Veleizdaja

Ilustracija Gaja Foksa iz 17. veka. Foks je pokušao atentat na Džejmsa I Stjuarta. On je bio neuspešan, optužen je za veleizdaju i osuđen na vešanje, čerečenje i komadanje.

Po zakonu je izdaja kriminalna nelojalnost, tipično prema državi. To je zločin koji pokriva neka ekstremnija dela protiv nečije nacije ili suverena. To obično obuhvata dela poput učešća u ratu protiv nečije rodne zemlje, pokušaje svrgavanja njene vlade, špijunaže njene vojske, diplomatije ili njenih tajnih službi za neprijateljsku i stranu silu, ili pokušaja ubistva šefa države. Osoba koja je počinila veleizdaju poznata je u zakonu kao veleizdajnik.

Istorijski gledano, u zemljama s opštim pravom, izdaja je takođe obuhvatila i ubistva specifičnih društeveno nadređenih osoba, poput ubistva muža od strane supruge, ili gazde od strane njegovog sluge. Izdajstvo protiv kralja bilo je poznato kao veleizdaja, a izdaja protiv nadređene osobe nižeg ranga bila je sitna izdaja. Kako su nadležnosti širom sveta ukinule sitnu izdaju, „izdaja” se odnosi na ono što je u istoriji bilo poznato kao veleizdaja.

Ponekad se izraz izdajnik koristio kao politički epitet, bez obzira na prirodu proverljive izdajničke akcije. U građanskom ratu ili pobuni, pobednici mogu smatrati da su gubitnici izdajnici. Slično tome, termin izdajnik se koristi u žestokoj političkoj raspravi - obično kao kleveta protiv političkih disidenata, ili protiv zvaničnika na vlasti za koje se smatra da ne deluju u najboljem interesu svojih birača. U određenim slučajevima, kao što je slučaj sa mitom o ubodu u leđa, optužba za izdaju prema velikoj grupi ljudi može biti objedinjujuća politička poruka. Izdajstvo se smatra različitim i u mnogim prilikama je odvojenim od „izdajničkog krivičnog dela” u mnogim delovima sveta.

Istorija

Karikatura koja prikazuje Vaclava Belskog (1818-1878), gradonačelnika Praga od 1863. do 1867, zaduženog za grad tokom pruske okupacije u julu 1866. Neke su snage želele da mu se sudi zbog izdaje (levo: „Šta su neki ljudi želeli” - „Dr. Belskiju zbog izdaje”), ali on je dobio puno poverenje od Praškog saveta (desno: „ali ono što nisu očekivali” - „izraz poverenja od grada Praga”).

Po Engleskom zakonu, izdaja je kažnjiva vešanjem i čerečenjem (muškarci) ili spaljivanjem na lomači (žene), mada je obezglavljivanje moglo da bude korišteno po kraljevskoj zapovesti (obično za kraljevsku porodicu i plemstvo). Te kazne su ukinute 1814, 1790 i 1973, respektivno. Kasniji monarsi su koristili zatvorske i materijalne kazne protiv osoba koje bi se razumno mogle nazvati izdajnicima. Mnogi od njih bi se sada samo smatrali disidentima.

Hrišćanska teologija i političko razmišljanje sve do nakon perioda prosvetiteljstva su izdaju i bogohuljenje smatrali sinonimom, jer su osporavali državu i volju Božju. Smatralo se da su kraljevi bogom dati, a izdaja svoje zemlje bilo je delo Sotone.

Engleske reči „treason” i „traitor” izvedene su iz latinske reči tradere, za isporuku ili predaju. Specifično, one potiču od izraza traditores, što se odnosi na biskupe i druge hrišćane koji su predali svete spise ili izdali svoje kolege hrišćane rimskim vlastima pod pretnjom progona, tokom Dioklecijanovog progona između 303. i 305. godine.

Prvobitno je zločin izdaje smatran kao počinjen protiv monarha; podanik koji nije ispoljavao svoju odanost prema suverenu i ponašao se protiv suverena, smatrao se izdajnikom. Kako je potvrđeno na suđenju Johanu Fridrihu Struenseu iz 18. veka u Danskoj, muškarac koji je imao seksualne odnose sa kraljicom mogao se smatrati krivim ne samo za običnu preljubu, već i za izdaju protiv njenog muža, kralja.

Engleska revolucija u 17. veku i Francuska revolucija u 18. veku uvele su radikalno drugačiji koncept lojalnosti i izdaje, pod kojim suverenitet prebiva sa „nacijom” ili „narodom” - prema kome monarh takođe ima obavezu vernosti, i ukoliko je ne ispunjava, monarh je takođe mogao biti optužen za izdaju. Čarls I Stjuart u Engleskoj i Luj XVI u Francuskoj proglašeni su krivima za takvu izdaju i zakonski pogubljeni. Međutim, kada je Čarls II vraćen na presto, on je smatrao revolucionare koji su njegovog oca osudili na smrt izdajnicima u tradicionalnijem smislu.

U današnje vreme „izdajnik” i „izdaja” uglavnom se koriste za osobu koja pomaže neprijatelju u vremenu rata ili sukoba.

U zakonima mnogih naroda se pominju razne vrste izdaja. „Zločini povezani sa ustankom” su unutrašnja izdaja i mogu uključivati državni udar. „Zločini povezani sa stranom agresijom” su izdaja kooperacije sa stranom agresijom, bez obzira na nacionalnu unutrašnjost i spoljašnjost. „Zločini povezani sa izazivanjem strane agresije” su zločini tajnog komuniciranja sa strancima da bi se izazvala strana agresija ili pretnja. Zavisno od zemlje, optužba za zaveru se dodaje veleizdaji.

Literatura

• Shannon, Elaine; Blackman, Ann (2002). The Spy Next Door: The Extraordinary Secret Life of Robert Philip Hanssen, The Most Damaging FBI Agent in US History. Little, Brown and Company. ISBN 978-0-316-71821-9. 
• Ben-Yehuda, Nachman, "Betrayals and Treason. Violations of trust and Loyalty." Westview Press. 2001. ISBN 978-0-8133-9776-4.
• Ó Longaigh, Seosamh, "Emergency Law in Independent Ireland, 1922–1948", Four Courts Press, Dublin. 2006. ISBN 978-1-85182-922-4.
• The Law Commission (1977) Treason, Sedition and Allied Offences (Working Paper No.72), Part II, pp. 7 – 40. BAILII
• Halsbury's Laws of England, 4th Edition, 2006 reissue, Volume 11(1), paragraphs 363, 364 and 366
• Hale's History of Pleas of the Crown (1800 ed.) vol. 1, chapter XXIX (from Google Books).
• Hawkin's Treatise of Pleas of the Crown (1824 ed.) vol.1, chapter XIV (from Google Books).
• East's Treatise of Pleas of the Crown (1806 Ed) vol.1, Chapter V, Part VII (sections 98 to 104) (pp 336–339) (from Google Books).
• Coke's Institutes (1797 Ed.), Part 3, Chapter 2 (pp 19 to 36) (from Google Books).
• Chitty's Practical Treatise on Criminal Law (1819 Ed.), vol.3, paragraphs 742 to 745 (pp 176 to 179) (preliminary notes) [1] and paragraphs 779 to 781 (pp 211–214) (specimen indictments) [2] (from Google Books).
• Blackstone's Commentaries (1867 ed.), Book 4, Chapter 14, paragraphs 203 and 204 (See also 1791 ed. pages 202 to 204 [3] and the 1825 ed. [4] – the commentary in footnotes differs) (from Google Books).
• J.G. Bellamy, The Law of Treason in England in the Later Middle Ages, Cambridge University Press, (2004 ed.), Appendix II [5] (from Google Books).
• Orth, John V.; Newby, Paul M. (2013). The North Carolina State Constitution (на језику: енглески) (2nd изд.). Oxford University Press. стр. 86. ISBN 9780199300655. Приступљено 16. 6. 2017. 
• Deer, Sarah; Garrow, Carrie E. (2004). Tribal Criminal Law and Procedure (на језику: енглески). Rowman Altamira. стр. 357. ISBN 9780759115200. Приступљено 18. 6. 2017. 
• Maddex, Robert (2005). State Constitutions of the United States (на језику: енглески). CQ Press. стр. 3. ISBN 9781452267371. 
• Stimson, Frederic Jesup (1908). The Law of the Federal and State Constitutions of the United States: With an Historical Study of Their Principles, a Chronological Table of English Social Legislation, and a Comparative Digest of the Constitutions of the Forty-six States (на језику: енглески). Boston Book Company. стр. 183. Приступљено 12. 6. 2017. 
• Maddex, Robert (2005). State Constitutions of the United States (на језику: енглески). CQ Press. стр. 69. ISBN 9781452267371. 
• Wilkins, David E.; Wilkins, Shelly Hulse (2017). Dismembered: Native Disenrollment and the Battle for Human Rights (на језику: енглески). University of Washington Press. стр. 84. ISBN 9780295741598. 
• Maddex, Robert (2005). State Constitutions of the United States (на језику: енглески). CQ Press. стр. 103. ISBN 9781452267371. 
• Ludlow, Daniel (1992). Encyclopedia of Mormonism. New York: Macmillan. ISBN 978-0-02-879602-4. OCLC 24502140. 
• Nellis, Ashley (22. 9. 2010). „Throwing Away the Key: The Expansion of Life Without Parole Sentences in the United States” (PDF). Federal Sentencing Reporter (на језику: енглески). 23 (1): 28. ISSN 1053-9867. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 06. 2017. г. Приступљено 25. 6. 2017. 
• Bushman, Richard Lyman (2007). Joseph Smith: Rough Stone Rolling (на језику: енглески) (Reprint изд.). Vintage. стр. 349–549. ISBN 9781400077533. 
• Maddex, Robert (2005). State Constitutions of the United States (на језику: енглески). CQ Press. стр. 161. ISBN 9781452267371. 
• Maddex, Robert (2005). State Constitutions of the United States (на језику: енглески). CQ Press. стр. 214. ISBN 9781452267371. 
• Bentley, Joseph I. (1992), „Smith, Joseph: Legal Trials of Joseph Smith”, Ур.: Ludlow, Daniel H, Encyclopedia of Mormonism, New York: Macmillan Publishing, стр. 1346—1348, ISBN 978-0-02-879602-4, OCLC 24502140 ;Oaks & Hill (1975, стр. 18)
• Jones Jr, James B. (2015). Hidden History of Tennessee Politics (на језику: енглески). Arcadia Publishing. стр. 19. ISBN 9781625853745. Приступљено 16. 6. 2017. 
• Maddex, Robert (2005). State Constitutions of the United States (на језику: енглески). CQ Press. стр. 366. ISBN 9781452267371. 
• Mackey, Thomas C. (2014). A Documentary History of the American Civil War Era: Volume 3, Judicial Decisions, 1857-1866 (на језику: енглески). University of Tennessee Press. стр. 220—221. ISBN 9781621900238. Приступљено 12. 6. 2017. 
• Maddex, Robert (2005). State Constitutions of the United States (на језику: енглески). CQ Press. стр. 415. ISBN 9781452267371. 
• Wilkins, David E.; Wilkins, Shelly Hulse (2017). Dismembered: Native Disenrollment and the Battle for Human Rights (на језику: енглески). University of Washington Press. стр. 81—84. ISBN 9780295741598. 

Spoljašnje veze

• British Treason Law Архивирано на сајту Wayback Machine (18. октобар 2016)
• Permanent Subcommittee on Investigations, Official site
• "Treason" at the Encyclopedia Britannica (1911)
• "On Treason" by Sir William Blackstone