Verhojanski venac

С Википедије, слободне енциклопедије
Verhojanski venac
Верхоянский хребет
Үөһээ Дьааҥы сис хайата
Yakutia - DSC 6151.jpg
Pogled iz vazduha na Verhojanske planine
Najviša tačka
Najviša tačka2409
Vrh masivaOrulgan vrh
Koordinate67° SGŠ; 129° IGD / 67° SGŠ; 129° IGD / 67; 129 Koordinate: 67° SGŠ; 129° IGD / 67° SGŠ; 129° IGD / 67; 129
Dimenzije
Dužina1100 km
Geografija
Verhojanski venac na mapi Far Eastern Federal District
Verhojanski venac
Verhojanski venac
Lokacija u Dalekoistočnom federalnom okrugu, Rusija
DržaveRusija
RepublikeJakutija
OblastIstočno sibirski sistem
Geologija
OrogenezaAlpska orogenija
Starost stenaKreda
Vrsta stenaMetamorfne stene

Verhojanski venac (rus. Верхоянский хребет, Verkhojanskiy Khrebet; jakutski Үөһээ Дьааҥы сис хайата, Üöhee Caañı sis xayata) planinski je lanac u Jakutiji, Rusija. On je deo Istočnosibirskih planina.

Venac leži zapadno od granice Evroazijske i Severnoameričke tektonske ploče.[1] Planine su nastale preklapanjem i predstavljaju antiklinalu.[2]

Verhojanski venac je bio prekriven glečerima tokom poslednjeg glacijalnog perioda, a planine u severnom delu, poput venca Orulgan, pokazuju tipičan alpski reljef.

U planinama ima naslaga uglja, srebra, olova, kalaja i cinka.

Geografija[уреди | уреди извор]

Izdižući se sa obala zaliva Buor-Haja na severu, on ide prema jugu, prostirući se približno 1000 km (600 milja) preko Jakutije, istočno od Srednje Jakutske nizije i zapadno od lanca Čerski, dostižući visoravan Lena na jugu i gorje Judoma-Maja na jugoistoku. On formira ogroman luk između reka Lene i Aldana na zapadu i reke Jane na istoku. Njegova najviša tačka je neimenovani 2.409 m (7.904 ft) visoki vrh u srednjem delu lanca.

Verhojanski venac ima veću jugoistočnu prolongaciju, venac Suntar-Hajata, koji se povremeno smatra zasebnim sistemom venca. Stoga je najviša tačka raspona u ograničenom geografskom smislu neimenovani vrh u lancu Orulgan.[3] Venac Skalisti (Stenoviti lanac), najviša tačka 2.017 m (6.617 ft) i Sete-Daban, najviša tačka 2.012 m (6.601 ft), nalaze se na kraju JI i takođe su smatrani odvojenim rasponima u klasičnim geografskim radovima. Ta dva lanca istraživao je 1934. geolog Jurij Bilibin (1901—1952) zajedno sa rudarskim inženjerom Evgenijem Bobinom (1897—1941) tokom ekspedicije koju je poslala vlada Sovjetskog Saveza. Nakon sprovođenja prvog topografskog istraživanja područja Bilibin je utvrdio da planinski lanci Skalisti i Sete-Daban pripadaju planinskom sistemu Verhojanski. Bilibin i Bobin su takođe prvi put istražili gorje Judoma-Maja, neposredno uz Sete-Daban.[4]

Podvenci[уреди | уреди извор]

Pored Orulgana, sistem venaca obuhvata i niz podvenaca, uključujući sledeće:[5]

Severna sekcija — sever Arktičkog kruga
Južna sekcija — jug Arktičkog kruga (severoistok)
Južna sekcija (jugoistork)
Južna sekcija (blizo Lene)
Daleka južna sekcija
Verhojanski venac. Područje neravnih grebena.
Reljef Verhojanskog venca sa glatkim planinama i interplaninskim slivovima.

Klima i flora[уреди | уреди извор]

U ovom regionu zabeležene su najniže svetske temperature za naseljena mesta, a veći deo godine ima prilično dubok snežni pokrivač.

U planinskom lancu obitava alpska tundra koja podržava razne vrste mahovine i lišajeva.[2] Nekoliko retko pošumljenih oblasti, uglavnom ariša i patuljastog sibirskog bora postoje na blagim padinama.[3]

Vidi još[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ News Archive - The Earth Institute at Columbia University
  2. ^ а б „Verkhoyansk Mountains”. Encyclopædia Britannica. Encyclopædia Britannica, Inc. Приступљено 11. 4. 2017. 
  3. ^ а б Verkhoyansk Range // Great Soviet Encyclopedia: [in 30 vols.] / Ch. ed. A.M. Prokhorov. - 3rd ed. - M. Soviet Encyclopedia, 1969-1978.
  4. ^ Essays on the History of Geographical Discoveries (in Russian)
  5. ^ Oleg Leonidovič Kryžanovskij, A Checklist of the Ground-beetles of Russia and Adjacent Lands. p. 16
  6. ^ Kharaulakh Range // Great Soviet Encyclopedia : (in 30 vols.) / Ch. ed. A.M. Prokhorov . - 3rd ed. - M .: Soviet Encyclopedia, 1969-1978.
  7. ^ Kular (mountains) / Great Soviet Encyclopedia; in 35 vols. / Ch. ed. Yu. S. Osipov. 2004—2017.
  8. ^ Vasil'chuk Y.K., Budantseva N.A., Vasil'chuk J.Y. , Heavy metals and trace elements in the Late Pleistocene ice-wedge casts of Northern Yakutia/ Arctic and Antarctica. – 2017. – № 1. – P. 23
  9. ^ Predominant heights of the Verkhoyansk Range
  10. ^ Хребет Усть-Вилюйский - Wikimapia
  11. ^ Аркадий Андреев, Горы Якутии, p. 20 (Mountains of Yakutia)
  12. ^ Snow Cover and Glaciers

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]