Vodonikov anjon

Из Википедије, слободне енциклопедије
Vodonikov anjon
Nazivi
Sistemski IUPAC naziv
Hidrid[1]
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
Gmelin Referenca 14911
Svojstva
H
Molarna masa 1.00794 g mol-1
Termohemija
Standardna molarna entropija So298 108.96 J K-1 mol-1
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Reference infokutije

Vodonikov anjon je generički naziv za negativni vodonični jon, H. On je konstituent atmosfere zvezda,[4] kao što je Sunce, gde je on dominantan apsorbant fotona sa energijama u opsegu 0.75-4.0 eV, koje se kreću od infracrvenog do vidljivog spektra[5]. On je isto tako prisutan u jonosferi Zemlje[5].

Njegovo postojanje je prvi dokazao Hans Bet 1929.[6] H je neobičan jer nema pobuđeno vezujuće stanje, što je dokazano 1977[7]. On je bio eksperimentalno izučavan primenom akceleratora čestica[8].

Hemijska jedinjenja koja formalno sadrže vodonikov anjon se nazivaju hidridima.

Reference[уреди]

  1. „Hydride - PubChem Public Chemical Database”. The PubChem Project. USA: National Center for Biotechnology Information. 
  2. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  3. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. *Srinivasan G. (1999). From White Dwarfs to Black Holes: The Legacy of S. Chandrasekhar, (Chicago: University of Chicago Press)
  5. 5,0 5,1 Rau A. (1999). The Negative Ion of Hydrogen, Chapter 5 of Srinivasan (1999)
  6. Bethe H. (1929). Z. Phys., 57, 815
  7. Hill R. N. (1977). Phys. Rev. Lett. 38, 643
  8. Bryant H.C. (1977). Phys. Rev. Lett. 38, 228

Vidi još[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]