Вања Булић

С Википедије, слободне енциклопедије
Вања Булић
Вања Булић, 2008. године
Лични подаци
Датум рођења(1947-07-17)17. јул 1947.(76 год.)
Место рођењаКуманово, НР Македонија, ФНР Југославија
Држављанствосрпско
НационалностСрбин
Занимањеновинар, књижевник, ТВ водитељ
Књижевни рад
Језик стварањасрпски
Најважнија делаКако сам гајио близанце
Тунел – лепа села лепо горе
Ратна срећа
Задах белог

Вања Булић (Куманово, 17. јул 1947) српски је новинар, књижевник и ТВ водитељ.[1] Члан је Удружења књижевника Србије и Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у којем се налази његова Збирка.

Биографија[уреди | уреди извор]

Вања Булић, од оца Душана[2] и мајке Босиљке, рођен је 17. јула[3] 1947. године у Куманову а од 1952. године живи у Београду. У младости је био члан рок састава „Сидра” и играо одбојку у „Радничком”.

Био је сценариста три ТВ серије: „Југовићи” (РТС, 1988), „Друго стање” (БК телевизија, 2006) и „Јавља ми се из дубине душе” (ТВ Кошава, 2007) Косценариста је филма Лепа села лепо горе и сценариста филма „Друго стање”. Радио је дуго година и као уредник „Дуге”.

Похађао је Девету београдску гимназију. Студирао је новинарство на Факултету политичких наука у Београду.[4] Има три сина Душана, Ивана и Огњена и унука Тодора.[5]

Члан је Удружења књижевника Србије и Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”. Рад Удружења „Адлигат” подржавао је и пре формирања, од 2008. године, а Збирка Вање Булића формирана је 2014. године и садржи велики број његових књига са посветама, као и књига које су њему поклањане са посветама значајних књижевника.[6]

Водио је „Бисере” на БК телевизији, телевизији Кошава и ОБН телевизији. Тренутно води емисију „После ручка” на Хепи телевизији.

Објављене књиге[уреди | уреди извор]

  • „Како сам гајио близанце” (1995)
  • „Тунел – лепа села лепо горе” (1996)
  • „Ратна срећа” (1999)
  • „Вреле усне” (2001)
  • „Парада страсти” (2003)
  • „Друго стање” (2006)
  • „Сто бисера” (2009)
  • „Око отока” (2009)
  • Шоле” (2010)
  • „Задах белог” (2010)
  • „Симеонов печат” (2012)
  • „Јованово завештање” (2013)
  • „Досије Богородица” (2014)
  • „Мушкарац у извесним годинама” (2014)
  • „Теслина пошиљка” (2015)
  • „Виза за небо” (2016)
  • „Зашто Бог нема ауто” (2016)[7]
  • „Душанова клетва” (2018)
  • „Теодорин прстен” (2019)
  • „Савин осветник” (2020)[8]
  • "Милутинов грех" (2023)[9]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]