Vojislav Korać

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Vojislav Korać
Vojislav Korać.jpg
Vojislav Korać
Датум рођења6. jun 1924.
Место рођењаDebelo Brdo kod Korenice
Kraljevina SHS
Датум смрти29. oktobar 2010.
Место смртиBeograd
Srbija

Vojislav Korać (Debelo Brdo kod Korenice, 6. juna 1924.—Beograd 29. oktobar 2010) je bio srpski istoričar arhitekture, akademik, profesor univerziteta u penziji i saradnik Instituta za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Osnovnu školu je završio u Petrovom Selu, a gimnaziju pohađao u Subotici, Korenici, Sremskim Karlovcima i Beogradu. Studije arhitekture pohađao je u Pragu 1946. godine, potom u Beogradu gde je i diplomirao 1952. godine. Po završetku studija postao je asistent u Arheološkom institutu. Doktorirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1959. godine sa temom „Graditeljska škola Pomorja“. Godine 1960. izabran je za docenta za predmet Istorija arhitekture, 1965. godine za vanrednog profesora, a 1977. za redovnog profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu. Učesnik je mnogobrojnih arheoloških istraživanja u Srbiji, Makedoniji i Crnoj Gori.

Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 7. maja 1981. godine, a za redovnog člana 25. aprila 1989. godine. Predsednik je Međuodeljenskog odbora SANU za multidisciplinarno proučavanje spomenika srednjovekovne arhitekture. Od 1997. godine je predsednik Hilandarskog odbora i urednik Hilandarskog zbornika. Aprila 1998. godine izabran je za počasnog člana Hrišćanskog arheološkog drustva sa sedištem u Atini. Za ishode svojih naučnih istraživanja dobio je brojna priznanja Saveza društva konzervatora Srbije, Matice srpske, Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i Filozofskog fakulteta.

Knjige[уреди]

  • Graditeljska škola Pomorja (doktorska disertacija objavljena 1965. godine),
  • Studenica (sa Milanom Kašaninom i Dušanom Tasićem 1968. godine),
  • Studenica Hvostanska (1976 godine),
  • Studenica (sa Gordanom Babić i Simom Ćirkovićem 1986. godine),
  • Između Vizantije i Zapada. Odabrane studije o arhitekturi (1987. godine),
  • L' architectura dei Nemanidi (1988. godine),
  • Opeke srpskih srednjovekovnih manastira (sa Momčilom M. Ristićem i Simom Ćirkovićem, 1989. godine),
  • Pećka patrijaršija (sa Vojislavom J. Đurićem i Simom Ćirkovićem, 1990. godine),
  • Arhitektura vizantijskog sveta (sa Maricom Suput, 1998. godine), '
  • Bisancio el splendor del arte monumental (sa Maricom Šuput i Tanjom Velmans, 1999. godine),
  • Martinici ostaci srednjovekovnog grada (2001. godine),
  • Spomenici monumentalne srpske arhitekture XIV veka u Povardarju (2003. godine),
  • Manastir Hilandar (sa Mirkom Kovačevićem, 2004. godine).

Uz to, u razdoblju od 1951. do 2007. godine napisao je preko stotinu studija i članaka u vezi sa srednjovekovnom arhitekturom objavljenih u domaćoj i stranoj periodici.

Reference[уреди]

  • Ko je ko u Srbiji 95, Beograd : Bibliofon, 1995, str. 250.

Spoljašnje veze[уреди]