Ugljen disulfid

С Википедије, слободне енциклопедије
Ugljen disulfid
Carbon disulfide
Carbon-disulfide-3D-vdW.png
Nazivi
IUPAC naziv
Methanedithione
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.000.767
EC broj 200-843-6
KEGG[1]
RTECS FF6650000
UNII
UN broj 1131
  • C(=S)=S
Svojstva
CS2
Molarna masa 76,139 g/mol
Agregatno stanje bezbojna tečnost
neprečišćena: svetlo-žuta
Miris hloroform (čist)
loš zadah (industrijski)
Gustina 1,261 g/cm3
Tačka topljenja −1.108 °C (−1.962 °F; −835 K)
Tačka ključanja 463 °C (865 °F; 736 K)
2,9 g/kg (20°C)
Rastvorljivost rastvoran u alkoholu, etru, benzenu, ulju. hloroformu, CCl4
Indeks refrakcije (nD) 1,6295
Viskoznost 0,363
Struktura
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija) Linearan
Dipolni moment nula
Opasnosti
GHS grafikoni The flame pictogram in the Globally Harmonized System of Classification and Labelling of Chemicals (GHS)The exclamation-mark pictogram in the Globally Harmonized System of Classification and Labelling of Chemicals (GHS)The health hazard pictogram in the Globally Harmonized System of Classification and Labelling of Chemicals (GHS)[4]
GHS signalna reč Opasnost
H225, H315, H319, H361, H372[4]
P210, P281, P305+351+338, P314[4]
ICSC 0022
Flammable F Toxic T Irritant Xi
R-oznake R11, R36/38, R48/23, R62, R63
S-oznake (S1/2), S16, S33, S36/37, S45
Inhalaciona opasnost Iritant
Opasno za oči Iritant
Opasno za kožu Iritant
NFPA 704
Flammability code 4: Will rapidly or completely vaporize at normal atmospheric pressure and temperature, or is readily dispersed in air and will burn readily. Flash point below 23 °C (73 °F). E.g., propaneHealth code 3: Short exposure could cause serious temporary or residual injury. E.g., chlorine gasКод реактивности 0: Нормално стабилан, чак и под стањем изложености ватри; није реактиван с водом (нпр. течни азот)Special hazards (white): no codeNFPA 704 four-colored diamond
4
3
0
Tačka paljenja −43 °C (−45 °F; 230 K)[7]
102 °C (216 °F; 375 K)[7]
Eksplozivni limiti 1.3%-50%[5]
Letalna doza ili koncentracija (LD, LC):
LD50 (LD50)
3188 mg/kg (pacov, oralno)
LC50 (LC50)
>1670 ppm (pacov, 1 hr)
15500 ppm (pacov, 1 hr)
3000 ppm (pacov, 4 hr)
3500 ppm (pacov, 4 hr)
7911 ppm (pacov, 2 hr)
3165 ppm (miš, 2 hr)[6]
LCLo (LCLo)
4000 ppm (čovek, 30 min)[6]
SAD zdravstvene granice izlaganja (NIOSH):
PEL (dozvoljivo)
TWA 20 ppm C 30 ppm 100 ppm (30-minuta mak. pik)[5]
REL (preporučeno)
TWA 1 ppm (3 mg/m3) ST 10 ppm (30 mg/m3) [kože][5]
IDLH (neposredna opasnost)
500 ppm[5]
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja
Ugljen-dioksid
Karbonil sulfid
Ugljen diselenid
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25°C [77°F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Ugljen disulfid je bezbojna isparljiva tečnost sa formulom CS2. Ovo jedinjenje se često koristi kao gradivni blok u organskoj hemiji, kao i industrijski nepolarni rastvarač. On ima miris sličan "etru", mada su industrijski uzorci tipično kontaminirani nečistoćama lošeg mirisa, kao što je karbonil sulfid.[8]

Zastupljenost i proizvodnja[уреди | уреди извор]

Male količine ugljen disulfida se oslobađaju u vulkanskim erupcijama i u močvarama. CS2 se nekad proizvodio kombinovanjem ugljenika (ili koksa) i sumpora na visokim temperaturama. Reakcija na nižoj temperaturi od oko 600°C koristi prirodni gas kao izvor ugljenika u prisustvu silikagelnog ili alumina katalizatora:[8]

2CH4 + S8 → 2CS2 + 4H2S

Reakcija je analogna sagorevanju metana. Mada je izoelektronski sa ugljen-dioksidom, CS2 je veoma zapaljiv:

CS2 + 3O2 → CO2 + 2SO2

Globalna produkcija/potrošnja ugljen disulfida je aproksimativno jedan milion tona, pri čemu Kina konzumira 49%, a Indija 13%, uglavnom za produkciju rajonskih vlakana.[9] SAD produkcija 2007. godine je bila 56.000 tona.[10]

Vidi još[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ а б в Sigma-Aldrich Co., Carbon disulfide. Retrieved on 2014-05-27.
  5. ^ а б в г NIOSH Džepni vodič hemijskih hazarda 0104
  6. ^ а б „Carbon disulfide”. Immediately Dangerous to Life and Health. National Institute for Occupational Safety and Health (NIOSH). 
  7. ^ а б carbon disulfide
  8. ^ а б Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5. 
  9. ^ „Carbon Disulfide report from IHS Chemical”. Приступљено 15. 6. 2013. 
  10. ^ „Chemical profile: carbon disulfide from ICIS.com”. Приступљено 15. 6. 2013. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]