Univerzitet u Salamanci

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Univerzitet u Salamanci
Universidad de Salamanca
University of Salamanca vector seal.svg
Pečat Univerziteta u Salamanci
lat. Universitas Studii Salamanticensis
MotoOmnium scientiarum princeps Salmantica docet (latinski)
Principi svih nauka predaju se na Salamanci
TipJavni
OsnivanjeNepoznato; nastava postoji bar od 1130. Formalno ga je priznao papa Aleksandar IV 1255.[1]
RektorRikardo Rivero Ortega
Nastavno osoblje2.453[2]
Administrativno
osoblje

1.252[2]
Broj studenataca. 28.000[3]
Doktoranti2.240[3]
LokacijaSalamanca, Španija
KampusUrbani/studentski grad
Boje     Karmin
AfilijacijeEUA, Koimbra grupa
Veb-sajtwww.usal.es
Logotipo Universidad de Salamanca.svg
Pleterska fasada Univerziteta u Salamanci izbliza.
Pleterska fasada univerziteta naspram statue fatara Luisa de Leona.
Školsko dvorište univerziteta.
Stara biblioteka Univerziteta u Salamanci.
Luis de Leonova učionica.
Univerzitetski rangovi
Globalno – sveukupno
ARWU Svet[4]601-700 (2019)
CWTS Svet[5]699 (2019)
QS Svet[6]601-650 (2020)
THE Svet[7]601–800 (2020)
USNWR globalno[8]651 (2020)

Univerzitet u Salamanci (šp. Universidad de Salamanca) španska je institucija visokog obrazovanja, locirana u gradu Salamanka, zapadno od Madrida, u autonomnoj zajednici Kastilja i Leon. On je osnovan 1134. godine, a kralj Alfonso IX mu je dodelio Kraljevsku osnivačku povelju 1218. godine. To je treći najstariji univerzitet na svetu koji još uvek radi i najstariji univerzitet na španskom govornom području. Formalni naziv „Univerzitet” ovoj ustanovi je dodelio kralj Alfonso X 1254, a papa Aleksandar IV je priznao ovu instituciju 1255. godine.

Istorija[уреди | уреди извор]

Njegovo preteča je, kao i kod svih drugih starijih univerziteta, bila katedralna škola, čije se postojanje može pratiti od 1130. godine. Univerzitet je osnovao 1134. godine, a leonski kralj Alfonso IX 1218. godine ga je kao priznao kao „Opštu školu kraljevine“. Kralj Alfonso X je dodelio ovoj ustanovi kraljevsku povelju, data 8. maja 1254. godine, čime su na Univerzitetu u Salamanci uspostavljena pravila organizacije i finansijska zadužbina.

Na osnovu papske bule Aleksandra IV iz 1255. godine, kojom je potvrđena Kraljevska povelja Alfonsa X,[9] škola je stekla zvanje univerziteta.

Istorijske fraze Quod natura non dat, Salmantica non praestat (ono što priroda ne daje, Salamanca ne pozajmljuje, na latinskom) i Multos et doctissimos Salmantica habet (mnoge i vrlo upućene Salamanka ima) daju ideju o prestižu koji je institucija brzo stekla.[10]

Tokom vladavine aragonskog kralja Ferdinanda II i kastiljske kraljice Izabele I, španska vlada je obnovljena. U vreme španske inkvizicije, proterivanja Jevreja i muslimana i osvajanja Granade, došlo je do određene profesionalizacije državnog aparata. To je podrazumevalo masovno zapošljavanje „letradosa”, tj. birokrata i pravnika, koji su bili „licencijados” (diplomci univerziteta), posebno u Salamanci i novoosnovanom Univerzitetu u Alkali. Ti ljudi su bili osoblje različitih državnih veća, uključujući, na kraju, Savet Indije i Trgovačku kuću, dva najviša tela u metropoli Španije za vladu Španskog carstva u Novom svetu.

Dok je Kolumbo lobirao kod kralja i kraljice za ugovor o potrazi za zapadnom rutom do Indije, on je izneo svoj slučaj veću geografa na Univerzitetu u Salamanci. U sledećem veku, škola morala Salamanke raspravljala je o moralu kolonizacije u Indima, zajedno sa pitanjima ekonomije, filozofije i teologije.

Poput Okforda i Kembridža, Salamanca je imala brojne koledže (Colegios Mayores). Oni su osnovani kao dobrotvorne institucije kako bi siromašnim studentima omogućili da pohađaju univerzitet. Do osamnaestog veka on su postale zatvorene korporacije pod kontrolom porodica njihovih osnivača, i dominirale su univerzitetom. Većinu njih su uništile Napoleonove trupe. Danas su neki pretvoreni u fakultetske zgrade, dok se drugi koriste kao domovi za stanovanje.

U 19. veku španska vlada je rastvorila fakultete kanonskog prava i teologije. Oni su kasnije ponovo uspostavljeni četrdesetih godina 20. veka kao deo Papskog univerziteta u Salamanci.

Srodni poslovi[уреди | уреди извор]

Osoblje ovog univerziteta je diskutovalo o izvodljivosti projekta Kristifora Kolumba i efektima koje su donele njegove tvrdnje. Nakon što je Amerika otkrivena, oni su razmatrali prava autohtonih naroda u smislu njihovog punog priznavanja, što je za taj period bilo revolucionarno. Po prvi put su analizirani ekonomski procesi, a oni su isto tako razvili pravnu nauku kada je postala klasični deo naučnog fokusa. To je bio period kada su neki od najbistrijih umova pohađali ovaj univerzitet i bio je poznat kao Škola u Salamanci. Članovi škole su renovirali teologiju, postavili temelje modernom pravu, međunarodnom pravu, savremenoj ekonomskoj nauci i aktivno učestvovali u Tridentskom savetu. Matematičari ove škole proučavali su reformu kalendara, koju je naručio papa Grgur XIII, i predložili rešenje koje je kasnije sprovedeno. Do 1580. godine 6.500 novih studenata stizalo je svake godine u Salamanku. Među diplomcima su bili mnogi državni službenici administracije Španske monarhije. Takođe su tokom ovog perioda primljene prve studentkinje univerziteta, kao što su Beatris Galindo i Lucija de Medrano, a potonja je bila prva žena koja je ikada držala časove na univerzitetu.

Sadašnjost[уреди | уреди извор]

Salamanca privlači studente osnovnih i postdiplomskih studija iz cele Španije i sveta; to je najbolje rangirani univerzitet u Španiji sudeći po broja studenata koji dolaze iz drugih regiona.[11] Ovaj univerzitet je takođe poznat po svojim kursevima španskog jezika za strance, koji svake godine privuku više od dve hiljade stranih studenata.[12]

Danas je Univerzitet u Salamanci važan centar za proučavanje humanističkih nauka i posebno je poznat po studijama jezika, kao i po nastavi prava i ekonomije. Naučna istraživanja se sprovode na univerzitetu i istraživačkim centrima koji su s njim povezani, kao što su Centro de Investigación del Cáncer [Centar za istraživanje raka],[13] Instituto de Neurociencias de Castilla y León ili INCiL (Institut neuronauke Kastilje i Leona),[14] Centro de Láseres Pulsados Ultracortos Ultraintensos (Laserski centrar za ultrakratke ultraintenzivne pulseve).

U saradnji sa Univerzitetom u Kembridžu, Univerzitet u Salamanci je 1989. godine osnovao Asocijaciju jezičkog testiranja u Evropi (ALTE).

Godine 2018, institucija je proslavila svoju osmu stogodišnjicu.[15]

Biblioteka[уреди | уреди извор]

Biblioteka sadrži oko 906.000 tomova.[16]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ ÁLVAREZ VILLAR, Julián (1993), La Universidad de Salamanca: arte y tradiciones, ISBN 847481751X
  2. 2,0 2,1 University of Salamanca. „Personal” (на језику: Spanish). Архивирано из оригинала на датум 2009-03-25. Приступљено 2008-09-15. 
  3. 3,0 3,1 University of Salamanca. „Estudiantes” (на језику: Spanish). Архивирано из оригинала на датум 2009-03-25. Приступљено 2008-09-15. 
  4. ^ „Academic Ranking of World Universities - University of Salamanca”. Shanghai Ranking. Приступљено 2020-02-01. 
  5. ^ „CWTS Leiden Ranking 2019”. Приступљено 2019-10-13. 
  6. ^ „QS World University Rankings - University of Salamanca”. Top Universities. Приступљено 2020-02-01. 
  7. ^ „World University Rankings - University of Salamanca”. THE World University Rankings. Приступљено 2020-02-01. 
  8. ^ „Best Global Universities - University of Salamanca”. U.S. News Education (USNWR). Приступљено 2020-02-01. 
  9. ^ University of Salamanca, A BRIEF HISTORY OF THE UNIVERSITY OF SALAMANCA.
  10. ^ VIII Centenario de la Universidad de Salamanca - Reseña Histórica de la Universidad de Salamanca:. Centenario.usal.es. Retrieved on 2013-09-05.
  11. ^ „Universidad de Salamanca”. 
  12. ^ La USAL inaugura los cursos de verano con 2.000 estudiantes extranjeros. elmundo.es. Retrieved on 2013-09-05.
  13. ^ „Centro de Investigación del Cáncer”. 
  14. ^ INCyL. INCyL. Retrieved on 2013-09-05.
  15. ^ VIII Centenario de la Universidad de Salamanca - VIII Centenario de la Universidad de Salamanca. Centenario.usal.es. Retrieved on 2013-09-05.
  16. ^ Spain – Libraries and museums

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Координате: 40°57′42″ СГШ; 5°40′03″ ЗГД / 40.961612° СГШ; 5.667607° ЗГД / 40.961612; -5.667607