Vox clamantis in deserto

С Википедије, слободне енциклопедије
Јован Крститељ

Vox clamantis in deserto лат. (изговор:вокс кламантис ин дезерто). Глас вапијућег у пустињи. (Јован Крститељ) [1]

Поријекло изреке[уреди | уреди извор]

По Пророку Исаију ове ријечи ће изрећи Јован Крститељ, јеврејски аскетски проповједник из 1. века наше ере у пустињи позивајући народ на покајање.[1]

Данашње значење[уреди | уреди извор]

Ове ријечи се данас односе на оне који проповједају неке идеје, упозоравају на опасност или позивају на акцију, али их не слушају.[1]

Значење[уреди | уреди извор]

Ријечи које имају основу, општу корист, видљиву тачност, али не добацују. Већина их не чује.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Клајн И. и Шипка М , Велики речник страних речи и израза, Прометеј, Нови Сад, 2008. г.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • [1] (језик: енглески)