Ugljen disulfid

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ugljen disulfid
Carbon disulfide
Carbon-disulfide-3D-vdW.png
Nazivi
IUPAC naziv
Methanedithione
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.000.767
EC broj 200-843-6
KEGG[1]
RTECS FF6650000
UNII
UN broj 1131
Svojstva
CS2
Molarna masa 76,139 g/mol
Agregatno stanje bezbojna tečnost
neprečišćena: svetlo-žuta
Miris hloroform (čist)
loš zadah (industrijski)
Gustina 1,261 g/cm3
Tačka topljenja −1.108 °C (−1.962 °F; −835 K)
Tačka ključanja 463 °C (865 °F; 736 K)
2,9 g/kg (20 °C)
Rastvorljivost rastvoran u alkoholu, etru, benzenu, ulju. hloroformu, CCl4
Indeks refrakcije (nD) 1,6295
Viskoznost 0,363
Struktura
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija) Linearan
Dipolni moment nula
Opasnosti
GHS grafikoni The flame pictogram in the Globally Harmonized System of Classification and Labelling of Chemicals (GHS)The exclamation-mark pictogram in the Globally Harmonized System of Classification and Labelling of Chemicals (GHS)The health hazard pictogram in the Globally Harmonized System of Classification and Labelling of Chemicals (GHS)[4]
GHS signalna reč Opasnost
H225, H315, H319, H361, H372[4]
P210, P281, P305+351+338, P314[4]
ICSC 0022
Flammable F Toxic T Irritant Xi
R-oznake R11, R36/38, R48/23, R62, R63
S-oznake (S1/2), S16, S33, S36/37, S45
Inhalaciona opasnost Iritant
Opasno za oči Iritant
Opasno za kožu Iritant
NFPA 704
Flammability code 4: Will rapidly or completely vaporize at normal atmospheric pressure and temperature, or is readily dispersed in air and will burn readily. Flash point below 23 °C (73 °F). E.g., propaneHealth code 3: Short exposure could cause serious temporary or residual injury. E.g., chlorine gasКод реактивности 0: Нормално стабилан, чак и под стањем изложености ватри; није реактиван с водом (нпр. течни азот)Special hazards (white): no codeNFPA 704 four-colored diamond
4
3
0
Tačka paljenja −43 °C (−45 °F; 230 K)[7]
102 °C (216 °F; 375 K)[7]
Eksplozivni limiti 1.3%-50%[5]
Letalna doza ili koncentracija (LD, LC):
LD50 (LD50)
3188 mg/kg (pacov, oralno)
LC50 (LC50)
>1670 ppm (pacov, 1 hr)
15500 ppm (pacov, 1 hr)
3000 ppm (pacov, 4 hr)
3500 ppm (pacov, 4 hr)
7911 ppm (pacov, 2 hr)
3165 ppm (miš, 2 hr)[6]
LCLo (LCLo)
4000 ppm (čovek, 30 min)[6]
SAD zdravstvene granice izlaganja (NIOSH):
PEL (dozvoljivo)
TWA 20 ppm C 30 ppm 100 ppm (30-minuta mak. pik)[5]
REL (preporučeno)
TWA 1 ppm (3 mg/m3) ST 10 ppm (30 mg/m3) [kože][5]
IDLH (neposredna opasnost)
500 ppm[5]
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja
Ugljen-dioksid
Karbonil sulfid
Ugljen diselenid
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Ugljen disulfid je bezbojna isparljiva tečnost sa formulom CS2. Ovo jedinjenje se često koristi kao gradivni blok u organskoj hemiji, kao i industrijski nepolarni rastvarač. On ima miris sličan "etru", mada su industrijski uzorci tipično kontaminirani nečistoćama lošeg mirisa, kao što je karbonil sulfid.[8]

Zastupljenost i proizvodnja[уреди]

Male količine ugljen disulfida se oslobađaju u vulkanskim erupcijama i u močvarama. CS2 se nekad proizvodio kombinovanjem ugljenika (ili koksa) i sumpora na visokim temperaturama. Reakcija na nižoj temperaturi od oko 600 °C koristi prirodni gas kao izvor ugljenika u prisustvu silikagelnog ili alumina katalizatora:[8]

2CH4 + S8 → 2CS2 + 4H2S

Reakcija je analogna sagorevanju metana. Mada je izoelektronski sa ugljen-dioksidom, CS2 je veoma zapaljiv:

CS2 + 3O2 → CO2 + 2SO2

Globalna produkcija/potrošnja ugljen disulfida je aproksimativno jedan milion tona, pri čemu Kina konzumira 49%, a Indija 13%, uglavnom za produkciju rajonskih vlakana.[9] SAD produkcija 2007. godine je bila 56.000 tona.[10]

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. 4,0 4,1 4,2 Sigma-Aldrich Co., Carbon disulfide. Retrieved on 2014-05-27.
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 NIOSH Džepni vodič hemijskih hazarda 0104
  6. 6,0 6,1 „Carbon disulfide”. Immediately Dangerous to Life and Health. National Institute for Occupational Safety and Health (NIOSH). 
  7. 7,0 7,1 carbon disulfide
  8. 8,0 8,1 Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5. 
  9. ^ „Carbon Disulfide report from IHS Chemical”. Приступљено 15. 6. 2013. 
  10. ^ „Chemical profile: carbon disulfide from ICIS.com”. Приступљено 15. 6. 2013. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]