Торањ

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Tower)
За друге употребе, погледајте Торањ (вишезначна одредница).
Ајфелов торањ у Паризу

Торањ je, у ширем смислу, свака људска творевина (грађевина) која је виша но што је шира, изграђена често на веома малој основи, у ужем смислу, то је висок архитектонски објект различитог тима и разноврсне намене. Торњеви се граде управо због њихове висине која им даје различите предности, те могу бити самостални (Ајфелов торањ у Паризу) или део већег архитектонског комплекса (Криви торањ у Пизи).

Етимологија[уреди | уреди извор]

Тор је изведеница из лат. turris , које опет вуче корене из грч. τύρσις, а повезано је са пред-индоевропским медитеранским језицима, пре свега са илирским топонимом Βου-δοργίς. lidijskim Τύρρα, Τύρσα, што се веже са народом Тиренцима (Τυρρήνιοι) али и тур. Turs-ci, што је био грчки и латински назив за Етрушчане (Kretschmer Glotta 22, 110ff.).

Историја[уреди | уреди извор]

Криви торањ у Пизи[1][2][3][4][5]

Торњеви се користе још од праисторије. Најстарији познати торњеви су кружни торњеви на зидинама неолитског града Jerihona (8000. г н.е.) [6][7][8][9] и каснији бројни месопотамијски торњеви. Неки од најстаријих сачуваних примера су структуре зване Брох у северној Шкотској, које су заправо ваљкасте куће-торњеви. Ови и каснији феничански и староримски примери део су фортификацијског одбрамбеног састава те се називају куле. Касније се куле користе и за друге сврхе (нпр. сат-кула пронађена у Могадор из 1. века. пре. Христа. је изведен од феничанских и карташких извора. Римљани су градили октогоналне торњеве[10] као елемент Диоклецијанове палате у Сплиту, која датира око 300. године,[11][12] док су Сервианске грађевине (4. века. п. н.е.) и Аурелијановог зида зидине у трећем веку имали четвртаске торњеве. Кинези користе торњеве као интегрални део Кинеског зида за време династије Кин (210. п. н.е.).

У исламској архитектури, још од раних грађевина (џамија у Самари), они су важан део џамије (минарет) с кога се позива на молитву (езав). Занимљив је недовршени Хасанов торањ у Мароку, који је напуштен 1199. год. и данас стоји само као споменик.[13]

Торањ у ранохришћанству постаје важан део хришћанског градитељства (звоник цркве), те каснијих средњовековних бургова и градова. Најпознатији средњовековни торањ је Криви торањ у Пизи изграђен од 1183. до 1372. год.

Хималајски торњеви су камени торњеви који се већином налазе у Тибету, а изграђени су у 14. и 15. веку.[14]

Вавилонска кула[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Вавилонска кула
Вавилонска кула Питера Бројгела Старијег

Вавилонска кула је у основи предања из старозаветне Књиге постања.[15] Према том предању, Нојеви потомци, који су неколико генерација након Великог потопа, негде око 2716.. п. н. е., још увек говорили једним језиком и који су се доселили са истока, дошли су у земљу Сенар (Вавилон), где су одлучили да саграде град са кулом „којој ће врх бити до неба, да стечемо себи име, да се не бисмо расејали по земљи”. Бог им је поручио: „Народ један, и један језик у свијех, и то почеше радити, и неће им сметати ништа да не ураде што су наумили. Хајде да сиђемо, и да им пометимо језик, да не разумију један другога што говоре.” Кула је срушена и настао је велики метеж а Бог и их је расуо по целом свету и помешао им језике, тако да нису могли да се врате и прекинули су градњу града, који је назван Вавилон, јер „онде помете Господ језик целе земље”.[16][17][18]

Неки модерни научници асоцирају Вавилонску кулу са познатим структурама, нарочито са Етеменанкијем,[19] зигуратом који је посветио месопотамијском богу Мардуку[20] Набопаласар, краљ Вавилона око 610. године п. н. е.[21][22] Велики зигурат Вавилона је био 91 m (300 ft) висок. Александар Велики је наредио да се сруши око 331. п. н. е.[23][24] Сумерска прича са сличним елементима се може наћи у делу Енмеркар и господар Арате.[25]

Механика[уреди | уреди извор]

До одређене висине, торањ може да буде направљен са носећом конструкцијом са паралелним странама. Међутим, изнад одређене висине, компресивни притисак услед оптерећења материјала се прекорачује и торањ пада. То се може избећи ако носећа конструкција подржава торањ.

Друго ограничење је извијање - структура мора да буде довољно чврста да би се избегло преламање под теретом који носи, посебно услед дејства ветра. Многи веома високи торњеви имају своје носеће структуре на периферији зграде, чиме се знатно повећава свеукупна крутост.

Трећи лимит је динамички; торањ је изложен варијабилним ветровима, вртложним струјама, сеизмичким поремећајима итд. Торањ се може одупрети тим утицајима путем комбинације чврстоће и крутости, као и у неким случајевима помоћу хармоничких апсорбера којима се пригушује кретање. Варирањем или сужавањем спољашњег аспекта торња са порастом висине, избегава се симултани пренос вртложних осцилације кроз целу зграду.

Функција[уреди | уреди извор]

Енглески средевековни опсадни торањ.

Стратешке предности[уреди | уреди извор]

Торњеви су кроз историју својим власницима омогућавали одбрамбену предност омогућавајући им поглед на ширу околину, укључујући и бојна поља. Укључивани су у одбрамбене зидине (кула) или су грађени у близини потенцијалних места (опсадни торањ). Данас се торњеви у овој сврси могу пронаћи у затворима и војним камповима.

Искоришћавање гравитације[уреди | уреди извор]

Коришћењем слободног пада за померање предмета или ствари према доле, торањ се може користити за спремање зрнастих или текућих ствари као у силосима или водоторњевима, али и као носач за бушење тла као у нафтним торњевима, те за тестирање (нпр. тестирање бомби) или као платформе за дубинско роњење и торњеви за обуку ватрогасаца или падобранаца. Скијашке скакаонице користе исту идеју чиме се решава недостатак природне планинске рампе за скокове.

Комуникација[уреди | уреди извор]

Комуникацијски СН торањ у Торонту једна је од највиших грађевина на свету.

У историји су се једноставни торњеви попут светионика, звоника, сат кула, сигналних торњева и минарета радили за комуникацију преко већих раздаљина (један од најранијих модерних торњева ове врсте био је Шуховљев торањ). У новије време, за ову функцију, користе се радио торњеви и одашиљачи за мобилну комуникацију, повећавајући распон свог сигнала. СН торањ у Торонту (Канада) је изграђен као комуникацијски торањ са могућношћу да буде и одашиљач и репетитор.[26][27][28] Обликован је такође и као туристичка атракција, те се на њему налази највиши видиковац на 147. спрату.[29][30][31]

Прометна подршка[уреди | уреди извор]

Торњеви се такође користе као носачи мостова, а могу досећи висине највиших небодера. Најчешће се користе као подршка за висеће мостове. Употреба пилона, једноставних носача у облику торња, је такође јако важна за изградњу железничких мостова, вијадукта за масовни превоз и лука.

Подела[уреди | уреди извор]

Петронас торњеви близанци

Небодер[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Небодер

Модерна врста торња, небодер, користи мање простора на тлу (гарабита) у односу на квадратни простор унутар грађевине. Небодери се често не сврставају у торњеве, иако морају имати облик и конструкцију торња. У Великој Британији, високе стамбене зграде називају торањским блоковима, а у Сједињеним Државама, небодери Светског трговинског центра имали су надимак енгл. Twin Towers („Торњеви близанци”), надимак који деле са Петронас торњевима у Куала Лумпуру.

Остале врсте торњева[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Општи[уреди | уреди извор]

Торњеви у ратовању[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Leaning Tower of Pisa Facts”. Leaning Tower of Pisa. Приступљено 05. 10. 2013. 
  2. ^ „Europe | Saving the Leaning Tower”. BBC News. 15. 12. 2001. Приступљено 09. 05. 2009. 
  3. ^ „Tower of Pisa”. Archidose.org. 17. 06. 2001. Архивирано из оригинала 26. 06. 2009. г. Приступљено 09. 05. 2009. 
  4. ^ „Leaning Tower of Pisa (tower, Pisa, Italy) – Britannica Online Encyclopedia”. Britannica.com. Приступљено 09. 05. 2009. 
  5. ^ „E la Torre di Pisa non oscilla più”. Scienze.TV. 28. 05. 2008. Архивирано из оригинала 24. 05. 2012. г. Приступљено 09. 05. 2009. 
  6. ^ O'Sullivan, Arieh., World’s first skyscraper sought to intimidate masses, Jerusalem Post, 14 February 2011
  7. ^ Parry, Wynne., Tower of Power: Mystery of Ancient Jericho Monument Revealed, LiveScience, 18 February 2011
  8. ^ Bromiley 1995, стр. 275
  9. ^ Cremin, Aedeen (01. 11. 2007). Archaeologica. frances lincoln ltd. стр. 209. ISBN 978-0-7112-2822-1. Приступљено 09. 07. 2011. [мртва веза]
  10. ^ Michael Hogan, "Dioklecijanova palača", Megalitski portal, A. Burnham ed, 6. kolovoza, 2007.
  11. ^ Marasović, Tomislav (1995). Dioklecijanova palača - svjetska kulturna baština. Zagreb. ISBN 978-953-6006-02-1. 
  12. ^ Frane Bulić i Ljubo Karaman, Palača cara Dioklecijana u Splitu, Matica Hrvatska, Zagreb, 1927.
  13. ^ Justin McGuinness, Maroko - priručnik, turistički vodič iz . 2003. ISBN 978-1-903471-63-0. стр. 560.
  14. ^ http://msnbc.msn.com/id/3474951 Dana Thomas, Toornjevi do neba, Newsweek, 15. studenog 2003.
  15. ^ Metzger, Bruce Manning; Coogan, Michael D (2004). The Oxford Guide To People And Places Of The Bible. Oxford University Press. стр. 28. ISBN 978-0-19-517610-0. Приступљено 22. 12. 2012. 
  16. ^ Levenson, Jon D. (2004). „Genesis: Introduction and Annotations”. Ур.: Berlin, Adele; Brettler, Marc Zvi. The Jewish Study Bible. Oxford University Press. стр. 29. ISBN 9780195297515. 
  17. ^ Graves, Robert; Patai, Raphael (1986). Hebrew Myths: The Book of Genesis. Random House. стр. 315. ISBN 9780795337154. 
  18. ^ Schwartz, Howard; Loebel-Fried, Caren; Ginsburg, Elliot K. (2007). Tree of Souls: The Mythology of Judaism. Oxford University Press. стр. 704. ISBN 9780195358704. 
  19. ^ George , Andrew (2007) "The Tower of Babel: Archaeology, history and cuneiform texts" Archiv für Orientforschung, 51 (2005/2006). pp. 75-95. pdf document.
  20. ^ Frymer-Kensky, Tikva (2005). Jones, Lindsay, ур. Marduk. Encyclopedia of religion. 8 (2 изд.). New York. стр. 5702—5703. ISBN 978-0-02-865741-7. 
  21. ^ Harris, Stephen L. (2002). Understanding the Bible. McGraw-Hill. стр. 50—51. ISBN 9780767429160. 
  22. ^ Streck, Michael P. (2006). „Die Stadt, an deren Freuden man nicht satt wird”. Damals (на језику: German). св. Special volume. стр. 11—28. 
  23. ^ Diodorus Siculus, 2.9.9; Strabo, Geography, 16.1.5.
  24. ^ van der Spek, Robartus (2003). „Darius III, Alexander the Great and Babylonian Scholarship”. Achaemenid History. Leiden: Nederlands Instituut voor het Nabije Oosten. XIII: 289—346. 
  25. ^ Kramer, Samuel Noah (1968). „The "Babel of Tongues": A Sumerian Version”. Journal of the American Oriental Society. 88 (1). стр. 108—111. 
  26. ^ „Compare Data: Results”. The Skyscraper Center. 
  27. ^ „CN Tower retains world record as tallest 'tower'”. Toronto Star. 22. 09. 2009. 
  28. ^ „Canada's Wonder of the World”. CN Tower. Архивирано из оригинала 23. 07. 2007. г. Приступљено 26. 09. 2007. 
  29. ^ Plummer, Kevin (04. 09. 2007). „The CN Tower is Dead. Long Live The CN Tower!”. The Torontoist. Архивирано из оригинала 13. 01. 2010. г. Приступљено 17. 11. 2008. 
  30. ^ CN Tower celebrates 30th birthday, Broadcast News/canada.com, June 26, 2006 Архивирано 2015-06-22 на сајту Wayback Machine
  31. ^ „World Wonders and Facts at a Glance”. CN Tower. Архивирано из оригинала (PDF) 31. 08. 2017. г. Приступљено 30. 08. 2017. 
  32. ^ „Rotating Service Structure (RSS)”. NASA. Архивирано из оригинала 30. 04. 2019. г. Приступљено 13. 11. 2018. 
  33. ^ „scaffold - Google Search”. www.google.com. Приступљено 06. 07. 2017. 
  34. ^ „Scaffolding instruction instruction learning education”. boilersinfo.com. Приступљено 30. 03. 2018. 
  35. ^ „How Are Cranes Powered?”. Bryn Thomas Cranes. Приступљено 20. 11. 2017. 
  36. ^ „Armstrong Hydraulic Crane”. Machine-History.Com. Архивирано из оригинала 10. 01. 2014. г. 
  37. ^ Morthorst, Poul Erik; Redlinger, Robert Y.; Andersen, Per (2002). Wind energy in the 21st century: economics, policy, technology and the changing electricity industry. Houndmills, Basingstoke, Hampshire: Palgrave/UNEP. ISBN 978-0-333-79248-3. 
  38. ^ „Appendix II: IEC Classification of Wind Turbines”. Appendix II IEC Classification of Wind Turbines. Wind Resource Assessment and Micro-siting, Science and Engineering. 2015. стр. 269—270. ISBN 9781118900116. doi:10.1002/9781118900116.app2. 
  39. ^ „Kara-Keui (Galata) and View of Pera, Constantinople, Turkey”. World Digital Library. 1890—1900. Приступљено 18. 10. 2013. 
  40. ^ Katie Hallam (2009). The Traveler's Atlas: Europe. London: Barron's Educational Series.(2009), pp. 118-119.
  41. ^ Barahona, Ana (2013). Bearing Witness – Eight weeks in Palestine. London: Metete. стр. 42. ISBN 978-1-908099-02-0. 
  42. ^ UN OCHA (Office for the Coordination of Humanitarian Affairs), ‘Barrier Update: Special Focus’, (2011), http://www.ochaopt.org/documents/ocha_opt_barrier_update_july_2011_english.pdf Архивирано 2016-09-12 на сајту Wayback Machine
  43. ^ World Federation of Great Towers
  44. ^ „Všeobecne záväzné nariadenie hlavného mesta Slovenskej republiky Bratislavy č. 4/2012 z 29. marca 2012 o zmene názvu Nového mosta na Most SNP v hlavnom meste Slovenskej republiky Bratislave”. Архивирано из оригинала 03. 11. 2013. г. Приступљено 13. 11. 2018. 
  45. ^ Tkáčiková, Lucia; Durdovanský, Michal (29. 03. 2012). „Bratislava will again have a 'SNP Bridge'”. SME. Приступљено 19. 09. 2013. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Торањ на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Торањ&oldid=27673677”