Univerzitet Al Karauin

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Univerzitet Al Karauin
جامعة القرويين
ⵜⵉⵎⵣⴳⵉⴷⴰ ⵏ ⵍⵇⴰⵕⴰⵡⵉⵢⵢⵉⵏ
University of Al Qaraouiyine.jpg
Unutrašnjost džamije i univerziteta Al Karouin
Tiptrenutno: islamski
ranije: opšte znanje[1][2][3]
Osnivanje859. год.; пре 1160 година (859)[4][5][6][7]
OsnivačFatima al-Fihri
Akademske
afilijacije

Islam
Broj zaposlenih708 (2012)
Nastavno osoblje1,025 (2012)
Broj studenata8,120 (2012)
LokacijaFes, Idrisidska dinastija (sad u Maroku)
KampusUrban
Veb-sajtuaq.ma
University of Al Quaraouiyine logo.svg

Univerzitet Al-Karouin ili Al-Qarawiyyin (arap. جامعة القرويين; berberski: ⵜⵉⵎⵣⴳⵉⴷⴰ ⵏ ⵍⵇⴰⵕⴰⵡⵉⵢⵢⵉⵏ; franc. Université Al Quaraouiyine) (ostale transliteracije uključuju Qarawiyin, Kairouyine, Kairaouine, Qairawiyin, Qaraouyine, Quaraouiyine, Quarawin i Qaraouiyn) je univerzitet u marokanskom gradu Fes osnovan 859.[5][8][9][10] Bio je i još uvek predstavlja jedno od glavnih duhovnih i obrazovnih središta muslimanskog sveta.

Al-Karouin je igrao važnu ulogu u razvoju kulturnih i akademskih odnosa između islamskog sveta i Evrope u srednjem veku. Kartograf Muhamed el Idrisi (u. 1166), čije su karte pomogle evropskim istraživačima u doba renesanse je živeo neko vreme u Fesu, zbog čega se pretpostavlja da je radio ili studirao na Al Karouinu. Univerzitet je proizveo brojne učenjake koji su snažno uticali na intelektualnu i akademsku istoriju među muslimanima i Jevrejima. Među njima su Ibn Rušajd el-Sabti (u. 1321), Mohamed el-Haj al-Abdari al-Fasi (u. 1336), Abu Imran al-Fasi (u. 1015), glavni teoretičar Maliki škole islamske pravne nake, Leo Africanus, poznati putnik i pisac te Mojsije Majmonid.

Al Karouin se od strane Ginisove knjige rekorda,[11] Uneska[12] i brojnih istoričara[6][7][8][9][10][13][14][15][16][17] smatra jednim od najstarijih kontinuiranih univerziteta na svetu. Te se tvrdnje, međutim osporavaju istoričari koji smatraju da su srednevekovnih univerziteti u islamskom svetu i srednjevekovni evropski univerziteti bili bitno različite institucije sve do najnovijeg doba,[18] te da su certifikati drugačijeg karaktera.[19][20][21]

Godine 1947. je reorganizovan na način da odgovara većini modernih univerziteta u današnjem svetu.

Reference[уреди]

  1. ^ Lulat, Y. G.-M.: A History Of African Higher Education From Antiquity To The Present: A Critical Synthesis, Greenwood Publishing Group, 2005. ISBN 978-0-313-32061-3. стр. 154.–157
  2. ^ Park, Thomas K.; Boum, Aomar: Historical Dictionary of Morocco, 2nd ed., Scarecrow Press, 2006. ISBN 978-0-8108-5341-6., p. 348
  3. ^ Belhachmi, Zakia: "Gender, Education, and Feminist Knowledge in al-Maghrib (North Africa) – 1950–70", Journal of Middle Eastern and North African Intellectual and Cultural Studies, Vol. 2–3, 2003, pp. 55–82 (65)
  4. ^ Petersen, Andrew: Dictionary of Islamic Architecture, Routledge, 1996. ISBN 978-0-415-06084-4., p. 87 (entry "Fez")
  5. 5,0 5,1 „Qarawiyin”. Encyclopedia Britannica. Приступљено 08. 12. 2011. 
  6. 6,0 6,1 The Report: Morocco 2009 - Page 252 Oxford Business Group "... yet for many Morocco's cultural, artistic and spiritual capital remains Fez. The best-preserved ... School has been in session at Karaouine University since 859, making it the world's oldest continuously operating university. "
  7. 7,0 7,1 Esposito, John (2003). The Oxford Dictionary of Islam. Oxford University Press. стр. 328. ISBN 978-0-19-512559-7. 
  8. 8,0 8,1 Joseph, S, and Najmabadi, A. Encyclopedia of Women & Islamic Cultures: Economics, education, mobility, and space. Brill, 2003, p. 314.
  9. 9,0 9,1 Swartley, Keith. Encountering the World of Islam‬. Authentic, 2005, p. 74.
  10. 10,0 10,1 Kettani, M. Ali. Engineering Education in the Arab World. Middle East Journal, 1974, 28(4):441.
  11. ^ The Guinness Book Of Records, Published 1998. ISBN 978-0-553-57895-9., P.242
  12. ^ [UNESCO World Heritage Centre,The Medina of Fez http://whc.unesco.org/en/list/170]
  13. ^ Illustrated Dictionary of the Muslim World, Publisher: Marshall Cavendish, 2010 [1] p.161
  14. ^ Hidden Giants, 2nd Edition, by Sethanne Howard, Publisher: Lulu.com 2008 [2] p.60
  15. ^ Civilization: The West and the Rest by Niall Ferguson, Publisher: Allen Lane 2011 -. ISBN 978-1-84614-273-4.
  16. ^ The marketisation of higher education and the student as consumer by Mike Molesworth & Richard Scullion, Publisher: Taylor & Francis 2010 [3] p.26
  17. ^ Frommer's Morocco by Darren Humphrys, Publisher: John Wiley & Sons 2010 [4] p.223
  18. ^ George Makdisi: "Madrasa and University in the Middle Ages", Studia Islamica, No. 32 (1970), pp. 255-264 (264)
  19. ^ Makdisi, George (1989), „Scholasticism and Humanism in Classical Islam and the Christian West”, Journal of the American Oriental Society, 109 (2): 175—182 (176) 
  20. ^ Pedersen, J.; Rahman, Munibur; Hillenbrand, R. "Madrasa." Encyclopaedia of Islam, Second Edition. Edited by: P. Bearman , Th. Bianquis , C.E. Bosworth , E. van Donzel and W.P. Heinrichs. Brill, 2010, retrieved 20/03/2010
  21. ^ Jomier, J. "al- Azhar (al-Ḏj̲āmiʿ al-Azhar)." Encyclopaedia of Islam, Second Edition. Edited by: P. Bearman , Th. Bianquis , C.E. Bosworth , E. van Donzel and W.P. Heinrichs. Brill, 2010, retrieved 20/03/2010

Spoljašnje veze[уреди]

Координате: 34°3′52″N 4°58′24″W / 34.06444° СГШ; 4.97333° ЗГД / 34.06444; -4.97333