Владимир Бакарић

Шаблон:Народни херој М др. Владимир Бакарић право презиме Куперштајн (1912-1983), друштвено политички радник СР Хрватске и СФРЈ и народни херој Југославије.

Биографија

Рођен је 8. марта 1912. године у Великој Горици. Основну школу завршио је у Госпићу, а гимнзију у Огулину и Загребу. Правни факултет је завршио 1935. године у Загребу, а две године касније је докторирао.

Члан Комунистичке партије Југославије је од 1933. године. Учествовао је у организовању многих радничких и студентских демонстрација иштрајкова, због чега је честов праће, прогањан и хапшен од полиције. Године 1937. посато је члан Покрајинског комитета СКОЈ-а за Хрватску, а 1940. члан Централног комитета Комунистичке партије Хрватске.

Окупација земље и стварање Независне Државе Хрватске затекли су Владимира Бакарића у Загребу. Он је тада био главни уредник илегалног листа "Вјесник" и један од главних организатора Народноослободилачког покрета и устанка у Загребу и у целој Хрватској.

У Загребу је Бакарић као члан Војног комитета остао до новембра 1941. године, а онда је отишао на ослобођену територију као политички комесар Главног штаба НОВ и ПО Хрватске и на тој дужности остао је две године.

У току Народноослободилачке борбе Владимир Бакарић је био члан Председништва АВНОЈ, члан Националног комитета ослобођења Југославије (НКОЈ) и заменик повереника за спољне послове. Био је и један од оснивача ЗАВНОХ-а. Октобра 1944. заменио је Андрију Хебранга на дужности секретара Централног комитета КП Хрватске, на овој функцији остао је до 1969. године.

Априла 1945. изабран је за првог председника Владе НР Хрватске и на овој функцији је остао до децембра 1953. године. Потом је изабран за председника Сабора НР Хрватске и на овој функцији остао је до 1963. године. Од 1945. до 1963. године биран је посланика у Сабору и Савезној скупштини.

Године 1946. био је члан делегације ФНР Југославије на Мировној конференцији у Паризу. Био је члан Савета федерације, Савезног одбора СУБНОР-а, Председништва ЦК СКЈ и Председништва СФРЈ. Умро је 16. јануар 1983. године у Загребу.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других високих југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликован је 23. јула 1952. године.

Литература

• Народни хероји Југославије, "Младост" Београд, 1975. година