Vanilla planifolia

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Vanilla planifolia
Vanilla planifolia - Köhler–s Medizinal-Pflanzen-278.jpg
Vanilla planifolia, илустрација из 1877.
Научна класификација
Царство: Plantae
(нерангирано): Скривеносеменице
(нерангирано): Монокотиле
Ред: Asparagales
Породица: Orchidaceae
Потпородица: Vanilloideae
Род: Vanilla
Врста: V. planifolia
Биномна номенклатура
Vanilla planifolia
Jacks. ex Andrews 1808.
Синоними[1]
  • Epidendrum rubrum Lam.
  • Myrobroma fragrans Salisb.
  • Notylia planifolia (Jacks. ex Andrews) Conz.
  • Notylia sativa (Schiede) Conz.
  • Notylia sylvestris (Schiede) Conz.
  • Vanilla aromatica Willd.
  • Vanilla bampsiana Geerinck
  • Vanilla duckei Huber
  • Vanilla fragrans Ames
  • Vanilla rubra (Lam.) Urb.
  • Vanilla sativa Schiede
  • Vanilla sylvestris Schiede
  • Vanilla viridiflora Blume

Vanilla planifolia врста је рода Vanilla из породице орхидеја (Orchidaceae). Води порекло из Мексика и из тропских делова Централне Америке и једна је од основних комерцијалних врста за производњу ваниле као зачина (због високог садржаја ванилина у плодовима). Научна биноменклатура код ове врсте први пут је одређена 1808. године од стране британског ботаничара Хенрија Чарлса Ендрјуза. Позната је и као равнолиста ванила и западноиндијска ванила.

Први који су користили ванилу у исхрани били су мексички Тотонаци, а Европљани се по први пут сусрећу са овом биљком након освајања Ернана Кортеза, почетком XVI века.

Опис таксона[уреди]

Лист и цвет

Западноиндијска ванила је врежаста епифитна врста из породице Ваниле. Води порекло из тропских и влажних подручја Централне Америке, Кариба и крајњег североистока Јужне Америке. Данас се највише култивише на западу Мексика, у подручју Веракруза, и на Мадагаскару.[2]

Стабло ове врсте је зелено и из њега директно избијају дугуљасти, глатки и меснати листови. Биљка цвета током пролећа и почетком лета. Цветови се формирају у виду гроздова, сваки засебан цвет има пречник од око 5−6 цм, и зеленкасто-жуте су боје. Врста је самооплодна, а опрашивање се врши преносом полена на тучак. Цветови су отворени свега један дан у свом животном веку, и у том периоду неопходно је извршити опрашивање уколико се желе плодови. У природи опрашивање се врши помоћу колибрија који се хране цветним нектаром, и једне врсте пчела, а природним путем опраши се тек један од сто цветова. У условима планташког узгоја ове врсте опрашивање се врши вештачким путем. Сваки цвет који не буде опрашен се суши и опада са биљке.

Плодови се развијају искључиво на одраслим биљкама које су у просеку дуже од 3 метра. Плод је махунарка (односно чахура) дужине између 15 и 23 цм, која сазрева неких 5 месеци након цветања. Зелени плод физиономски је доста сличан мањим бананама. Након бербе плодови се ферментишу и суше, а што је процес ферментације дужи то је концентрација етеричних уља у плоду већа. Из плодова ваниле добија се зачинска ванила.

Размножава се из семена или путем резница.

Хемијски састав плода[уреди]

Хемијска формула ванилина

Најважнија хемијска једињења која се екстракују из плодова су ванилин (4-хидрокси-3-метоксибензалдехид, садржај у зрелом сувом плоду је око 2 %), ванилинска киселина, 4-хидроксибензалдехид и 4-хидроксибензојева киселина.[3]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ The Plant List: A Working List of All Plant Species, Приступљено 2016-01-26 
  2. ^ GRIN-Global Web v 1.9.4.2: Taxonomy of Vanilla planifolia
  3. ^ Reinvestigation of vanillin contents and component ratios of vanilla extracts using high-performance liquid chromatography and gas chromatography. Scharrer A and Mosandl A, Deutsche Lebensmittel-Rundschau, 2001, volume 97, number 12, pages 449-456, INIST:14118840

Спољашње везе[уреди]