Бундева

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Tikva)
Иди на навигацију Иди на претрагу
Тиква преусмерава овде. За остала значења види Тиква (вишезначна одредница)

Бундева
Cucurbita 2011 G1.jpg
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
C. pepo
Биномијално име
Cucurbita pepo

Бундева (или тиква, лудаја, мисирача, дулек;[1] лат. Cucurbita pepo) једногодишња је биљка пузавица из фамилије бундева (Cucurbitaceae), чији се крупни плодови користе у људској исхрани, а семена и у фитотерапији. Поред бундеве, фамилији Cucurbitaceae припада и друго поврће које се користи у свакодневној људској исхрани, попут лубенице и краставца.

Опис[уреди]

Бундева је једногодишња биљка, полеглог, угластог стабла са рашљикама, покривеног оштрим длакама. Стабло може бити дугачко и 10 метара, дебљине у просеку 10 милиметара. Листови су са дугачким дршкама, велики, петорежњевити и обрасли оштрим длакама. Цветови су крупни, једнополни, жути. Мушки цветови су појединачни или их је више сакупљених у пазуху листова, а женски су усамљени. Цветна дршка је незнатно проширена испод женских цветова. Крунични листићи су срасли до половине.

Плод је велика бобица, лоптастог или цилиндричног облика, жуте, беле или наранџасте боје, с глатком, благо ребрастом кором. Унутрашњост бундеве је интензивно жуте до наранџасте боје. Дебела шкољка садржи семенке и пулпу. Неке сорте са сличним изгледом изведене су из врсте Cucurbita maxima. Специфичне зимске сорте потичу од других врста, укључујући и Cucurbita argyrosperma и Cucurbita moschata, које се такође називају тиквама или бундевама. Плод традиционалне бундеве (Cucurbita pepo) обично тежи између 2,7 и 8,2 килограма, док плод крупнијих сорти (Cucurbita maxima) редовно достиже тежину од преко 34 килограма.

Распрострањеност[уреди]

Сматра се да је пореклом из Америке а натурализована је широм света. Биљка потиче из Мексика, а захваљујући Шпанцима пренета је у Европу. Једна од врста бундеве потиче из Индије, док се на подручју Европе највише раширила округла бундева која потиче из Америке. Најстарији докази семенки потичу из периода између 7.000 и 5.500 година пре нове ере.

Гаји се по вртовима и њивама, често као међуусев у кукурузу.

Употреба[уреди]

Пулпа плода и семена су јестиви. Пулпа је богата водом, влакнима, протеинима и витаминима и користи се у исхрани, најчешће термички обрађена. Семена су богата масним уљем, протеинима и минералима и користе се печена, као посластица или за добијање уља хладним цеђењем. Бундевино уље је црвенкасте боје, квалитетно, лако сварљиво. Семена и уље се примењују у фитотерапији код бенигне хиперплазије простате.

Некада су жене у старој Грчкој и Риму справљале помаду од туцаног семена тикве и маслиновог уља и користиле је за негу коже и уклањање пега на лицу. У средњем веку су ходочасници носили о појасу посуду од тикве, уместо чутуре. Тиква — посуда за воду привезана за подужи штап и шкољке пришивене на огртач и шешир биле су обележје лепрозних болесника који су у средњем веку лутали Европом тражећи излечење.[2]

Пита од тикве – тиквењача – традиционални је део оброка захвалности у Канади и САД. Пите од бундеве обично се праве од различитих врста зимских тикви. У Америци постоји традиција да се тикве исклешу као лампиони за украс око забавног обреда Ноћи вештица. Међутим, на Западном Балкану, тиква се првенствено употребљава за спремање пита, умака, печених и куваних јела, сокова и џемова, а популарно је и пржење посољених семенки.

Лековитост[уреди]

По хранљивој вредности и дијететској важности водећа је међу поврћем. Има шест пута више витамина него јабука и цвекла, богата је витамином А, садржи и витамине Ц, Е и скуп витамина Б, као и гвожђе. Пулпа је посебно слатког укуса, што је особито изражено при печењу.[3]

Референце[уреди]

  1. ^ doktor.rs
  2. ^ Велика илулстрована енциклопедија за децу, Шта знам о биљкама и животињама. ISBN 978-86-13-00180-5.
  3. ^ „Неправедно запостављена тиква”. www.krstarica.com. Приступљено 16. 12. 2016. 

Литература[уреди]

  • Јанчић Радиша, Стојановић Данило. Економска ботаника, корисне биљке и њихови производи. 1. изд. Београд: Завод за уџбенике, 396 стр., илустр. 2008. ISBN 978-86-17-15000-4.
  • Велика илустрована енциклопедија за децу, Шта знам о биљкама и животињама. 4. изд. Београд: Београдски издавачко-графички завод. 1988. ISBN 978-86-13-00180-5.

Спољашње везе[уреди]