Urahus

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Urahus
ЛатинскиUrachus
Класификација и спољашњи ресурси
ICD-10Q64.4
ICD-9-CM752.9
DiseasesDB32765
MeSHD014497

Urahus je jedna od embrionalnih struktura koja se u razvoju embriona proteže od mokraćne bešike do pupka. Normalno, ova struktura, pri kraju embrionalnog razvoja ploda podleže fibrozi i transformiše se i u vidu ligamenta proteže se od mokraćne bešike do pupka, kao središnja pupčana veza (лат. ligamentum umbilicale medianum), a u patološkim stanjima postaje jedna od kongenitalnih anomalija ili bolesti urahusa.

Embriologija[уреди]

Urahus (u gornjem desnom uglu) transformisan u središnju pupčanu vezu

Mokraćna bešika se razvija u toku prvih dvanaest nedelja gestacije, iz donjeg dela trbuha, i tada se vezuje za pupak debljom vezom zvanom urahus. U toku intrauterinog rasta mokraćna bešika se u najvećem delu razvija iz ventralnog dela kloake, ovoidnog, slepo zatvorenog špaga u repnom delu embriona. U kloaku se uliva srednje crevo, a od donjeg pola kloake pruža se u repni deo embriona kratak produžetak, ili repno crevo, koji brzo iščezava, kod embriona starosti 32 dana, veličine 5—7 mm.

Ventralno i kranijalno kloaka se nastavlja u alantoidni kanal ili urahus (лат. urachus), koji se pruža kroz pupčani otvor i pupčanu vrpcu (лат. funiculus umbilicalis) van embriona u alantoidni divertukulum, koji služi kao kolektor za mokraću sve do prskanja alantoidne membrane. To zgusnuto tkivo krči put i prema placenti ima krve sudove, a kanal od koga će kasnije nastati creva i tube zvane alantous (allantois). Unutrašnjost alantoisa je vezana sa vrhom rastuće bešike.

Urahus je ostatak kanala između fetalne bešike i pupka kroz koji fetus normalno luči primarni urin u toku prva 3 meseca trudnoće, sve do prskanja alantoidne membrane. Kanal urahusa normalno gubi lumen, zatvara se i obliteriše oko 12 nedelje intrauterinog razvoja i od njega ostaje mala fibrozna veza izmedju bešike i pupka. Ova debela fibrozna veza, koja spaja vrh mokraćne bešike i pupak u odraslih osoba postaje središnji pupčana veza-ligament (лат. ligamentum umbilicale medianum).

Anomalije u razvoju urahusa[уреди]

Anomalije u razvoju urahusa nastaju ako se ovaj kanal između bešike i pupka ne zatvori i obliteriše:[1][2]

Otvoreni urahus[уреди]

Otvoreni urahus koji čini 50 % ovih anomalija, javlja se kada se kanal još nije sasvim zatvorio, obliterisao i fibrozirao.

Uzrokuje isticanje mokraće na pupak i može izazvati infekcije zbog direktne komunikacije sa spoljnom sredinom.

Fistula urahusa[уреди]

Fistula urahusa ili fistula ductusa omphaloentericus-a jedna je od anaomalija u razvoju koja nastaje usled perzistencije ovog duktusa koji predstavlja embrionalni spoj creva i žumančane kese. Kod kompletne fistule na spoljnom otvoru se cedi sluzavo – fekulentni sadržaj koji jako macerira kožu oko pupka.[3]

Cista urahusa[уреди]

Ukoliko oba kraja urahusa obliterišu, a samo središnji segment ostane otvoren, nastaje cista urahusa. Ona može ići asimptomatski, ili se slučajno otkriva kao infraumbilikalna ili suprapubična masa. Infekcija, sa formira­njem apscesa, najčešće otkriva cistu. Može spontano da se izdrenira na umbilikus Ruptura u trbuh sa peritonitisom je takođe moguća. Apscedirana cista mora da se izdrenira incizijom. Pošto se infekcija sanira to dovodi obično do definitivnog izlečenja.

U slučaju recidiva ili neinficirane ciste, terapija je ekscizija ciste i celog urahusnog traktusa.

Urahalni sinus[уреди]

Urahalni sinus čini oko 15% ovihanomalija Nastaje kada se urahus nije potpuno zatvorio prema pupku, a slepo se završava prema mokraćnosj bešici. Ne mora da daje simptome, ali ako se inficira česta je pojava bola u trbuhu i isticanja sekreta kroz pupčani otvor.

Divertikulumi mokraćne bešike[уреди]

Divertikulum mokraćne bešike čini oko 5 % ovih anomalija. Nastaju kada se urahus ne zatvori potpuno prema bešici, ali ostaje fibrozna traka koja se slepo završava od bešike prema urahusu i zove se divertikulum bešike. Divertikulum može da prodje asimptomatski ili kao infekcija mokraćnog sistema.

Maligni tumor urahusa[уреди]

U 1-2% slucaja javljaju se adeno-karcinomi koji vode poreklo od periprostatnih i periuretralnih žlezda ili urahusa.[4][5]

Galerija[уреди]

Izvori[уреди]

  1. ^ Cilento BG, Nguyen HT: Bladder Diverticula, Urachal Anomalies, and Other Uncommon Anomalies Of The Bladder. In: Gearhart JP, RinkRC, Mouriquand P, eds. Pediatric Urology. Philadelphia, Pa: WB Saunders;2001.
  2. ^ Cilento BG Jr, Bauer SB, Retik AB: Urachal anomalies: defining thebest diagnostic modality. Urology 1998 Jul; 52(1):120–2
  3. ^ Sadler, Thomas W. (2011-12-15). Langman's Medical Embryology (на језику: енглески). Lippincott Williams & Wilkins. ISBN 9781451113426. 
  4. ^ PirastuR,IavaroneI,CombaP.Bladder cancer: ase-lected reviewofthe epidemilogical literature. Ann1stSuper Sanita 1996; 32(1): 3-20.
  5. ^ KunzeE,Chang-ClaudeJ,Frentzel-Beyme R. Etiol-ogy, pathogenesis and epidemiologyofurothelialtu-mors. Verh Dtsch Ges Patho11993; 77: 147-56

Spoljašnje veze[уреди]

Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).