Volter Norman Hejvort

С Википедије, слободне енциклопедије
Volter Norman Hauort
Norman Haworth.jpg
Norman Hauort
Datum rođenja(1883-03-19)19. mart 1883.
Mesto rođenjaČorli, Lankašir
 Ujedinjeno Kraljevstvo
Datum smrti19. mart 1950.(1950-03-19) (67 god.)
Mesto smrtiBarnt Grin, Vusteršir
 Ujedinjeno Kraljevstvo
DržavljanstvoUjedinjeno Kraljevstvo
Poljeorganska hemija
ObrazovanjeUniverzitet u Mančesteru
Univerzitet u Getingenu
InstitucijaUniverzitet u Daramu
Univerzitet u Birmingemu
MentoriVilijam Henri Perkin, Jr.,
Oto Valah, nobelovac (1910)
Poznat poistraživanja ugljenih hidrata (Hejvortova projekcija)
vitamina C
NagradeNobelova nagrada za hemiju (1937)

Volter Norman Hejvort (engl. Norman Haworth; Čorli (Lankašir), 19. mart 1883 Barnt Grin (Vusteršir), 19. mart 1950) bio je britanski hemičar. Najpoznatije je njegovo istraživanje askorbinske kiseline (vitamina C) dok je radio na univerzitetu u Birmingemu[1] i po svojim tzv. Hejvortovim projekcijama ugljenih hidrata. Upravo za to je primio Nobelovu nagradu za hemiju 1937. godine, kako se navodi „za njegova izučavanja ugljenih hidrata i vitamina C“. Nagradu je podelio sa švajcarskim hemičarom Paulom Karerom za njegov rad na drugim vitaminima.

Hauort je utvrdio korektnu strukturu većeg broja šećera. On je poznat u polju organske hemije po razvoju Hauortove projekcije koja translira tridimenzione strukture šećera u podesne dvodimenzione grafičke forme.[2]

Biografija[уреди | уреди извор]

Od svoje četrnaeste godine je radio u lokalnoj fabrici linoleuma kod svog oca, ali kada je položio prijemni ispit na Univerzitetu u Mančesteru, 1903. godine počinje da studira hemiju. Bio je istrajan, uprkos tome što nije imao podršku roditelja. Diplomirao je uz pohvale 1906. godine i odmah nastavio magistarsko školovanje kod Vilijama Henrija Perkina, Jr. Doktorske studije je radio na Univerzitetu u Getingamu, gde je posle samo godinu dana stekao zvanje. Mentor mu je bio prof. dr Oto Valah, nobelovac.

Oženio se sa 39 godina, 1922. godine i sa suprugom Violetom Čilton Dobi je imao dvojicu sinova, Džejmsa i Dejvida.

Odlikovan je viteškim redom 1947. godine.

Umro je iznenada, od srčanog udara, 19. marta 1950. godine, na svoj 67. rođendan.

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Davies Michael B.; John, Austin; Partridge David A. (1991). Vitamin C: Its Chemistry and Biochemistry. The Royal Society of Chemistry. стр. 48. ISBN 978-0-85186-333-7. 
  2. ^ Grisham, Garrett R. C. M. (2005). Biochemistry (3rd изд.). Belmont, CA: Thomson Brooks/Cole. стр. 207. ISBN 0-534-49011-6. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]