Vlažna forma senilne degeneracije makule

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Za druge upotrebe, pogledajte Degeneracija makule.
Vlažna forma senilne degeneracije makule
Slika fundusa pokazuje degeneracija makule.
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnostoftalmologija

Vlažna forma senilne degen­eracije makule pred­stavlja teži, mnogo opas­niji po vid, oblik senilne degen­eracije makule. Karak­ter­iše se uras­tan­jem novo­formi­ranih krvnih sudova usled odizanja i destruk­cije pig­mentnog sloja mrežnjače (retine). Ovako novonastali krvni sudovi (horoidalna neo­vasku­lar­izacija ili CNV) su loši­jeg kvaliteta i povećane pro­pustljivosti, što ima za posledicu izli­vanja tečnosti i krvi ispod i/u mrežn­jaču. Ova forma obol­jenja završava se destruk­ci­jom i atrofi­jom tkiva mrežnjače uz stvaranje ožil­jaka u makuli (žutoj mrlji) koji dovode do drastičnog sman­jenja vidne oštrine bolesnika na obolelom oku.[1]

Ona je danas, vodeći uzrok ozbiljnog gubitka vida i nepovratnog slepila kod ljudi starijih od 65 godina u Severnoj Americi, Evropi, Australiji i Aziji; njena prevalenca će verovatno i nadalje rasti kao posledica eksponencijalnog starenja populacije na globalnom nivou.[2][3]

Ovo hronično doživotno stanje zahteva kontinuirano lečenje uz redovno lečenje i kontrolu aktivnosti eksudativne bolesti.[4] Vodeća terapija u lečenju vlažne forme senilne makularne degeneracije je terapije laserom ili takozvanim pametnim lekovima, odnosno anti-VEGF terapija. Ipak, treba napomenuti da ne postoji nijedna zvanična terapija koja u potpunosti vraća već izgubljeni vid, ali se svakako savremenom terapijom može sprečiti dalje napredovanje gubitka vida kod ove progresivne bolesti oka.[5]

Epidemiologija[уреди | уреди извор]

Senilna degen­eracija makule (skraćeno AMD od Age Related Mac­u­lar Degen­er­a­tion) pred­stavlja vodeći uzrok slepila u razvi­jenim zeml­jama i jedan od vodećih oftal­moloških prob­lema savremene oftal­mologije.[6]

Morbiditet

Prema dostupnim epidemiološkim podacima, na teritoriji Evrope najčešći uzročnici slepila su:

  • senilna degeneracija makule (26%),
  • glaukom (20,5%) i
  • dijabetična retinopatija (8,9%).

Prema ovim podacima AMD je najzastupljenija u Francuskoj (40%), zatim u Nemačkoj (39%), Holandiji (36,3%), Rusiji (16,30%), a najmanje u Bugarskoj (14%). Njena veća zastupljenost u zemljama Zapadne Evrope u odnosu na zemlje Istočne Evrope objašnjena je dužim životnim vekom, stanovnika Zapadne Evrope.[7]

Životna dob

Rizik za AMD znača­jno raste sa god­i­nama. U pop­u­laciji od 65 do 75 godina starosti on iznosi 10%, dok je u pop­u­laciji star­i­joj od 75 godina 35%.

Rasne razlike

Na području Amerike procenjeno je da je vodeći uzrok oštećenja vida među osobama bele rase senilna degeneracija makule (54,4%), dok su kod osoba crne rase katarakta i glaukom zastupljeni sa više od 60%. Smatra se da je razlog za veću prevalencu katarakte i glaukoma kod osoba crne rase, u odnosu na senilnu degeneraciju makule, slabija dostupnosti korišćenje zdravstvenih usluga od strane ovih bolesnika, slabija zdravstvena edukacija i razumevanje problematike od strane samih bolesnika, mada je moguć i uticaj kombinacije različitih faktora rizika poput hiperglikemije i hipertenzije.[8]

Muško-ženski odnos

zZapaženo je češće javljanje AMD kod bolesnika ženskog pola (1,03%) u odnosu na muški (0,90%).[9] British Jour­nal of Oph­thal­mol­ogy 2006. godine objavio je studiju po kojoj ljudi koji žive sa osobom koja puši imaju dvostruko veći rizik za nas­tanak degen­eracije žute mrlje.

Etiopatogeneza[уреди | уреди извор]

Senilna degen­eracija makule je bolest koja zah­vata „tačku jasnog vida” u ljud­skom oku – makulu - žutu mrlju, odnosno deo mrežnjače koji je odgovoran za cen­tralni vid i raz­liko­vanje detalja.

Žuta mrlja ili makula koja se sas­toji od fotore­cep­tora - ćelija (čepića i štapića), koje su visokospeci­jal­i­zo­vane da pri­maju svet­losni nadražaj, i potom iste pret­vara­ju u nervni impuls koji se nervnim putem prenosi do centara u mozgu, gde se vrši nji­hova anal­iza i dobija slika pos­ma­tra­nog pred­meta. Nji­hov gust ras­pored u makuli omogućava dobru oštrinu vida, raspoz­na­vanje detalja i likova, čitanje, pisanje, raspoz­na­vanje boja.

Vlažnu formu senilne degeneracije makule karakteriše eksudacija iz nenormalno rastućih krvnih sudova u makuli, što rezultuje progresivnom degeneracijom fotoreceptora i retinalnog pigmentnog epitela (RPE). Tokom bolesti, abnormalni rast krvnih usodva u mrežnjaći povećava rizik od krvarenja i nastaje kao rezultat porasta nivoa VEGF. Nakon toga, povećana akumulacija retinalne tečnosti dovodi do edema i funkcionalnog propadanja mređnjaće.[10] Nedavno je optička koherentna tomografija (OCT) pokazala da strukturne promene retinalnog pigmentnog epitela i mrežnjaće dovode do taloženja tečnosti na različitim lokacijama koje postaju sve važnije kao biomarkeri u praćenju ove bolesti.[11][12]

Senilna degen­eracija makule (AMD) ne izaziva totalno slepilo, ali izaziva pogoršanje kvaliteta živ­ota zamućen­jem vida i ispadima u cen­tralnom delu vidnog polja. Maku­larna degen­eracija razvija se pos­peno i bezbolno. Vid može slabiti neravnomerno, na jed­nom oku više nego na dru­gom, a isto tako može na dru­gom oku vid ostati saču­van puno duže. U tom se slučaju teže primećuju nastale promene, jer dobar vid na jed­nom oku kom­pen­zuje nedostatke obolelog oka. Poteškoće s vidom i kvalite­tom živ­ota nas­taju kada promene zah­vate oba oka (npr pri gledanju na časovnik pacijent kazaljke vidi zamagljeno, dok sate vidi jasno).

Procena aktivnosti bolesti analizom tečnosti uz pomoć OCT

Definicija aktivnosti u vlažnoj formi senilne degen­eracije makule uglavnom se zasniva na 3 parametra:[13]

  • Gubitak oštrine vida od ≥ 5 slova (VA)
  • Dokaz o novom krvarenju
  • Prisustvo intraretinalne tečnosti (IRF) i subretinalne tečnosti (SRF) dokazano na OCT skeniranju

Dok se centralna debljina mrežnjače (CRT) koristi kao biomarker za kontrolu i praćenje povlačenja edema u kliničkim ispitivanjima, u praksi se pojava lokalizacije tečnosti u različitim segmentima retine koristi kao prognostička vrednost.[14]

Prisutnost retinalne tečnosti i povećanje centralna debljina mrežnjače pokazatelji su aktivnosti bolesti: pa je važno procenu aktivnosti bolesti izvršitii analizom tečnosti uz pomoć OCT, a ne na najbolje prilagođenim indikatorima zasnovanim na oštrini vida (BCVA).[15][16] Na to posebno ukazuju smernice kliničke prakse sa Kraljevskog koledža za oftalmologiju (RCO) i Evropskog društva stručnjaka za mrežnjaću (EURETINA) koji navode da je tečnost u bilo kom odeljku mrežnjače otkriveni na OCT pokazatelj aktivne bolesti i preporučuju lečenje zasnovano na evakuaciji tečnosti.[17][18]

Faktori rizika za nastanak AMD[уреди | уреди извор]

Multifaktorijalni aspekt bolesti značajan je u njenom nastanku, a kao najznačajniji faktori rizika ističu se godine starosti, nasleđe i pušenje.

Živ­otna dob

Rizik dobi­janja ovog obol­jenja raste sa godinama starosti.

Nasledni fakor

Genet­ska pre­dis­pozi­cija jedan je od važnih fak­tora za nastanak bolesti. Najnovije studije pokazale su prisustvo speci­fičnih var­i­janti različi­tih gena kod većine bolesnika koji boluju od senilne degen­eracije žute mrlje.

Pušenje

Pušenje (kako aktivno, tako i pasivno) jedan je od bit­nih fak­tora rizika za nas­tanak senilne degen­eracije žute mrlje.

Gojaznost

Gojazni paci­jenti sa degen­eraci­jom žute mrlje imaju dvostruko veći rizik od nas­tanka težih formi degen­eracije žute mrlje od ljudi normalne telesne težine.

Nedo­voljna fiz­ička aktivnost

Umer­ena fiz­ička aktivnost, koja se upražn­java naj­manje tri puta nedeljno, sman­juje rizik od pro­ge­sije bolesti.

Klinička slika[уреди | уреди извор]

Centralni skotomi (sene ili područja s nedostatkom vida)

Od znakova i simptoma dominiraju:

  • Zamućen vid — kod osobe sa eksudativnom makularnom degeneracijom često ima brzi tok sa nastupom gubitka vida.
  • Centralni skotomi (sene ili područja s nedostatkom vida)
  • Iskrivljen vid (metamorfopsija) – rešetke ravnih linija izgledaju talasasto i delovi rešetke se mogu pojaviti beli. Pacijenti to često prvo primete gledajući u mini-zastore u svojoj kući.
  • Problem razlikovanja boja; posebno tamnih od tamnih i svetlih od svetlih.
  • Spori oporavak vidne funkcije nakon izloženosti jakom svetlu.
  • Gubitak kontrastnog senzibiliteta.

Dijagnoza[уреди | уреди извор]

Detekcija patoloških promena OCT kod AMD

Rana detekcija promena je od bitnog značaja kod senilne degeneracije makule. i obuhvata:

  • Detaljni oftalmološki pregled koji podrazumeva pregled očnog dna i praćewe vidne oštrine, jer je u kliničkom smislu, veoma je bitno pratiti vidnu oštrinu i vidni komfor pacijenta (subjektivna metoda koja se izvodi pomoću optotipa i Amsler rešetke sa akcentom na centralni skotom i krivljenje slike ispred ispitivanog oka)
  • Izvođenje Amslerovog testa (kojim se mogu ispitati funkcije makule)
  • Optička koherentna tomografija (skraćeno OCT), je zlatni standard u dijagnostici, kojom se omogućava topografski način prikazivanja svih slojeva mrežnjače i precizna detekcija patoloških promena, a pre svega praćenja veličine eksudacije u samoj makuli. Pored postavljanja rane i prave dijagnoze OCT ima važnu ulogu i u praćenju progresije bolesti i rezultata terapije (jer je vidnu funkcionalnost pacijent duže vreme nakon primene terapije ne primećuje kao subjektivno poboljšanje dok se ono na OCT registruje već nakon nekoliko dana). Iz kliničkog iskustva i prateći vežeće protokole, OCT je još uvek samo pomoćna metoda u dijagnostici. Suštinski, pacijentu nije ni bitno da se objašnjava da mu je bolje, već to poboljšanje mora stvarno i da uoči.

Terapija[уреди | уреди извор]

Glavni članak: Anti-VEGF terapija u oftalmologiji

Lečenje vlažne forme senilne degeneracije makule zahteva agresivniji terapijski pristup koji podrazumeva primenu Anti–VEGF terapije (npr Avastin) direktno u staklasto telo obolelog oka.[1]

Kako sva oštećenja u dubljim slojevima mrežnјače nastaju kao posledica oslobađanja VEGF faktora rasta koji dovodi do formiranja novih krvnih sudova i dalje do krvarenja, formiranja ožiljaka i značajnog pada vida, primena avastina (antitela na VEGF faktor rasta), koji se nakon ubrizgavanju u oko vezuje za VEGF faktor rasta, blokira njegovo dejstvo i sprečava nastanak novih krvnih sudova kao i delimično povlačenje već formiranih krvnih sudova.[5]

U slučajevima kada postoje indikacije za primenu Anti—VEGF terapije, porebno je dati veći broj injekcija da se bolest stavi pod kontrolu, jer se ne može unapred reći koliko je injekcija potrebno i da li će se bolest ponovo javiti nakon poslednje primene leka.[19]

Preporučen način lečenja je aplikacije anti-VEGF faktora (vascular endothelial growth factor-aa, ili, slobodno prevodeći, vaskularnog endotelijalnog faktora rasta), intravitrealno (u staklasto telo oka), pod standardnim sterilnim uslovima i u ponovljenim dozama. Doza se ponavlja na četiri ili šest nedelja ili prema potrebi i kliničkoj slici.

Terapija prema vodiču Evropskog udruženja retinologa[уреди | уреди извор]

Prema vodiču Evropskog udruženja retinologa, danas se za lečenje subfoealnih CNV koriste isključivo i samo anti-VEGF lekovi koji su prošli sveže ispitivanja, kao što su:

Pegaptanib sodium (Macugen, Eyetech Pharmaceuticals, Inc-Pfizer Inc.)

Lek je odobren za upotrebu 2004. godine. To je aptamer sa specifičnim inhibicijom VEGF 165 izoformi. Bezbednost i efikasnost leka su potvrđeni: VISION (VEFG Inhibition Study in Ocular Neovascularisation) studijom.[20]

Ranibizumab (Lucentis, Genentech, Inc-Novartis Pharma AG)

Lek je odobren za upotrebu juna 2006. godine. To je monoklonalno antitelo dobijeno fragmentacijom lanca bevacizumaba. Njegova efikasnost i bezebednost su potvrđeni: MARINA (Minimally/Classic Occult Trialod Anti-VEGF antibody ranibiyumab in the Treatment of Neovascular Age-related macular degeneration) studijom,[21] i ANCHOR (Anti-VEGF Antibody for the Treatmentof Predominantly Classic Choroidal Neovascularization inAMD ) studijom.[22]

Bevacizubam (Avastin)

Ovaj lek, sa sličnim mehanizmom delovanja, kao prethodni, za nas u Srbiji je od posebnog interesa, jer je trenutno jedini lek iz grupe anti-VEGF faktora koji se može preporučiti pacijentima sa vlažnom makulopatijom (horoidalnom neovaskularizacijom u Srbiji.[23] Dosadašnje studije pokazalesu da je Avastin efikasan, bezbedan a veoma jeftin lek.[24][25][26][27][28][29]

Iako postoje pretpostavke da je lek retinalno toksičan,[29][30] ima i istraživanja koja to opovrgavaju,[31][32][33] i zaključuju da doza bevacizumaba za intravitrealnu primenu do 2,5 mg nije toksična za retinu.[а]

Uz ipak preporučenu dozu za bezbednu intravitrealnu primenu, koja je nešto manja i iznosi 1—1,25 mg, potpuna stabilizacija barijere postiže se 28 dana nakon aplikacije anti VEGF leka.[35] Lek se već testiran i kod proliferative dijabetičke retinopatije,[35] rubeoze irisa i makularnog edema usled okluzije centralne retinalne vene.[36][37]

Sve u svemu, nepovoljni očni događaji nakon intravitrealne injekcije anti-VEGF lekova, uključujući endoftalmitis, odvajanje mrežnice i povišen intraokularni pritisak (IOP), u svim dosada sprovedenim studijama, bili su retki (≤ 1%).[38][39][40][41][42][43]

Napomene[уреди | уреди извор]

  1. ^ Efekat leka je praćen u odnosu na optički nerv,[34] i na hemato-okularnu barijeru.[35]

Izvori[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Kaiser PK. Antivascular endothelial growth factor agents and their development therapeutic implications in ocular diseases. Am. J. Ophthalmol. 142, 660–668 (2006).
  2. ^ Jonas JB, Bourne RR, White RA, et al. Visual impairment and blindness due to macular diseases globally: a systematic review and meta-analysis. Am J Ophthalmol. 2014;158:808-815.
  3. ^ Wong WL, Su X, Li X, et al. Global prevalence of age-related macular degeneration and disease burden projection for 2020 and 2040: a systematic review and meta-analysis. Lancet Glob Health. 2014;2:e106-116.
  4. ^ Gale RP, Mahmood S, Devonport H, et al. Action on neovascular age-related macular degeneration (nAMD): recommendations for management and service provision in the UK hospital eye service. Eye (Lond). 2019;33(Suppl 1):1-21.
  5. ^ а б Jeganathan VS, Verma N. Safety and efficacy of intravitreal anti-VEGF injections for age-related macular degeneration. Curr. Opin. Ophthalmol. 20(3), 223–225 (2009).
  6. ^ Jonasson F, Arnarsson A, Eiríksdottir G, et al. Prevalence of age-related macular degene-ration in old persons: Age, Gene/environment Susceptibility Reykjavik Study. Ophthalmology 2011; 118(5): 825–30.
  7. ^ Prokofyeva E, Zrenner E. Epidemiology of major eye diseases leading to blindness in Europe: a literature review. Ophthalmic Res 2012; 47(4): 171–88.
  8. ^ Congdon N, O' Colmain B, Klaver CC, et al. Eye Diseases Prevalence Research Group. Causes and prevalence of visual impairment among adults in the United States. Arch Ophthalmol 2004; 122(4): 477–85.
  9. ^ Connell V, Silvestri GAge-related macular degeneration. Ulster Med J, September 2005; 74(2): 82–92.
  10. ^ Yonekawa Y, Kim IK. Clinical characteristics and current treatment of age-related macular degeneration. Cold Spring Harb Perspect Med. 2015;5:a017178.
  11. ^ Schmidt-Erfurth U, Klimscha S, Waldstein SM, Bogunović H. A view of the current and future role of optical coherence tomography in the management of age-related macular degeneration. Eye (Lond). 2017;31:26-44.
  12. ^ Fung AE, Lalwani GA, Rosenfeld PJ, et al. An optical coherence tomography-guided, variable dosing regimen with intravitreal ranibizumab (Lucentis) for neovascular age-related macular degeneration. Am J Ophthalmol. 2007;143:566-583.
  13. ^ Arnold JJ, Markey CM, Kurstjens NP, Guymer RH. The role of sub-retinal fluid in determining treatment outcomes in patients with neovascular age-related macular degeneration--a phase IV randomised clinical trial with ranibizumab: the FLUID study. BMC Ophthalmol. 2016;16:31.
  14. ^ Schmidt-Erfurth U, Waldstein SM. A paradigm shift in imaging biomarkers in neovascular age-related macular degeneration. Prog Retin Eye Res. 2016;50:1-24.
  15. ^ Simader C, Ritter M, Bolz M, et al. Morphologic parameters relevant for visual outcome during anti-angiogenic therapy of neovascular age-related macular degeneration. Ophthalmology. 2014;121:1237-4125.
  16. ^ Wickremasinghe SS, Sandhu SS, Busija L, et al. Predictors of AMD treatment response. Ophthalmology. 2012;119:2413-2414.e5.
  17. ^ Schmidt-Erfurth U, Chong V, Loewenstein A et al; European Society of Retina Specialists. Guidelines for the management of neovascular age-related macular degeneration by the European Society of Retina Specialists (EURETINA). Br J Ophthalmol. 2014;98:1144-1167.
  18. ^ The Royal College of Ophthalmologists. Age-related macular degeneration: guidelines for management; 2013. http://www.rcophth.ac.uk/wp-content/uploads/2014/12/2013-SCI-318-RCOphth-AMD-Guidelines-Sept-2013-FINAL-2.pdf Архивирано на сајту Wayback Machine (12. фебруар 2020) Accessed July 8, 2019.
  19. ^ Gaudreault J, Fei D, Beyer JC, Ryan A, Rangell L, Shiu V, Damico LA: Pharmacokinetics and retinal distribution of ranibizumab, a humanized antibody fragment directed against VEGF-A, following intravitreal administration in rabbits. Retina. 2007 Nov-Dec;27(9):1260-6.
  20. ^ Gragoudas E.S., Adamis A.P., Cunningham E.T.Jr., Feinsod M., Guyer D.R.: VEGF Inhibition study in Ocular Neovascularization Clinical Trial Group. Pegaptanib for neovascular age-related macular degeneration. N. Engl. J. Med. 2004; 351: 2805-16
  21. ^ Rosenfeld P.J., Brown D.M., Heler J.S., Boyer D.S., Kaiser P.K., Chung C.Y., Kim R.Y.: MARINA study group. Ranibizumab for neovascular age-related macular degeneration.N Engl J Med 2006:355:1419-31.
  22. ^ Brown D.M., Kaiser P.K., Michels M., Soubrane G., Heier J.S., Kim R.Y., Sy J.P., Schneider S.: ANCHOR study group. Ranibizumab versus verteporfirin for neovascular agerelated macular degeneration. N Engl J Med 2006;355:1432-44
  23. ^ Rosenfeld P.J.: Intravitreal Avastin: the low cost alternative to Lucentis? American Journal of Ophthalmology 2006; 142: 141-43.
  24. ^ Stone E.M.: A very effective treatment for neovascular maculardegeneration. N Engl J Med 2006;355:1493-95.
  25. ^ Rich R.M., Rosenfeld P.J., Puliafito C.A. et al.: Short-time safetyand efficacy of intravitreal bevacizumab (Avastin) forneovascular age-realted macular degeneration. Retina 2006;26(5): 495-511.(abstract)
  26. ^ Spaide R.F., Laud K., Fine H.F. et al.: Intravitreal bevacizumabtreatment of choroidal neovascularization secondary toage-related macular degeneration.Retina 2006;26(4):383-90(abstract)
  27. ^ Avery R.L., Pieramici D.J., Rabena M.D. et al.: IntravitrealBevacizumab (Avastin) for Neovascular age-related maculardegeneration. Ophthalmology 2006,113(3) 363.
  28. ^ Bashshur Z.F., Bazarbachi A., Schakal A. et al.: IntravitrealBevacizumab for the management of choroidal neovascularisationin age-related macular degeneration. American Journalof Ophthalmology 2006;142(1):1-9.
  29. ^ а б Meyer C.H., Mennel S., Schmidt J.C., Kroll P.: Acute retinal pigment epithelial tear following intravitreal bevaciyumab (Avastin) injection for occult choroidal neovascularization secondary to age-related macular degeneration. Br J Ophthalmol 2006;90:1207-08.
  30. ^ Lim J.I.: The pros and cons of bevacizumab therapy for subfoveal choroidal neovascularisation for age-related macular degeneration. Medscape Ophthalmology 2005;6(2) posted 12 /21/2005
  31. ^ Manzano R.P.A., Peymen G.A., Khan Pet al.: Testing intravitrealtoxicity of bevacizumab (Avastin). Retina 2006; 26(3):257-61. (Аbstract)
  32. ^ Luthra S., Narayanan R., Marques L.E. et al.: Evaluation of invitro effects of bevacizumab (Avastin) on retinal pigment epithelial,neurosesory retinal and microvascular endothelialcells. Retina 2006;26(5):512-18.
  33. ^ Spitzer M.S.,Wallenfels Thilo B., Sierra A. et al.: Antiproliferativeand cytotxic properties of bevacizumab on differentocular cells. Br J Ophthalmol 2006;90:1316-21.
  34. ^ Bakri S.J., Cameron J.D., McCannel C.A. et al.: Abscence of histologic retinal toxicity of intravitreal bevacizumab in a rabbit model. American Journal of Ophthalmlogy 2006; 142(1) 162-64.
  35. ^ а б в Ziemssen F., Neuhann I.M., Leitritz M. et al.: Does intravitreal injection of bevacizumab have an effect on the blood-aques barrier function? Br J Ophthalmol 2006;90:922
  36. ^ Grisanti S., Biester S., Peters S. et al.: Intracameral Bevacizumabfor iris rubeosis. American Journal of Ophthalmology 2006;142 (1):158-60.
  37. ^ Davidorf F.H., Mouser J.G., Derick R.J.: Rapid improvementof rubeosis iridis from a single bevacizumab (Avastin) injection.Retina 2006; 26(3):354-56.
  38. ^ Rosenfeld PJ, Brown DM, Heier JS, et al, MARINA Study Group. Ranibizumab for neovascular age-related macular degeneration. N Engl J Med. 2006;355:1419-1431.
  39. ^ Brown DM, Kaiser PK, Michels M, et al, ANCHOR Study Group. Ranibizumab versus verteporfin for neovascular agerelated macular degeneration. N Engl J Med. 2006;355:1432-1444.
  40. ^ Heier JS, Brown DM, Chong V, et al, VIEW 1 and VIEW 2 Study Groups. Intravitreal aflibercept (VEGF trap-eye) in wet age-related macular degeneration. Ophthalmology. 2012;119:2537-2548
  41. ^ Martin DF, Maguire MG, Ying GS, et al; CATT Research Group. Ranibizumab and bevacizumab for neovascular age-related macular degeneration. N Engl J Med. 2011;364:1897-1908.
  42. ^ Martin DF, Maguire MG, Fine SL, et al; CATT Research Group,. Ranibizumab and bevacizumab for treatment of neovascular age-related macular degeneration: two-year results. Ophthalmology. 2012;119:1388-1398.
  43. ^ Maguire MG, Martin DF, Ying GS, et al; CATT Research Group. Five-year outcomes with anti-vascular endothelial growth factor treatment of neovascular age-related macular degeneration: the comparison of age-related macular degeneration treatments trials. Ophthalmology. 2016;123:1751-1761.

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Vlažna_forma_senilne_degeneracije_makule&oldid=27448033”