univerzitetu Pariz IV – Sorbona (Sorbonne, Université de Paris IV, Doctorat du troisième cycle, 1990–1991), gde se usavršavala u oblasti savremene francuske muzike. Povodom istraživanja u okviru rada na doktorskoj tezi usavršavala se na studijskim boravcima u Bostonu (M.I.T., Boston University, Harvard University, 1998) i Oksfordu (Oxford University – New College, Magdalen College, Music Faculty, 2004).

Područja njenog naučnog interesovanja jesu evropska muzika fin de siècle-a, savremena muzika, estetika i filozofija muzike, problematika muzičkog mišljenja i interdisciplinarna muzikologija i nauka o umetnosti.

Didaktičke kompetencije: istorija evropske muzike – antičko doba, srednji vek, renesansa, barok, klasicizam; istorija srpske muzike u romantizmu; evropska muzika fin de siècle-a; fantazijski i baladni princip u muzici; muzička interpretacija i kreativni pristup muzičkom tekstu; fenomen fantazije u umetnosti; problematika muzičkog vremena; interdisciplinarni pristup umetnosti; opšta teorija savremene umetnosti; estetika, poetika i stilistika muzike XX i XXI veka.

Saradnik je muzičkih enciklopedija Die Musik in Geschichte und Gegenwart (drugo izdanje, 1998–2000), The New Grove Dictionary of Music and Musicians (drugo izdanje, 1999–2001), kao i Grove Music Online (2014). Jedan je od urednika oblasti Muzika u srpskom izdanju Velike opšte ilustrovane enciklopedije Larousse u pet tomova (Le Grand Larousse Illustré, prevod i dopuna; Beograd, Mono i Manjana, 2010–2011), kao i saradnik Srpske enciklopedije (Matica srpska, SANU, Zavod za udžbenike, Beograd, prvi tom 2011, drugi tom 2014).

Jedna od važnijih bibliografskih jedinica o Tijani Popović Mladjenović nalazi se u: Who’s Who in Music and Musicians’ Directory, Volume One in the Classical and Light Classical Fields, 18th Edition, International Biographical Centre – Cambridge, England, 2002.

Članstvo[уреди | уреди извор]

Član je programskog odbora više internacionalnih konferencija, kao i recenzent međunarodnih i domaćih naučnih časopisa. Bila je član uredništva muzikološkog časopisa Muzički talas, kao i edicije Ars Musica (1994–2010) izdavačke kuće Clio (Beograd).

Član je različitih naučnih i umetničkih udruženja, društava i odbora:

  • Internacionalnog muzikološkog društva (IMS)
  • Muzikološkog društva Srbije (bivši je predsednik Upravnog odbora MDS)
  • Upravnog odbora Udruženja kompozitora Srbije (UKS)[1]
  • Odbora odeljenja Matice srpske za scenske umetnosti i muziku[2]

Naučni projekti[уреди | уреди извор]

Učestvuje u realizaciji više naučnih projekata:

  • International Project on Musical Signification (IPMS; od 2008);
  • TEMPUS projekt InMusWB (Introducing Interdisciplinarity in Music Studies in the Western Balkans in Line with the European Perspective; FMU, Beograd, 2011–2014);
  • Projekt Ljubljansko glasbeno življenje do 1918 – osebnosti in ustanove, Univerza v Ljubljana, Filozofska fakulteta, Odelek za muzikologijo, Slovenia (član Međunarodnog redakcionog odbora ovog projekta od 2013);
  • Projekt Jean Monnet Module, Erasmus +, Musical Identities and European Perspective: an Interdisciplinary Approach (ФМУ, Катедра за музикологију; 2014–2017);
  • SUNBEAM projekt u okviru Interdisciplinarnih doktorskih studija Univerziteta umetnosti u Beogradu (od 2015);

pet nacionalnih istraživačkih projekata (FMU, Katedra za muzikologiju, od 1993. do danas).

Bibliografija (izbor)[уреди | уреди извор]

Autor je pet knjiga, preko osamdeset studija (na srpskom, engleskom, francuskom i nemačkom jeziku) u kolektivnim monografskim izdanjima, međunarodnim i domaćim časopisima i zbornicima radova sa internacionalnih konferencija održanih u zemlji i inostranstvu, kao i urednik 15 različitih muzikoloških i muzičkih izdanja, od kojih je nekoliko medjunarodnih monografija.

Knjige[уреди | уреди извор]

  • Muzičko pismo. Muzičko pismo i svest o muzičkom jeziku sa posebnim osvrtom na avangardnu muziku druge polovine XX veka, (drugo izdanje), Beograd, FMU, 2015.
  • Interdisciplinary Approach to Music: Listening, Performing, Composing, Belgrade, Faculty of Music, University of Arts (Tempus project InMusWB), 2014. (Co-authors: Blanka Bogunović and Ivana Perković)
  • Procesi panstilističkog muzičkog mišljenja, Beograd, Fakultet muzičke umetnosti & Signature, 2009.[3]
  • Klod Debisi i njegovo doba, Beograd, Muzička omladina Srbije, 2008.
  • E lucevan le stelle – odabrani odlomci iz italijanske i francuske operske tradicije, Gornji MIlanovac, Milprom, 1997.
  • Muzičko pismo, Beograd, Clio, 1996.

Uredništvo[уреди | уреди извор]

  • Difrakcije kompozitorskog, muzičko-teorijskog, pedagoškog i društveno-kulturnog stvaranja Berislava Popovića, Tijana Popović Mladjenović, Ivana Petković Lozo i Ivana Miladinović Prica (ur.), Beograd, FMU & UKS, 2022.
  • Матерња мелодија Момчила Настасијевића: интердисциплинарне рефлексије, Тијана Поповић Млађеновић, Ана Стефановић, Ивана Петковић Лозо и Игор Радета (ур.), Београд: ФМУ, 2021.
  • Contextuality of Musicology: what, how, why and because, edited by Tijana Popović Mladjenović, Ana Stefanović, Radoš Mitrović i Vesna Mikić, Belgrade, Faculty of Music, 2020.
  • Transpositions: Music/Image, edited by Ivana Perković, Tijana Popović Mladjenović, and Ivana Petković Lozo, Belgrade, Faculty of Music, 2016.
  • Identities: the world of music in relation to itself, edited by Tilman Seebass, Mirjana Veselinović-Hofman, and Tijana Popović Mladjenović, Belgrade, Faculty of Music, 2012.
  • Between Notalgia, Utopia and Realities, edited by Vesna Mikić, Ivana Perković, Tijana Popović Mladjenović, and Mirjana Veselinović-Hofman, Belgrade, Faculty of Music, 2012.

Studije u časopisima i monografijama[уреди | уреди извор]

  • ’Non nova, sed nove’ u poetici Petra Bergama, u: Marija Bergamo (ur.), Lik sjene – dekodiranja kompozitorske šifre Petra Bergama, Zagreb, Cantus, Hrvatsko društvo skladatelja & Bašćinski glasi, 2015, 59–76.
  • From paper to screen: From the score to the theatrical body movements in Berio’s Sequenza VI, in: Mirjana Veselinović-Hofman, Vesna Mikić, Tijana Popović Mladjenović & Ivana Perković (Eds.), Music Identities on Paper and Screen, Department of Musicology, Faculty of Music, University of Arts, Belgrade, 2014, 204–221. (Co-authors: Blanka Bogunović and Ivana Perković)
  • Господари чекића, фауна и времена. Чекић без господара Пјера Булеза у контексту француског музичког писма времена, Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, 51, 2014, 83–98.
  • Ariadne’s Thread of Hofmannsthal's and Strauss's Opera in the Opera, or the Labyrinth of the Crossroads of European Cultural History, in: Greece as an intercultural pole of musical thought and creativity, Aristotle University of Thessaloniki, Thessaloniki, 2013, 681–698.
  • Living One’s Own Thought Experience with Music and Musicology – Interview with Mirjana Veselinović-Hofman, New Sound, 41, 2013, 5–25.
  • Shvatanje pedagogije kompozicije – otisci Bergamovog pečata, Bašćinski glasi. Južnohrvatski (etno)muzikološki godišnjak. (Ethno)musicological Yearbook of Southern Croatia, 2013, 11, 245-256.
  • Structure, Sense, and Meaning of Debussy’s La Puerta del Vino: Interpreting the Self through Music, in: M. Reybrouck, A. Helbo & E. Tarasti (Eds.), Music, Semiotics, Intermediality, Louvain-la-Neuve & Leuven, Centro di studi italiani, Université catholique de Louvain & Section of Musicology, Katholieke Universiteit Leuven, 2013, 322–330.
  • Reminiscences about Ballad, Chopin, and Transgression, in: T. Malecka and M. Pawlowska (Eds.), Music: Function and Value, Krakow, Akademia Muzyczna w Krakow and Musica Iagellonica, 2013, 448–459.
  • The Consequences of Wagner’s music drama in Pelléas et Mélisande by Claude Debussy – Where, how, why and whereto?, in: P. de Castro, G. Cruz, D. Cranmer (Eds.), Consequences of Wagner, Lisbon, Universidade Nova de Lisboa, Centro de Estudos de Sociologia e Estética Musical – CESEM, 2012, 71–82.
  • The Longing for Lost Time and Utopian Space of the Musically Fantastic, u: M. Veselinović-Hofman, V. Mikić, I. Perković & T. Popović Mladjenović (Eds.), Between Nostalgia, Utopia, and Realities, Belgrade, Faculty of Music, 2012, 29–47.
  • Music has a Vision – Listening to Others and Oneself Through It, in: T. Seebass, M. Veselinović-Hofman & T. Popović Mladjenović (Eds.), Identities: The World of Music in Relation to Itself, Belgrade, Faculty of Music, University of Arts, 2012, 35–48.
  • The Cultural Context and Modernist Identity of Belgrade’s Musical Environment of the Mid-1960s, in: Tilman Seebass, Mirjana Veselinović-Hofman & Tijana Popović Mladjenović (Eds.), Identities: The World of Music in Relation to Itself, Belgrade, Faculty of Music, University of Arts, 2012, 111–131.
  • Nature versus Culture – Interviews with composers, New Sound, 2012, 40, II, 5–78. (Co-authors: Blanka Bogunović and Ivana Perković)
  • Консеквенце Вагнерове музичке драме у француској књижевности и Пелеасу и Мелисанди Клода Дебисија – где, зашто, како и куда?, Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, 46, 2012, 81–100.
  • The Possibility and Purpose of Disciplinary Intersections and Permeations, in: L. Stefanija and N. Schüler (Eds.), Approaches to Music Research: Between Practice and Epistemology, Frankfurt & New York, Peter Lang, 2011, 137–152.
  • Рецепција стваралаштва Ст. Мокрањца у контексту савремене писане речи о музици, Мокрањац, 13, децембар 2011, 2–20.
  • The Voices of Debussy’s Letters as Something More and Something Less than (Auto)Biography, in: T. Marković and V. Mikić (Eds.), (Auto)Biography as a Musicological Discourse, Belgrade, Faculty of Music, University of Arts, 2010, 227–235.
  • What Das Lied von der Erde by Gustav Mahler tells me, u: M. Zatkalik (ur.), Muzička teorija i analiza, Beograd, Fakultet muzičke umetnosti & Signature, 2010, 35–59.
  • In Search of the Meaning of Musical Time: Before and After the Music of Messiaen’s Quatour pour la Fin du Temps, in: L. Navickaite-Martinelli (Ed.), Acta Semiotica Fennica XXXVII – Before and After Music, Helsinki, Vilnius & Imatra, International Semiotics Institute & Umweb Publications, 2010, 575–584.
  • Music Materials and Compositional Practices at the Intersection of Natural and Cultural Constraints, in: N. Dibben & R. Timmers (Eds.), Nature versus Culture, Sheffield, The University of Sheffield, ESCOM, ESE and IMS, 2010, 103–112. (Co-authors: Blanka Bogunović and Ivana Perković)
  • Theatrical Expressivity of Berio’s Sequenza for Viola: Levels of Communication, Journal of Interdisciplinary Music Studies, 2010, vol. 4, issue 2, 55–84. (Co-authors: Blanka Bogunović and Ivana Perković)
  • Debussy’s Wartime Compositions, in: R. Stanevičiūtė & L. Navickaitė-Martinelli (Eds.), Poetics and Politics of Place in Music, Vilnius & Helsinki, Lithuanian Composers’ Union & Umweb Publications, 2009, 45–57.
  • W. A. Mozart’s Phantasie in C minor, K. 475: The Pillars of Musical Structure and Emotional Response, Journal of Interdisciplinary Music Studies, 3, 1&2, Spring/Fall 2009, 95–117. (Co-authors: Blanka Bogunović and Ivana Perković)
  • Време и свет који се разоткривају пред Квартетом за крај времена Оливијеа Месијана, Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, 40, 2009, 115–127.[4]
  • Heteroglossia and Reinterpretation of Music Theory and Analysis at the End of the 20th Century, in: M. Živković, A. Stefanović & M. Zatkalik (Eds.), Muzička teorija i analiza, Beograd, Fakultet muzičke umetnosti & Signature, 5, 2008, 119–129.
  • Improvisation as a Call for Communication, New Sound, 32, II, 2008, 23–32.[5]
  • Пројекције времена у гудачким квартетима Дмитрија Шостаковича, Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, 37, 2007, 17–48.
  • Прича о балади у музици, Нови Звук, 30, 2007, 15–33.
  • A Fragment on the Emotion, “Mathesis“ and Time Dimension of the Purely Musical. Marginalia with Prelude to the Afternoon of a Faun by Claude Debussy, Musicological Annual, vol. XLIII/2, 2007, 305–332.
  • The Potentials of Self-Representation in the Serbian Music of Romanticism. Stevan Stojanović Mokranjac (1856–1914) – In the Past and Now, Kakanien Revisited, 2007, 1–5, [6]
  • Музичка модерна у Србији друге половине XX века, у: Мирјана Веселиновић-Хофман (ур.), Историја српске музике. Београд: Завод за уџбенике, 2007, 215–245.
  • Music and Musicology as the Medium of Psychomusicological Research, Music and Media, Belgrade, Faculty of Music & Signature, 2004, 31–39.
  • Brücken der Zeit. Alfred Schnittke: Konzert für Bratsche und Orchester. Vorschlag zu einer neuen lesart der Musikgeschichte, Пројекат Растко – Библиотека српске културе на Интернету, 1999.[7]
  • Пелеас и Мелисанда Клода Дебисија – опера или антиопера, Музички талас, 1997, 4, 3–6, 54–73.
  • Differentia specifica – Prolegomena (1); Genus proximum. Intentio (2); Differentia specifica. Музички језик (3), Музички талас, 1995, II, 4–6, 28–40; 1996, III, 1–3, 36–52; 1996, III, 4, 18–49.
  • Вишеструкост и кохерентност. Разговор са Срђаном Хофманом, Нови Звук, 3, 1994, 11–18.
  • Из композиторске праксе шездесетих година 20. века у Београду, Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, 14, 1994, 103–114.
  • Tekstovi o muzici Petra Bingulca kao fakt i kao umetnički doživljaj, Zagreb, Zvuk, 1, 1989, 19–31.
  • Muzika u francuskoj književnosti srednjeg veka (X–XII vek), Sarajevo, Zvuk, 2, 1983, 89–99.

Intervjui[уреди | уреди извор]

  • Musicology as an Unbounded Musical and Lived Space-Time: A Conversation with Dr. Tijana Popović Mladjenović, New Sound - international journal for music, no. 61, I/2023, 1-20.[8]

Recenzije knjiga[уреди | уреди извор]

  • Jesper Hohagen, Book Review: Tijana Popović Mladjenović, Blanka Bogunović, & Ivana Perković, Interdisciplinary Approach to Music: Listening, Performing, Composing. Musicae Scientiae, December 2014, Vol. 18, No. 4, 497-499, SAGE publications.
  • Mirjana Veselinović Hofman, Book Review: Fantasy and Musical Thinking. Tijana Popović Mladjenović: Processes of Pan-Stylistic Musical Thinking. New Sound, 2011, 37, 1, 95–99.
  • Marija Ćirić, Oblik mišljenja. Procesi panstilističkog muzičkog mišljenja, Tijana Popović Mladjenović. NIN, 13. oktobar 2011.
  • Zorica Premate, U društvu sinova boga sna. Razgovor sa muzikologom Tijanom Popović Mladjenović povodom njene knjige Procesi panstilističkog muzičkog mišljenja. Politika, 18. septembar 2010.
  • Vlastimir Peričić, Book Review: Musical Writing and the Awareness of Musical Language with Special Consideration of Avant-garde Music in the Second Half of the 20th Century. By Tijana Popović Mladjenović. Music & Letters, 1999, vol. 80, no. 3, 494–496, Oxford University Press.
  • Владан Радовановић: Постојање музике у писму (Тијана Поповић Млађеновић, Музичко писмо, Београд, Clio, 1996), Политика, 23. март 1996.
  • Мелита Милин: Тијана Поповић Млађеновић, Музичко писмо, Београд, Clio, 1996. Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, 1996, 18–19.
  • Marija Masnikosa: Tijana Popović Mlađenović, Muzičko pismo, Beograd, Clio, 1996. ProFemina, 1996, 7.
  • Ана Котевска: Тијана Поповић Млађеновић, Музичко писмо, Београд, Clio, 1996. Нови звук, 1996, 7.

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Udruženje kompozitora Srbije/Tijana Popović Mlađenović”. Архивирано из оригинала 06. 12. 2016. г. Приступљено 08. 11. 2015. 
  2. ^ „Матица српска/Oдељење за сценске уметности и музику-чланови”. Архивирано из оригинала 20. 11. 2015. г. Приступљено 08. 11. 2015. 
  3. ^ KCB/Predstavljanje knjige Procesi panstilističkog muzičkog mišljenja, dr Tijane Popović Mlađenović[мртва веза]
  4. ^ Popović Mladjenović, Tijana. „Vreme i svet koji se otkrivaju pred Kvartetom za kraj vremena Olivijea Mesijana” (PDF). Zbornik Matice srpske za scenske umetnosti i muziku. 40: 115—128. 
  5. ^ Popović Mladjenović, Tijana. „Improvisation as a Call for Communication” (PDF). New Sound - international journal for music. 32: 16—24. 
  6. ^ „THE POTENTIALS OF SELF-REPRESENTATION IN THE SERBIAN MUSIC OF ROMANTICISM” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 15. 04. 2010. г. Приступљено 08. 11. 2015. 
  7. ^ „[Projekat Rastko] Tijana Popovic - Mladjenovic: Brucken...Der zeit”. www.rastko.rs. Приступљено 2024-03-26. 
  8. ^ Lozo, Ivana Petković (2023-09-16). „MUSICOLOGY AS AN UNBOUNDED MUSICAL AND LIVED SPACE-TIME: A CONVERSATION WITH TIJANA POPOVIĆ MLADJENOVIĆ”. New Sound International Journal of Music (на језику: енглески). 61 (I): 1—20. ISSN 1821-3782. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tijana_Popović_Mladjenović&oldid=27518942”