Vladimir Milenkov

Из Википедије, слободне енциклопедије
Vladimir Milenkov
Datum rođenja 11. mart 1934.
Mesto rođenja Srpska Crnja
 Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti 14. jul 2002.
Mesto smrti  Savezna Republika Jugoslavija

Vladimir Milankov (19342002) bio je srpski publicista, esejista i književni istoričar.

Biografija[уреди]

Rođen je u Srpskoj Crnji 11. marta 1934. godine, gde je u zanatlijskoj porodici oca Pere, zidara, i majke Nevenke, domaćice, proveo detinjstvo. U rodnom mestu završio je osnovnu školu i onovremenu nižu gimnaziju, a tadašnju Višu srpsku gimnaziju u Zrenjaninu. U Novom Sadu na Višoj pedagoškoj školi studirao je srpski i ruski jezik. U mladosti se sa dosta uspeha bavio pozorišnim amaterizmom. Dve nastavne godine službovao je u Bavaništu, a preostali deo radnog veka proveo je u mestu rođenja, gde je od 1962. do 1980. bio je direktor doma kulture „Đura Jakšić“, za koje vreme je organizovao brojne kulturne priredbe. Bio je član društva književnika Vojvodine i Matice srpske. Preminuo je 14. jula 2002. godine.

Članke, rasprave, eseje, feljtone objavljivao je u:

  • listovima: Zrenjanin (Zrenjanin), Dnevnik (Novi Sad), Politika (Beograd), Kafane (Beograd), Čačanski glas (Čačak);
  • magazinima: Socijalist (Zrenjanin), Veliki most (Zrenjanin), Gudalo (Kikinda);
  • književnim časopisima: Sveske (Pančevo), Ulaznica (Zrenjanin), Književni život (Temišvar), Braničevo (Požarevac), Letopis Matice srpske (Novi Sad), Luča (Subotica), Krovovi (Sremski Karlovci), Attendite (Kikinda).
  • publikacijama PČESE (Novi Sad).

Stvaralaštvo[уреди]

Konkretna saradnja sa Istorijskim arhivom Kikinda počela je 2001. godine kada je održao zapaženo predavanje „Georgije Đoka Radak, čovek koji je zapadao u nevolje“. Iste godine Arhivu je predao rukopis na kojem je radio punih deset godina, gde je na blizu 750 stranica opisao životni put zanimljivog i značajnog kikinđanina, Đoke Radaka. Nažalost, nije dočekao njegovo objavljivanje.[1]

Bibliografija[уреди]

  • Draga Gavrilović – život i delo, monografija o prvoj ženi koja je napisala roman u srpskoj literaturi, Slavija, Novi Sad, 1989.
  • Sabrana dela Drage Gavrilović 1 i 2, sakupio i priredio za štampu, Književna zajednica Kikinde, 1990.
  • Beluš Đ. Jakšić – prerano umrli pesnik i slikar, Slavija, Novi Sad, 1992.
  • Panorama puna brašna (zajedno sa Spasojem Grahovcem) Slavija, Novi Sad, 1993.
  • Đura Jakšić u pričama i anegdotama, Matica srpska, Novi Sad, 1993.
  • Kratki život i iznenadna smrt Lazara Spasina Markovića, Književna zajednica Pančevo, 1996.
  • Jakšići iz Srpske Crnje, Matica srpska, Novi Sad, 1997.
  • Talasanje ravnice, Tamina, Zrenjanin, 2000.
  • Eustahija pl. Arsić i njeno doba, Aurora, Novi Sad, 2001.
  • Album Đure Jakšića, posthumno, Srpska Crnja, 2006.

Reference[уреди]

  1. Milankov, Vladimir (2009). Đoka Radak: ratoborac i veliki dobrotvor srpski.Istorijski arhiv. Kikinda.