Дерек Мјулер

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Veritasium)
Дерек Мјулер
Лого Јутјуб канала Veritasium
Мјулер (2012)
Лични подаци
Пуно имеДерек Александер Мјулер
Датум рођења(1982-11-09)9. новембар 1982.(41 год.)
Место рођењаТраралгон (Викторија), Аустралија
ДржављанствоАустралија, Канада; САД
ОбразовањеQUK, USYD
Занимањенаучни комуникатор
ПребивалиштеЛос Анђелес
Породица
СупружникРакел Нјуно
Информације о каналу
Активни период2010—данас
Жанрнаука, едукација
Канали
Број претлатника> 13 мил. (Veritasium)
> 500 хиљ. (2veritasium)
> 300 хиљ. (Sciencium)
Укупан број прегледа≈ 2 млрд. (Veritasium)
> 20 мил. (2veritasium)
> 6,5 мил. (Sciencium)

НаградеТВ: Catalyst, Bill Nye Saves the World, Uranium – Twisting the Dragon's Tail, Vitamania
Признања
  • 2012: прва награда, Филмски фестивал Наука онлајн сајберскрин (енгл. Science Online Cyberscreen Science Film Festival);
  • 2013: Награда Аустралијан вебстрим за најбољи образовни и лајфстајл серијал (енгл. Australian Webstream Awards for Best Educational & Lifestyle Series);
  • 2014: Сигма кси - почасни члан(енгл. Sigma Xi Honorary Member);[1]
  • 2016: Награда Еурека за научно новинарство (енгл. Eureka Prize for Science Journalism);
  • 2016: Награда Риктмајер меморијал лекчер за изванредан допринос физици и ефективну комуникацију са онима који доприносе едукаторима физике (енгл. Richtmyer Memorial Lecture Award for outstanding contributions to physics and effectively communicating those contributions to physics educators);
  • ?: Филмско такмичење аустралијског одељења за нанотехнолошку иновацију (енгл. Australian Department of Innovation Nanotechnology film competition);
  • 2017: Награда Стрими за „најбољи научни и едукацијски канал, шоу или серију” (енгл. Streamy Award: Best Science and Education Channel, Show, or Series)[2]
Званични веб-сајт
www.veritasium.com
10.000.000 претплатника

Датум ажурирања: јануар 2023.

Дерек Александер Мјулер (енгл. Derek Alexander Muller; Траралгон, 9. новембар 1982)[3] аустралијско-канадски је научни комуникатор, стваралац филмова и телевизијска личност, најпознатији по свом Јутјуб каналу Veritasium. Мјулер се такође појављује као кореспондент у Нетфликсовој веб-серији Bill Nye Saves the World (од 2017).

Биографија[уреди | уреди извор]

Почеци и образовање[уреди | уреди извор]

Рођен је од родитеља из Јужне Африке у Траралгону у Викторији (Аустралија), а преселио се у Ванкувер у Британску Колумбију (Канада), када је имао 18 месеци.[3] Мјулер је 2000. године дипломирао у Средњој школи Западног Ванкувера.[4] Године 2004. је дипломирао на Универзитету Квинс (QUK) у Кингстону, Онтарио; стекао је звање бачелор за примењену науку — инжењерска физика.[5]

Мјулер се преселио у Аустралију ради студирања филмске уметности, али је уместо тога желео докторат за едукацијско истраживање на пољу физике Универзитета у Сиднеју (USYD), који је и стекао 2008. године — тезом: Дизајнирање ефективне мултимедије за едукацију из физике (енгл. Designing Effective Multimedia for Physics Education).[6] Још увек је трагао за стваралачком каријером, али није нашао директан пут.[3]

Каријера[уреди | уреди извор]

Мјулер је један од чланова тима телевизијског програма Catalyst на Еј-Би-Сију (од 2008).[7]

Током свог доктората предавао је и у једној туторској компанији, где се запослио са пуним радним временом као руководилац научног одела након што је завршио курс 2008. године. Дао је отказ крајем 2010. године.[3]

Мјулер је 2011. године направио свој Јутјуб канал Veritasium (ч. веритасијум), који је за неколико година постао његов главни извор средстава за живот.[3]

Од 2011, Мјулер је наставио да се појављује у програму Catalyst, извештавајући о научним причама из целог света,[8] као и на аустралијској телевизијској мрежи Тен као ’Why Guy’ (досл. човек-зашто) у [јутарњем] програму Breakfast (Доручак).[9] У мају 2012. одржао је говор на конференцији TED, у Сиднеју, користећи тему своје тезе.[10] Представио је документарни филм Uranium – Twisting the Dragon's Tail (Уранијум — завијање змајевог репа), који је емитован јула—августа 2015. на неколико јавних телевизија широм света; освојио је награду Еурека за научно новинарство.[11][12]

Мјулер је 21. септембра 2015. године водио доделу награда Научног сајма Гугл за ту годину.[13]

Мјулер је такође освојио филмско такмичење Аустралијског одељења за иновације нанотехнологије и награду Аустралијан вебстрим за 2013. за „Најбољи едукацијски и лајфстајл серијал”.[14]

Први пут априла 2017, појавио се као кореспондент Нетфликсове серије Bill Nye Saves the World (Бил Нај спасава свет).[15]

Мјулер је излагао у филму Vitamania: The Sense and Nonsense of Vitamins (Витаманија: Смисао и бесмисао витамина), документарцу Џенпул продакшонса, објављеном у августу 2018. године.[16] У филму се пружају одговори на питања о витаминима и употреби дијететских витаминских суплемената/додатака.[17]

Мјулерови радови се налазе и у следећој литератури: Scientific American,[18] Wired,[19] Gizmodo[20] и i09.[21]

Veritasium и други Јутјуб канали[уреди | уреди извор]

У јануару 2011. године, Мјулер је на Јутјубу направио едукацијски научни канал Veritasium (ч. веритасијум),[22] чији је фокус „појашњавање контраинтуитивних концепта у науци, обично почевши од дискусије о идејама са члановима јавности”.[23] Видео-снимци се крећу у стилу од интервјуа са стручњацима, као што је добитник Нобелове награде за физику из 2011. Брајан Шмит,[24] до научних експеримената, драматизација, песама и — што је обележје канала — интервјуа са јавношћу како би се открила погрешна схватања о науци. Назив ’Veritasium’ је комбинација латинске речи за истину, ’веритас’, и суфикса заједничког многим елементима, ’-ијум’. Овако је добијен Veritasium (веритасијум), „елемент истине” — игра популарном фразом, упућивање на хемијске елементе. У логотипу, који је регистрована робна марка од 2016. године, број „42.0” (42,0) подсећа на елемент у периодном систему.[25] Број је изабран јер је „Одговор на крајње питање живота, универзума и свега” у познатом роману Дагласа Адамса.[26] Најближи стварни хемијски елемент према релативној атомској маси (Ar) био би калцијум (40,078).

У јулу 2012. године, Мјулер је на истој платформи направио нови канал, 2veritasium, као пратећи канал оригиналног. Мјулер користи нову платформу за производњу уређивачких видео-записа са звуком у којима се расправља о темама као што је снимање филмова, приказивање снимака иза сцене и за реакције гледалаца на популарне Veritasium уратке.[27]

Године 2017, Мјулер је почео да отпрема видеа на свој најновији канал, Sciencium, који је посвећен рецентним/недавним и историјским открићима у свету науке.[28]

Критички пријем

Видеа на каналу Veritasium имају запажен критички пријем. Два видеа међу првим отпремљеним демонстрирају физику играчке слинки.[а] На конференцији 2012 Science Online, видео „Mission Possible: Graphene” (Могућа мисија: Графен) освојио је прво мјесто на фестивалу научне фантастике Сајберскрин[32] и стога је изабран као видео недеље Scientific American-а.[33] Видео у којем се појашњава чест погрешан дојам да је Месец ближе него што јесте, избор је Си-Би-Ес њуза.[34]

Након што је објављен видео на којем је Мјулер приказан како вози аутомобил с погоном на ветар, опремљен огромним пропелером (елисом) који се окреће, брже од ветра, професор физике (UCLA) Александар Кусенко није се сложио са тврдњом да је ’пловидба’ низ ветар брже од ветра могућа у складу са законима физике; одредио је научно вагање са Мјулером, опкладу од 10.000 долара, да неће моћи да докаже да привидна већа брзина није последица других, случајних фактора. Мјулер је прихватио опкладу, а потписивању уговора о опклади њих двојице присуствовали су Бил Нај и Нил Деграс Тајсон. У следећем видео-снимку, Мјулер је демонстрирао ефекат са моделом колица под условима који искључују ефекте споља. Кусенко се сложио и био тај који је попустио у опклади.[35]

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Након што су се родитељи Дерека Мјулера, Ентони и Ширли, венчали у Јужној Африци, преселили су се у Ванкувер (Канада), где су рођене његове две сестре (Кирсти и Марилуиз). Породица се преселила у Аустралију, где је и рођен, након што је његов отац добио посао у Траралгону у фабрици целулозе и папира. Када је имао 18 месеци, породица се вратила у Ванкувер.[3]

Након што се Мјулер преселио у Лос Анђелес, упознао је Ракел Нјуно, планетологињу[36] којом се оженио.[3] Имају троје деце (2021).[26]

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Слинки” видео-снимци објашњавају следеће: Када се слинки држи вертикално, а затим пушта, може се приметити у успореном снимку да доњи крај не почиње да се помера све док се цео слинки не сруши, чинећи да изгледа као да се слинки пркосио гравитацији (тј. лебдео). Овај контраинтуитиван феномен био је предмет обилног медијског извештавања, укључујући Toronto Star,[29] NPR,[30] и сегмент у Би-Би-Сијевој емисији QI.[31] Мјулер је такође направио сегмент на ту тему за емисију Catalyst Еј-Би-Сија.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ www.sigmaxi.org
  2. ^ „24 winners announced at the Streamys Premiere Awards”. www.streamys.org (Саопштење). 25. 9. 2017. Архивирано из оригинала 27. 02. 2021. г. Приступљено 24. 01. 2023. 
  3. ^ а б в г д ђ е Derek Muller (18. 6. 2018). My Life Story (аутобиографски видео). Veritasium. 
  4. ^ Derek Muller (4. 5. 2017). Why I'm not a scientist (аутобиографски видео). Veritasium. 
  5. ^ „Physicist, educator, and filmmaker Derek Muller, Sc'04”. Alumni Career Spotlights. Queen's University. 15. 11. 2012.
  6. ^ Derek Muller (2008). Designing Effective Multimedia for Physics Education Архивирано на сајту Wayback Machine (28. август 2021) (докторска теза). University of Sydney.
  7. ^ „Meet the team”. www.abc.net.au. 14. 2. 2008.
  8. ^ Derek Muller (11. 10. 2012). „Higgs Boson”. Catalyst.
  9. ^ The Why Guy. Breakfast. 8. 3. 2012. 
  10. ^ „Derek Muller: The key to effective educational science videos”. TEDxSydney. 27. 5. 2012.
  11. ^ Verne Gay (27. 7. 2015). „The Bomb and Uranium review: Two PBS documentaries, one insufficient, one engaging” Архивирано на сајту Wayback Machine (18. мај 2021). Newsday. New York, NY.
  12. ^ „Australian Museum Eureka Prizes winners”
  13. ^ Google Science Fair 2015 Awards Celebration. Google Science Fair. 21. 9. 2015. 
  14. ^ veritasium.com: About
  15. ^ Erika Harwood (14. 10. 2016). „Karlie Kloss is teaming-up with Bill Nye”. Vanity Fair.
  16. ^ „Dr. Derek Muller – presenter”. www.vitamaniathemovie.com.
  17. ^ www.vitamaniathemovie.com. Vitamania.
  18. ^ Carin Bondar (15. 3. 2012). „Meet Derek Muller – winner of the Cyberscreen Science Film Festival”. Scientific American.
  19. ^ Rhett Allain (13. 7. 2012). „Veritasium video homework”. Wired.
  20. ^ Jamie Condliffe (20. 2. 2013). „What is light anyway?”. Gizmodo.
  21. ^ Robbie Gonzalez (9. 10. 2012). „This levitating barbecue is the coolest thing you'll see today”. i09.
  22. ^ youtube.com: veritasium
  23. ^ „The Element of Truth: an interview with Derek Muller” »addressing counter-intuitive concepts in science, usually beginning by discussing ideas with members of the public«
  24. ^ „Physics Nobel Prize 2011 – Brian Schmidt”. 23. 10. 2011.
  25. ^ „Veritasium an element of trouth i 42.0 - Trademark Details”. trademarks.justia.com.
  26. ^ а б Derek Muller (7. 1. 2021). Q&A + giveaway for 10 years on YouTube (видео). Veritasium. Корисна информација се налази на: 6:25. 
  27. ^ Derek Muller (17. 6. 2012). An isotope of truth. 2veritasium. 
  28. ^ Derek Muller (2017). „About Sciencium”. Sciencium. 
  29. ^ Lesley Ciarula Taylor (27. 9. 2011). „The secret truth behind a dropping Slinky”. Toronto Star.
  30. ^ Robert Krulwich (11. 9. 2012). „The miracle of the levitating Slinky”. NPR News (blog). National Public Radio.
  31. ^ „Just the Job”. QI. British Broadcasting Corporation. сезона 10, епизода 18.
  32. ^ Carin Bondar (24. 1. 2012). „Winners of the Cyberscreen Science Film Festival at Science Online 2012”. Scientific American.
  33. ^ Bora Zivkovic (25. 1. 2012). „Video of the week no. 27”. Scientific American.
  34. ^ Will Goodman (23. 2. 2011). „Guy asks "How far away is the Moon from Earth?"”. CBS News. Columbia Broadcasting System.
  35. ^ Matthew Gault (1. 7. 2021). „Science Youtuber Wins $10,000 Bet with Physicist”. Vice.
  36. ^ twitter.com: Raquel Nuno

Спољашње везе[уреди | уреди извор]