Veb standardi

Из Википедије, слободне енциклопедије

Veb standardi (eng. Web standards) su formalni, slobodni standardi i druge tehničke specifikacije koje definišu i opisuju aspekte Veba (eng. World Wide Web). Poslednjih godina ovaj termin se sve česće vezuje za trend koji podržava grupu najpraktičnijih načina za izgradnju veb sajtova, i filozofiju veb dizajna i razvoja koji uključuje te metode.[1]

Opšte[уреди]

Veb standardi uključuju veliki broj nezavisnih standarda i specifikacija, od kojih neke upravljaju aspektima interneta, a ne samo Veba. Čak i kada nisu veb fokusirani, takvi standardi direktno ili indirektno utiču na razvoj i administraciju veb sajtova i veb servisa. Razmatranja uključuju i interoperabilnost, pristupačnost i mogućnost korišćenja veb strana i veb sajtova.

Veb standardi, u širem smislu, uključuju sledeće:

Veb standardi nisu fiksirana grupa pravila, već su grupe tehničkih specifikacija o veb tehnologiji koje se konstantno unapređuju.[8] Veb standardi su razvijeni od strane organizacije za standarde-grupe interesantnih i često suprostavnjenih, ovlašćenih strana sa zadatkom standardizacije - ne tehnologije koje su razvijene i deklarisane da budu standard od strane pojedinaca ili kompanije.[8]

Važno je razlikovati specifikacije koje su u fazi razvoja od onih koji su dostigli svoj finalni oblik (U slucaju W3C specifikacija, najviši nivo završenosti).[8]

Česta upotreba[уреди]

Kada su veb sajtovi ili veb strane saglasne sa veb standardima, to uglavnom znači da sajt ili strana imaju validan HTML, CSS i JavaScript. HTML bi trebalo da ima pristupačnost i semantičke smernice. Potpuno izvršavanje po standardu takođe pokriva i pravilna podešavanja kodiranja karaktera, ispravnost, RSS-a i Atom-ove veb vesti, RDF, ispravne meta podatke, ispravan XML, ispravno korišćenje objekata i skripti, kodovi nezavisni od rezolucije računara i pravilna podešavanja servera. [9]

Kada se govori o veb standardu sledeće objave se uglavnom vide kao fundamentalne:

  • Preporuke za jezik za obeležavanje, kao što je jezik za obeležavanje hipertekstualnih dokumenata (HTML), proširivi jezik za obeležavanje (XHTML), skalabilna vektorska grafika (SVG) i Xforme, iz W3C.
  • Preporuke za stilske stranice (eng.stylesheets), naročito CSS, iz W3C.
  • Standardi za ECMAScript, poznatiji kao JavaScript, iz Ecma Internacional.
  • Preporuke za DOM, iz W3C.
  • Pravilno formirana imena i adrese za stranice i svi resursi preuzeti iz jedinstvenog identifikatora resursa (URI) baziranih na osnovu RFC 2396, iz IETF.[10]
  • Pravilno korišćenje HTTP i MIME za isporuku stranica, vraćanje podataka sa njih i zahtevanje ostalih resursa koji se nalaze u njima, baziranih na RFC 2616, iz IETF.[11]

Veb pristupačnost je zasnovana na „Smernicama za pristupačnost veb sadržajima",[12] objavljenih od strane W3C-ove „Inicijative za pristupačnost veba“.

Semantički rad u W3C-u je usmeren od strane objava koje su povezane sa RDF-om, GRDDL, OWL-om

Standardne publikcije i tela[уреди]

W3C preporuke su specifikacije ili skup smernica koje su, nakon intenzivnih dogovora i realizacija, prihvaćene od W3C članova i direktora.

IETF-ov standard je karakterizovan od strane visoko obrazovanog tehničkog kadra i veruje da specifični protokoli i servisi obezbeđuju značajnu korist internet zajednici. Specifikacija koja dostigne status standarda dobija svoj broj u IETF STD seriji dok zadržava originalni IETF RFC broj.

Nestandardni i tržišni pritisci[уреди]

U trenutnom radnom nacrtu predloženog standardnog dokumenta HTML 5[13], W3C je predložio sekciju naslovljenu „Veza sa Flash, Silverlight, XUL i sličnim vlasničkim jezicima“ kaze, „U kontrastu sa vlasničkim jezicima ova speciifikacija namerava da definiše otvorene, tržišno nezavisne jezike, da bude implementiran u širokom spektru konkurentnih proizvoda, širom raznih platformi i uređaja. Ovo omogućava programerima da pišu aplikacije koje nisu ograničene implementacijama ili jezikom proizvođača. Osim toga, dok pisanje aplikacija koje ciljaju vlasničke platforme mogu koštati programera aplikacije i njegovog kupca jer ce biti primorani da se prebace (ili ce želeti da se prebace) na drugu vlasničku platformu; korišćenje slobodnih i vlasnički neutralnih jezika omogućava autoru aplikacije da menja vlasnike sa malo ili nimalo troška.“

Ipak, HTML sadrži brojne „prekršaje“ drugih specifikacija kako bi se prilagodio ograničenjima postojecih platformi.[14]

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. „Mission - Web Standards Project“. WaSP Приступљено 19. 1. 2009.. 
  2. „W3C Technical Reports and Publications“. W3C Приступљено 19. 1. 2009.. 
  3. „IETF RFC page“. IETF Приступљено 19. 1. 2009.. 
  4. „Search for World Wide Web in ISO standards“. ISO Приступљено 19. 1. 2009.. 
  5. „Ecma formal publications“. Ecma Приступљено 19. 1. 2009.. 
  6. „Unicode Technical Reports“. Unicode Consortium Приступљено 19. 1. 2009.. 
  7. „IANA home page“. IANA Приступљено 19. 1. 2009.. 
  8. 8,0 8,1 8,2 Sikos, Leslie (2011). Web standards - Mastering HTML5, CSS3, and XML. Apress. 978-1-4302-4041-9. 
  9. Sikos, L. „Standard websites“ Приступљено 9. 7. 2011.. 
  10. Berners-Lee, Tim; Fielding, Roy T.; Masinter, Larry (August 1998). [[[:Шаблон:Cite IETF/makelink]] Uniform Resource Identifiers (URI): Generic Syntax]. IETF. Шаблон:Cite IETF/doctypes Приступљено 2009-10-27. 
  11. Fielding, Roy T.; Gettys, James; Mogul, Jeffrey C.; Nielsen, Henrik Frystyk; Masinter, Larry; Leach, Paul J.; Berners-Lee, Tim (June 1999). [[[:Шаблон:Cite IETF/makelink]] Hypertext Transfer Protocol -- HTTP/1.1]. IETF. Шаблон:Cite IETF/doctypes Приступљено 2009-10-27. 
  12. „Web Content Accessibility Guidelines 1.0, W3C Recommendation 5-May-1999“. W3C. 1999 Приступљено 18. 2. 2009.. 
  13. „HTML 5 A vocabulary and associated APIs for HTML and XHTML, W3C Working Draft 12 February 2009“. W3C Приступљено 17. 2. 2009.. 
  14. „HTML 5 - A vocabulary and associated APIs for HTML and XHTML - W3C Working Draft 11 October 2012 - Compliance with other specifications“. 11. 10. 2012. Приступљено 19. 10. 2012.. 

Литература[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]