Podzemna koraba

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Turnip)
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Rutabaga
Rutabaga, variety nadmorska.JPG
Rutabaga
VrstaBrassica napus
Grupa kultivaraNapobrassica Group

Podzemna koraba, rutabaga (severnoamerički engleski), sved (južni engleski i delo komonveltski engleski), nip (škotski), turnip (u nekim dijalektima kanadskog engleskog i severnog engleskog, uključujući kornivolski engleski) ili snager (severno engleski), takođe poznata pod nekoliko drugih imena u različitim regionima (uključujući turnip, mada se ovo drugde obično odnosi na „belu repu”), korensko je povrće koje je nastalo kao ukrštanje kupusa i turnipa. Korenje se jede na različite načine, a lišće se može jesti kao lisno povrće. Koren i lišće takođe se koriste za ishranu stoke, tako što se direktno polažu tokom zime ili kao ispaša tokom ostalih sezona. Škotska, Severna Engleska, Zapadna Engleska i Irska imali su tradiciju sečenja korena u obliku fenjera za Noć veštica.

Istorija[уреди | уреди извор]

Presek korena

Prva poznata štampana referenca na rutabagu dolazi od švajcarskog botaničara Gasparda Bauhina 1620. godine, gde napominje da je biljka izobilno rasla u Švedskoj. Često se smatra da ona potiče iz Skandinavije ili Rusije.[1] Postoje kontradiktorni izveštaji o tome kako je koraba stigla u Englesku. Neki izvori kažu da je u Englesku stigla iz Nemačke, dok drugi navodi podržavaju švedsko poreklo. Prema Džonu Sinkleru, koren ovog povrća je stigao u Englesku iz Nemačke oko 1750. godine.[2] Koraba je stigla u Škotsku preko Švedske oko 1781. godine.[3]

Članak o toj temi u časopisu The Gardeners' Chronicle sugeriše da je koraba tada bila šire uvedena u Englesku 1790. godine. Uvod u Severnu Ameriku dogodio se početkom 19. veka, sa izveštajima o usevima korabe u Ilinoisu već 1817.[4] Godine 1835, krmni usev korabe je preporučen njujorškim farmerima u dolini reke Dženesi.[5]

Koraba se nekada smatrala hranom poslednjeg utočišta u Nemačkoj i u Francuskoj zbog povezanosti sa nestašicom hrane u Prvom i Drugom svetskom ratu. Kuvana čorba s korabom i vodom kao jedinim sastojcima (Steckrübeneintopf) bila je tipična hrana u Nemačkoj za vreme gladi i nestašice hrane u Prvom svetskom ratu, uzrokovanim Savezničkom blokadom (zima Steckrübenwinter ili zima korabe iz 1916/17) i između 1945. i 1949. godine. Kao rezultat toga, mnogi stariji Nemci imali su nesrećne memorije na ovu hranu.[6]

Drugi svetski rat[уреди | уреди извор]

Jedan dnevnik, koji je napisala anonimna mlada devojka iz Lođskog geta, sadržavao je znatnu raspravu o hrani i gladi. Lođ je bio jedini geto na „nemačkom” tlu i zbog ove osobitosti njegovog karaktera, crno tržište krijumčarene hrane i ostalih potrepština nije bilo moguće u Lođu. Od „glavnih geta”, Lođ je bio najviše pogođen nestašicom hrane, gladovanjem i umiranjem usled neuhranjenosti. Mlada spisateljka dnevnika detaljno priča kako je njen otac došao kući jedne večeri sa dve ukradene korabe. Svaka koraba bila je podeljena u 3 porcije koje su ona napomenje „imale sedamdeset dekagrama svaka”. Iako je njenom ocu bilo dato nekoliko komadića korabe, napisala je: „On je znao da kod kuće nema šta da jede, te ih nije pojeo na licu mesta, iako je bio veoma gladan ... Ne mogu više da pišem jer su moje oči ispunjene suzama.”[7]

Valter Majer, koji je bio zatvorenik u muškom logoru Ravenzbrik, napisao je da je „supa od korabe postala glavna hrana”.[8] Jedan američki ratni zarobljenik prisetio se supe od korabe „napravljene od ljuski”.[9] Ratni zatvorenik koji je bio u logoru zarobljenih poljskih oficira rekao je da su Nemci zarobljenicima pružali samo male porcije supe napravljene od „jedino vode i korabe”.[10] Još jedan preživeli zarobljenik koji je držan u Vesterborku i koncentracionom logoru Bergen-Belsen napomenuo je loš kvalitet samih koraba, rekavši da bi u nekim slučajevima zatvorenici čak odbaciti i „osušene i sive” korabe.[11]

U vestima iz aprila 1942. godine raspravljalo se o smanjenju obroka nemačkog stanovništva od strane Ministarstva za hranu i poljoprivredu Rajha. Tekst daje prikaz nestabilne isporuke hrane u Nemačkoj, zaključujući: „Da bi popunila prazninu, Hitlerova vlada će, baš kao i pre 25 godina vlada Vilhelma II, nahraniti nemački narod obećanjima i korabama“ koristeći nemačku reč Kohlrüben za korabu.[12]

Botanička istorija[уреди | уреди извор]

Podzemna koraba ima kompleksnu taksonomsku istoriju. Najraniji podaci potiču od švajcarskog botaničara Gasparda Bauhina, koji je o tome pisao u svom Prodromusu iz 1620. godine.[4] Vrstu Brassica napobrassica prvi je validno objavio Karl Line u svom radu iz 1753. godine Species Plantarum kao sortu B. oleracea: B. oleracea var. napobrassica.[13] Od tada je premeštena u druge taksone kao sorta, podvrsta ili uzdignuta na rang vrste. Godine 1768, škotski botaničar je podigao Lineovu sortu u rang vrste kao Brassica napobrassica u radu Baštovanski rečnik, što je i trenutno prihvaćeno ime.[14]

Broj hromozoma korabe je 2n = 38. Ova biljka je nastala iz ukrštanja turnipa (Brassica rapa) i Brassica oleracea. Zatim je rezultirajuće ukrštanje udvostručilo svoje hromozome, postajući alopoliploid. Ovu vezu prvi put je objavio Vu Jang-čun 1935. godine i poznata je kao Trougao U.[15]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Hawkes, Alex D. 1968. A World of Vegetable Cookery. New York: Simon and Schuster.
  2. ^ Harvey, Nigel (1949). „The Coming of the Swede to Great Britain: An Obscure Chapter in Farming History”. Agricultural History. 23 (4): 286—288. ISSN 0002-1482. JSTOR 3740589. 
  3. ^ "Swede". Oxford English Dictionary. Oxford University Press. 2nd ed. 1989.
  4. 4,0 4,1 Sturtevant, E. L. 1919. Sturtevant's Notes on Edible Plants. Albany, NY: J. B. Lyon Company, p. 105.
  5. ^ James Houghton (1835) The Culture of Ruta Baga, Genesee Farmer via HathiTrust
  6. ^ Back to our Roots, Talking Food magazine 
  7. ^ Zapruder, Alexandra, ур. (2015). Salvaged Pages: Young Writers' Diaries of the Holocaust. Yale University Press. стр. 226—242. ISBN 978-0-300-20599-2. 
  8. ^ Meyer, Walter; Valentine, Matt (1999). Tomorrow Will Be Better: Surviving Nazi GermanyНеопходна слободна регистрација. University of Missouri Press. стр. xiii. ISBN 978-0-8262-6114-4. 
  9. ^ Rolen, John William (1988). American Ex-prisoners of War: Non Solum Armis. Turner Publishing Company. ISBN 978-1-56311-173-0. 
  10. ^ „Oral history interview with Jerzy Lubelfeld”. United States Holocaust Memorial Museum. стр. 25. Приступљено 2018-08-10. 
  11. ^ „Ruth Moser Borsos”. United States Holocaust Memorial Museum. стр. 9. Приступљено 2018-08-10. 
  12. ^ „Handbill with commentary on wartime food ration reductions in Germany - Collections Search - United States Holocaust Memorial Museum”. Приступљено 2018-08-10. 
  13. ^ Brassica napus rapifera. International Plant Names Index (IPNI). Royal Botanic Gardens, Kew. Приступљено 30. 10. 2009. 
  14. ^ International Plant Names Index (IPNI). Royal Botanic Gardens, Kew https://www.ipni.org/n/72249-3. Приступљено 30. 10. 2009.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  15. ^ Dixon, G.R. 2007. Vegetable Brassicas and Related Crucifers. CABI: Oxfordshire, UK. pp. 6–36.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]