Ušmal

С Википедије, слободне енциклопедије

Svetska baština Uneska
Prekolumbijski grad Ušmal
Naziv na zvaničnom spisku svetske baštine
Lokacija Meksiko
TipKulturno dobro
Kriterijumii, ii, iii
Unesko regijaMesoamerica
Koordinate20° 21′ 34″ N 89° 46′ 17″ W / 20.35944° С; 89.77139° З / 20.35944; -89.77139
Istorija upisa u svetsku baštinu
Upis1996. (? sednica)
Ugroženostne

Ušmal (jukatanski majanski: Óoxmáal, što znači „triput građen”[1]) je bio veliki pretkolumbovski grad Maja, danas ruševine na Jukatanu (Meksiko), 78 km južno od Meride i 110 km severno od grada Kampeče. Arhitekti Ušmala su razvili stil koji se rasprostirao brdovitim krajolikom područja severnog Jukatana (stil puuc, tj. „brdo”), dok je ostatak poluostrva uglavnom ravan. Hramovi i palate jednog od najvećih (imao je oko 25.000 stanovnika) i najlepših gradova na Jukatanu se protežu na stotine kvadratnih metara i naslanjaju na trgove široke poput fudbalskih igrališta koji su organizovani prema astronmskim merenjima od oko 700.-1000. godine. Zbog toga je Ušmal upisan na Uneskov spisak mesta Svetske baštine u Americi 1988. godine[2].

Karta Ušmala

Majanska priča Patuljak-čarobnjak iz Ušmala je postavljena u Ušmalu.[3]

Istorija[уреди | уреди извор]

Arheolozi često uspoređuju Ušmal sa egipatskim ruševinama u Tebi, ili sa grčkom i rimskom arhitekturom. Arheološka istraživanja pokazuju da je Ušmal sagrađen u 8. veku. Оsnovala ili osvojila ga je porodica Ksiu ili Tutil-Ksiu, plemena stranog porekla, koje se kasnije udružilo s Ernanom Kortesom u njegovom osvajanju Srednje Amerike. Ušmal se vrlo brzo počeo da se razvija i zahvaljujući monopolu nad ovim plodnim poljoprivrednim područjem, zagospodario je većim delom Jukatana od 850.-925. god. Ušmal se udružio u vojno-politički blok s Kabahom i Nojpatom, a kasnije i sa Čičen Icom, te je pomoću njih širio svoju vlast. Sve veći uticaj ratobornih Tolteka, koji su provalili na Jukatan u 10. veku, naglo je izmenio tokove tamošnje kulture i polako je doveo do propasti.

Grad je obnovljen u 13. veku i doživeo je novi procvat kao pripadnik Majapanske lige, ali je propao u dugogodinjem ratu Majapana protiv Čičen Ice (1441—1541) iz kojeg razdoblja datiraju njegove zidine.

Nakon španskog osvajanja Jukatana, prvi pisani izvori navode kako je ovde još uvek postojalo naselje do 1550-ih, ali kako ga Španci nisu naselili ubrzo je potpuno napušteno.

Arhitektura[уреди | уреди извор]

„Dvorište kaluđerica”
Detalj fasade istočne zgrade „dvorište kaluđerica” sa „Patuljkovom palatom” u pozadini

Nazivi građevina u Ušmalu su uglavnom španski i nesu povezani s njihovom izvornom namenom. „Patuljkova palata” (Adivino) je prvo što se ugleda u Ušmalu. Palata se razlikuje od svih dotada izgrađenih piramida po tome što su joj temelji ovalni, a konstrukcija podseća na kupu. Jedini oštri rubovi su završetci stepenica. Hram nije prvobitno ovako izgledao, nadograđivan je pet puta u ciklusima od 52 godine, prema običaju Maja da nakon jednog ciklusa na starom svetištu nadograde novo. Hram na vrhu piramide bio je posvećen bogu neba. Palata je visoka 45 metra, a ime je dobila prema legendi u kojoj je patuljak sagradio palatu, nadmudrio lokalnog kralja i preuzeo prestolje.

U Ušmalu ima više vodoravnih zgrada nego piramida-gradova. Na primer, „Guvernerova palata” (Palacio de Gobernador) i „Dvorište kaluđerica” (Cuadrangulo de las Monjas) protežu se vodoravno, a građene su od pomno obrađenog kamenja i ukrašene različitim reljefima. Guvernerova palata sastoji se od tri dela, duga je 100 metara, a široka 15 metra. Ulaz u palatu okrenut je prema Veneri koja je s ovog mesta vidljiva svaku osmu godinu, planeti koja je veoma značajna u svetu Maja. U palati se nalazi 20 odaja, a u njoj je nekada obitavao vladar. Dugi geometrijski oblik friza spada među najlepše u drevnoj američkoj umetnosti. Očita je razlika i u izradi spratova, jer su viši spratovi uvek bogatije ukrašeni, pa tako predstavljaju kontrast glatkom prizemlju. Mnogi motivi na zgradama bili su samo dekoracija, ali često su imali i kulturna i verska značenja (simboli izrezbarene lobanje ukazuju na uticaj ratobornih Tolteka).

Ostaci u Ušmalu najvažniji su primer arhitektonskog stila puuc (600-900. godine), za koji je karakteristična upotreba krečnjačkih ploča i ukrašavanje pročelja palata prikazima nebeskih zmija dugih orlovskih nosova. U Ušmalu se zadržala tradicija izrade stela. Njihovi kipari su uvodili i nova stilska obeležja i pomalo narušili njihovu kiparsku vrednost. Stele su okupljali na posebne platforme i uveli su naglasak na centralnoj steli koja je najverojatnije prikazivala lokalnog vladara.

  • „Čak” maska severne palate „dvorišta kaluđerica”
    „Čak” maska severne palate „dvorišta kaluđerica”
  • „Guvernerova palata”
    „Guvernerova palata”
  • „Patuljkova piramida”
    „Patuljkova piramida”
  • „Dvorište ptica”"
    „Dvorište ptica”"
  • „Golubarnik”
    „Golubarnik”
  • Igralište za pok-ta-pok
    Igralište za pok-ta-pok

Vidi još[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Alfredo Barrera Vásquez, Juan Ramón Bastarrachea Manzano i William Brito Sansores (ur.) Diccionario maya Cordemex: maya-español, español-maya, u suradnji s Refugio Vermont Salas, David Dzul Góngora, i Domingo Dzul Poot, Mérida, Mexico: Ediciones Cordemex. OCLC 7550928
  2. ^ Video na službenim stranicama UNESCO-a (језик: енглески) 2,56 min
  3. ^ Thomas, Rebecca L. Cultures: A Guide to Multicultural Literature for Children (1996). Connecting. CONNECTING CULTURES (annotated изд.). Libraries Unlimited. стр. 390. ISBN 978-0-8352-3760-4. Приступљено 17. 5. 2014. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Ušmal na Vikimedijinoj ostavi.

Koordinate: 20°21′34″N 89°46′17″W / 20.35944° SGŠ; 89.77139° ZGD / 20.35944; -89.77139

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ušmal&oldid=27675010”