Vlajko Stojiljković

Из Википедије, слободне енциклопедије
Vlajko Stoјiljković
Vlajko Stojiljkovi-.jpg
Vlajko Stojiljković
Biografija
Datum rođenja 13. mart 1937.
Mesto rođenja Mala Krsna
 Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti 13. april 2002. (65 god.)
Mesto smrti Beograd
 SR Jugoslavija
Religija Ateista
Univerzitet Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu
Politička
partija
Socijalistička partija Srbije
Ranije:
Savez komunista Jugoslavije
Ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije
15. april 1997. — 9. oktobar 2000.
Prethodnik Radovan Stojičić Badža
Naslednik Božidar Prelević
Slobodan Tomović
Stevan Nikčević
Potpredsednik Vlade Republike Srbije
15. april 1997. — 24. mart 1998.
Predsednik vlade Mirko Marjanović
Predsednik Privredne komore Srbije
26. decembar 1991. — 29. april 1997.
Prethodnik Mihajlo Milojević
Naslednik Momir Pavlićević

Vlajko Stoјiljković (Mala Krsna, 13. mart 1937Beograd, 13. april 2002) je bio srpski političar, poslanik Savezne skupštine Savezne Republike Jugoslavije i ministar unutrašnjih poslova u vladi Mirka Marjanovića od 1997. godine do oktobra 2000. godine.

Vlajko Stojiljković je bio jedan od osnivača Socijalističke partije Srbije, član Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije i predsednik Okružnog odbora Socijalističke partije Braničevskog okruga.

Biografija[уреди]

Rođen je u Maloj Krsni. Otac mu je bio stolar, gvožđar i botaničar. Osnovnu školu je završio u Maloj Krsni a gimnaziju u Požarevcu. Zatim je završio Pravni fakultet u Beogradu. Tokom studija se paralelno bavio i „društveno političkim radom“. Sa studija se vratio ne samo sa diplomom, već i sa reputacijom aktiviste na koga je računao Opštinski komitet SK Požarevac. Profesionalnu karijeru započeo je kao sudski pripravnik u Opštinskom sudu u Požarevcu. Ubrzo je prešao u policiju i postao načelnik SUP-a Požarevac. Od 1978. do 1982. godine Vlajko Stojiljković je bio predsednik Izvršnog saveta Skupštine opštine Požarevac. Jedno kratko vreme bio je i upravnik kazneno-popravnog zavoda Zabela u Požarevcu.[тражи се извор]

Potom je prešao u privredu i radio kao generalni direktor Poljoprivredno-industrijskog kombinata u Požarevcu, od 1984. do 1990. godine. Ubrzo je otišao na mesto potpredsednika Privredne komore Jugoslavije, pa zatim Privredne komore Srbije, gde je 1991. izabran prvi put za predsednika Komore. Na čelnoj funkciji je ostao puna dva mandata, za vreme najtežeg perioda za privredu Srbije.

Četiri dana nakon ubistva ministra policije Radovana Stojičića Badže, Stojiljković je postao ministar Policije. Na to mesto predložio ga je tadašnji premijer Mirko Marjanović.

Maja 1999. godine tužilac tribunala u Hagu Luiz Arbur je podigla optužnice protiv Vlajka Stojiljkovića i drugih visokih srpskih državnika za navodne zločine na Kosovu.

Na dan 13. maja 2000. godine odlikovan je Ordenom jugoslovenske zastave prvog reda, za revnosno čuvanje SRJ i sistema Srbije.

Nakon Petog oktobra, Vlajko Stojiljković je podneo ostavku na funkciju republičkog ministra, ali je zadržao kao predstavnik Socijalističke partije Srbije, mandat poslanika u Veću republika Savezne skupštine Jugoslavije.

Na stepenicama ispred zgrade tadašnje Skupštine SRJ, 11. aprila 2002 nešto posle 19 časova, na dan kada je usvojen zakon o saradnji sa haškim tribunalom, Vlajko Stojiljković je izvršio pokušaj samoubistva. Dva dana kasnije, 13. aprila u 21.30 časova preminuo je u Urgentnom centru u Beogradu. Sahranjen je 16. aprila na Starom groblju u Požarevcu. Sahrani je prisustvovalo oko 1500 ljudi.[1] Iza sebe je ostavio sina Vladimira, ćerku Sandru i dve pastorke.

Izvori[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]