Trapa natans
| Водени орашак | |
|---|---|
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | Trapa natans
|
| Биномијално име | |
| Trapa natans | |
Водени орашак, водени орах или косорања је једногодишња, водена, субмерзна биљка пливајућих листова која припада фамилији Trapaceae.[1]
Опис врсте[уреди | уреди извор]
Стабљике воденог орашка су укорењене на дну, могу бити дуге и до неколико метара. Биљка садржи два типа листова: линеарни или ланцетасти потопљени листови, и ромбични листови на дугим, мехурасто надувеним петељкама који образују розету на површини воде. Кожасте, јаке листове на површини воде одржавају ваздушни, надувени горњи делови стабљике. Цветови су смештени у пазусима листова, појединачни су, мали, са по четири листића. Бели листићи крунице брзо опадају, а чашични листићи су зелени, кратки и троугластог облика. Плод је карактеристична, троугласто шпицаста коштуница са роговима, чији број и дужина могу бити значајан таксономски карактер неколико врста рода Trapa заступљених у Србији.[2]
Станиште[уреди | уреди извор]
Настањује стајаће или споротекуће воде у којима често изграђује густе и простране популације, потпуно препокривајући розетама површину воде.[2]
Распрострањење[уреди | уреди извор]
Евроазијска је врста, интродукована у Африку и Северну Америку. Веома је ретка у медитеранском басену, а на Балкану је прилично уобичајена (може бити и благо инвазивна). [2]
У Србији је широко распрострањена: у Војводини настањује Апатински рит, Дубовачки рит (Лабудово окно), канал Јегричка, Ковиљски рит, Моншторски рит, Обедску бару, Петроварадински рит, Засавицу... У Ужој Србији је бележена у Беораду, на Ђердапу и др. [2]
Угроженост[уреди | уреди извор]
Промене услова станишта исушивањем у пољопривредне и друге сврхе, риболов, као и премештање биљака из дивљих станишта у уређене водене вртове могу представљати ризик за нестанак ове врсте. [2]