Tristan Cara

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Tristan Cara
Samuel (Sami) Rozenstok
Retrato de Tristan Tzara (Robert Delaunay).jpg
Robert Delonijev portret Tristana iz 1923. godine
Druga imenaS. Samiro, Tristan, Tristan Ruja, Tristan Tara, Tr. Cara
Datum rođenja16. april 1896
Mjesto rođenjaMoinešti
 Rumunija
Datum smrti25 decembar 1963(1963-12-25) (67)
Mjesto smrtiPariz
 Francuska
DržavljanstvoRumunsko, francusko
ZanimanjePesnik, esejista, novinar, dramatičar, performer, kompozitor, filmski režiser, političar, diplomata
Aktivni period1912–1963

Tristan Cara (fr. tʁistɑ̃ dzaʁa; rođen Samuel ili Sami Rozenstok, takođe poznat kao S. Samiro; 16. april 1896. – 25. decembar 1963) bio je rumunski avangardni pesnik, esejista i izvođački umetnik. Takođe aktivan kao novinar, dramatičar, književni i likovni kritičar, kompozitor i filmski režiser, bio je poznat po tome što je bio jedan od osnivača i centralnih ličnosti anti-establišmentskog dadaističkog pokreta . Pod uticajem Adriana Maniua, adolescentni Cara je postao zainteresovan za simbolizam i zajedno sa Jonom Vineom (sa kojom je takođe napisao eksperimentalnu poeziju) i slikarom Marselom Jankom osnovao je časopis Simbolul. Tokom Prvog svetskog rata, nakon što je nakratko sarađivao na Vineovom Chemarea, pridružio se Janku u Švajcarskoj. Tamo su Caraove predstave u Kabareu Voltar i Zunfthaus zur Vaag, kao i njegovi pesnički i umetnički manifesti postali glavna karakteristika ranog dadaizma. Njegov rad predstavlja dadaističku nihilističku stranu, za razliku od umerenijeg pristupa kojem je bio naklonjen Hugo Bal.

Ime[уреди]

S. Samiro, parcijalni anagram od Sami Rozenstok, Cara je koristio od svog debija i tokom ranih 1910-ih.[1] Brojni nedatirani spisi, koje je verovatno napisao već 1913. godine, nose potpis Tristan Ruja, a u leto 1915. on je potpisivao svoja dela imenom Tristan.[2][3]

Šezdesetih godina prošlog veka Rozenstokov saradnik i kasniji rival Jon Vinea tvrdio je on odgovoran za formulisanje naziva Cara u njegovom pseudonimu 1915.[2] Vinea je takođe izjavio da je Cara želeo da zadrži Tristan kao svoje usvojeno ime, a da je kasnije ovaj izbor ostao deo „nesrećne igre reči” Triste Âne Tzara (francuski za „Tužni magarac Cara”).[2] Ova verzija događaja je neizvesna, jer rukopisi pokazuju da je pisac možda već koristio puno ime, kao i varijacije Tristan Cara i Tr. Cara, 1913-1914. (Iako postoji mogućnost da je svoje tekstove potpisivao dugo nakon što ih je zapisao na papiru).[4]

Godine 1972, istoričar umetnosti Serž Fošero, na osnovu informacija dobijenih od Kolombe, od supruge avangardnog pesnika Ilarie Voronka, izjavio je da je sam Cara objasnio da je svoje ime izabrao kao igru reči na rumunskom, trist în țară, što znači „tužan u zemlji”. Kolumba Voronka je takođe odbacivala glasine da je cara odabrao ime Tristan kao počast pesniku Tristanu Korberu ili operi Ričarda Vagnera Tristan i Izolda.[5] Sami Rozenstok legalno je usvojio svoje novo ime 1925. godine, nakon što je podneo zahtev rumunskom Ministarstvu unutrašnjih poslova.[5] Francuski izgovor njegovog imena postao je uobičajen u Rumuniji, gde zamenjuje prirodnije čitanje kao cara („zemlja”).[6]

Reference[уреди]

  1. ^ Cernat, p.108-109
  2. 2,0 2,1 2,2 Cernat, p.109
  3. ^ (на језику: француски) Jacques-Yves Conrad, Promenade surréaliste sur la colline de Montmartre Archived 15 септембар 2008 at the Wayback Machine, at the University of Paris III: Sorbonne Nouvelle Center for the Study of Surrealism Archived 27 март 2008 at the Wayback Machine; retrieved 23 April 2008
  4. ^ Cernat, p.109-110
  5. 5,0 5,1 Cernat, p.110
  6. ^ Andra Matzal, "România-fantomă o să mai existe în forma unei suferințe psihice" (interview with Andrei Codrescu)], at Club Literatura Archived 13 јун 2009 at the Wayback Machine, Cotidianul; retrieved 29 June 2009

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]