Titanijum tetrajodid

Из Википедије, слободне енциклопедије
Titanijum tetrajodid
Titanium tetraiodide
Titanium tetraiodide
Nazivi
IUPAC naziv
Titanijum(IV) jodid
Drugi nazivi
Titanijum tetrajodid
Identifikacija
ECHA InfoCard 100.028.868
Svojstva
TiI4
Molarna masa 555.485 g/mol
Agregatno stanje crveno-smeđi kristali
Gustina 4.3 g/cm3
Tačka topljenja 150 °C
Tačka ključanja 377 °C
hidrolizuje se
Rastvorljivost u drugi rastvarači rastvoran u CH2Cl2
CHCl3
CS2
Struktura
Kristalna rešetka/struktura kubna (a = 12.21 Å)
Geometrija molekula tetraedralna
Dipolni moment 0 D
Opasnosti
Opasnost u toku rada silovita hidroliza
korozivan
R-oznake 34-37
S-oznake 26-36/37/39-45
Srodna jedinjenja
Srodne materije
titanijum tetrahlorid, titanijum tetrabromid, ugljen tetrajodid, I2, Ta2I10
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Titanijum tetrajodid je neorgansko jedinjenje sa formulom TiI4. On je redak binarni metalni jodid, koji se sastoji od izolovanih molekula sa tetraedralnim Ti(IV) centrima.[3] Usled njegovog molekulskog karaktera, TiI4 se može destilovati bez razlaganja u atmosferi. Ova osobina je osnova Van Arkelovog procesa za prečišćavanje titanijum. Razlike u tačkama topljenja između TiCl4 (-24 °C) i TiI4 (150 °C) su uporedive sa razlikama tački topljenja CCl4 (-23 °C) i CI4 (168 °C), što je posledica jačeg međumolekulskog van der Valsovog vezivanja u jodidima.

Proizvodnja[уреди]

Tri metoda su poznata: Iz elementa, tipično koristeći peć na 425 °C:[4]

Ti + 2 I2 → TiI4

This reaction can be reversed to produce highly pure films of Ti metal.[5]

Reakcija razmene titanijum tetrahlorida i HI.

TiCl4 + 4 HI → TiI4 + 4 HCl

Oksido-jodna razmena sa aluminijum jodidom.

3 TiO2 + 4 AlI3 → 3 TiI4 + 2 Al2O3

Reakcije[уреди]

Poput TiCl4 i TiBr4, TiI4 formira adukte sa Luisovim bazama. On se isto tako može redukovati. Kad se redukcija izvodi u prisustvu Ti metala, dobijaju se polimerni Ti(III) i Ti(II) derivati kao što su CsTi2I7 i lanac CsTiI3, respektivno.[6] U rastvoru CH2Cl2, TiI4 manifestuje reaktivnost ka alkenima i alkinima, te proizvodi organojodne derivate.[7]

Reference[уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Tornqvist EGM, Libby WF (1979). „Crystal Structure, Solubility, and Electronic Spectrum of Titanium Tetraiodide”. Inorganic Chemistry. 18 (7): 1792—1796. doi:10.1021/ic50197a013.  DOI
  4. Lowery, R. N.; Fay, R. C. "Titanium(IV) Iodide" Inorganic Syntheses 1967, volume X, pages 1-6.
  5. Blumenthal WB, Smith H (1950). „Titanium tetraiodide, Preparation and Refining”. Industrial and Engenieering Chemistry. 2: 249.  DOI
  6. Jongen, L.; Gloger, T.; Beekhuizen, J.; Meyer, G. "Divalent Titanium: The Halides ATiX3 (A = K, Rb, Cs; X = Cl, Br, I)" Zeitschrift fur Anorganische und Allgemeine Chemie 2005, volume 631, pages 582-586.
  7. Shimizu, Makoto; Toyoda, Tadahiro; Baba, Toru. An Intriguing Hydroiodination of Alkenes and Alkynes with Titanium Tetraiodide. Synlett 2005, volume 16, pages 2516-2518.

Spoljašnje veze[уреди]