Komitet svetske baštine
Komitet svetske baštine (engl. World Heritage Committee) bira lokalitete koji će biti navedeni kao Uneskova mesta svetske baštine, uključujući Spisak svetske baštine i Spisak svetske baštine u opasnosti, definiše upotrebu Fonda svetske baštine i dodeljuje finansijsku pomoć na zahtev država potpisnica.[1] On se sastoji od predstavnika 21 države članice[2][1] koje Generalna skupština država potpisnica bira na četvorogodišnji mandat.[3] Ove stranke glasaju o odlukama i predlozima vezanim za Konvenciju o svetskoj baštini i Spisak svetske baštine.
Prema Konvenciji o svetskoj baštini, mandat člana odbora traje šest godina. Međutim, mnoge države potpisnice odlučuju da dobrovoljno ograniče svoj mandat na četiri godine, kako bi se ostalim državama članicama pružila prilika da služe.[3] Svi članovi izabrani na 15. Generalnoj skupštini (2005) dobrovoljno su odlučili da skrate svoj mandat sa šest na četiri godine.[3]
Odluke Komiteta za svetsku baštinu pomažu tri savetodavna tela, IUCN, ICOMOS i ICCROM.[4][5]
Zasedanja[уреди | уреди извор]
Komitet za svetsku baštinu sastaje se jednom godišnje na redovnom zasedanju kako bi se razgovaralo o upravljanju postojećim lokalitetima svetske baštine i prihvatile nominacije država.[3] Vanredni sastanci mogu se sazvati na zahtev dve trećine država članica.[6] Sastanci se održavaju na teritoriji država članica Komiteta za svetsku baštinu na njihov poziv. Rotacija između regiona i kultura se uzima u odabir, a mesto za sledeću sednicu bira odbor na kraju svakog zasedanja.[6]
| Zasedanje[7] | Godina | Datum | Grad domaćin |
|---|---|---|---|
| 1 | 1977 | 27. jun–1. jul |  Pariz
|
| 2 | 1978 | 5. septembar–8. septembar |  Vašington
|
| 3 | 1979 | 22. oktobar–26. oktobar |  Kairo & Luksor
|
| 4 | 1980 | 1. septembar–5. septembar | Pariz
|
| 5 | 1981 | 26. oktobar–30. oktobar |  Sidnej
|
| 6 | 1982 | 13. decembar–17. decembar | Pariz
|
| 7 | 1983 | 5. decembar–9. decembar |  Firenca
|
| 8 | 1984 | 29. oktobar–2. novembar |  Buenos Ajres
|
| 9 | 1985 | 2. decembar–6. decembar | Pariz
|
| 10 | 1986 | 24. novembar–28. novembar | Pariz
|
| 11 | 1987 | 7. decembar–11. decembar | Pariz
|
| 12 | 1988 | 5. decembar–9. decembar |  Brazilija
|
| 13 | 1989 | 11. decembar–15. decembar | Pariz
|
| 14 | 1990 | 7. decembar–12. decembar |  Banf
|
| 15 | 1991 | 9. decembar–13. decembar |  Kartagina
|
| 16 | 1992 | 7. decembar–14. decembar | Santa Fe
|
| 17 | 1993 | 6. decembar–11. decembar |  Kartahena
|
| 18 | 1994 | 12. decembar–17. decembar |  Puket
|
| 19 | 1995 | 4. decembar–9. decembar |  Berlin
|
| 20 | 1996 | 2. decembar–7. decembar |  Merida
|
| 21 | 1997 | 1. decembar–6. decembar | Napulj
|
| 22 | 1998 | 30. novembar–5. decembar |  Kjoto
|
| 23 | 1999 | 29. novembar–4. decembar |  Marakeš
|
| 24 | 2000 | 27. novembar–2. decembar | Kerns
|
| 25 | 2001 | 11. decembar–16. decembar |  Helsinki
|
| 26 | 2002 | 24. jun–29. jun |  Budimpešta
|
| 27 | 2003 | 30. jun–5. jul | Pariz
|
| 28 | 2004 | 28. jun–7. jul |  Sudžou
|
| 29 | 2005 | 10. jul–17. jul |  Durban
|
| 30 | 2006 | 8. jul–16. jul |  Vilnjus
|
| 31 | 2007 | 23. jun–1. jul |  Krajstčerč
|
| 32 | 2008 | 2. jul–10. jul | Kvebek Siti
|
| 33 | 2009 | 22. jun–30. jun |  Sevilja
|
| 34 | 2010 | 25. jul–3. avgust | Brazilija
|
| 35 | 2011 | 19. jun–29. jun | Pariz
|
| 36 | 2012 | 25. jun–5. jul |  Sankt Peterburg
|
| 37 | 2013 | 17. jun–27. jun |  Pnom Pen
|
| 38 | 2014 | 15. jun–25. jun |  Doha
|
| 39 | 2015 | 28. jun–8. jul | Bon
|
| 40 | 2016 | 10. jul–20. jul |  Istanbul
|
| 41 | 2017 | 2. jul–12. jul |  Krakov
|
| 42 | 2018 | 24. jun–4. jul |  Manama
|
| 43 | 2019 | 30. jun–10. jul |  Baku
|
| 44 | 2020 | Prvobitno zakazano za 29. jun – 9. jul. Odloženo na neodređeno vreme zbog pandemije kovida-19.[8] |
Fudžou
|
Uprava[уреди | уреди извор]
Na kraju svake redovne sednice, odbor bira predsedavajućeg, pet potpredsednika i izvestioca od onih članova čiji će se mandat nastaviti do sledeće sednice.[6] Oni su poznati kao Biro, a njihovi predstavnici su odgovorni za koordinaciju rada Komiteta za svetsku baštinu, uključujući utvrđivanje datuma, sati i redosleda poslovnih sastanaka.[1]
Glasanje[уреди | уреди извор]
Svaka država članica Komiteta za svetsku baštinu ima jedan glas. Za odluke je potrebna prosta većina, pri čemu se uzdržani računaju kao da nisu glasovali. Glasovi se donose dizanjem ruku, osim ako predsedavajući ili dve ili više država članica ne zatraže tajno glasanje.[6]
Članovi[уреди | уреди извор]
Sadašnji članovi Uneskovog Komiteta za svetsku baštinu su:
| Zemlja članica[9] | Mandat |
|---|---|
| Australija
|
2017–2021 |
| Bahrein
|
2017–2021 |
 Bosna i Hercegovina
|
2017–2021 |
| Brazil
|
2017–2021 |
| Kina
|
2017–2021 |
 Egipat
|
2019–2023 |
 Etiopija
|
2019–2023 |
 Gvatemala
|
2017–2021 |
| Mađarska
|
2017–2021 |
 Kirgistan
|
2017–2021 |
 Mali
|
2019–2023 |
 Nigerija
|
2019–2023 |
 Norveška
|
2017–2021 |
 Oman
|
2019–2023 |
| Rusija
|
2019–2023 |
 Sent Kits i Nevis
|
2017–2021 |
 Saudijska Arabija
|
2019–2023 |
| Južna Afrika
|
2019–2023 |
| Španija
|
2017–2021 |
| Tajland
|
2019–2023 |
 Uganda
|
2017–2021 |
| Ukupno | 21 |
Kritika[уреди | уреди извор]
Navodi se da sve veća politizacija odluka Komiteta za svetsku baštinu ide na štetu ciljeva očuvanja, posebno u pogledu novih nominacija za Spisak svetske baštine, ali i razmatranja mesta u opasnosti sa Spiska svetske baštine.[10][11] Godine 2010 su države stranke, uključujući Mađarsku, Švajcarsku i Zimbabve, podnele zvanični protest protiv takve politizacije.[5]
Spoljna revizija koju je Komitet svetske baštine zatražio za svoju Globalnu strategiju Spiska svetske baštine zaključila je 2011. da politička razmatranja zaista utiču na odluke.[5] Primećeno je da se sastav predstavnika odbora preusmeren sa stručnjaka na diplomate uprkos članu 9 Konvencije o svetskoj baštini, i utvrđeno je da su mišljenja savetodavnih tela često odstupala od odluka Komiteta svetske baštine.[5]
Godine 2016, Izrael je opozvao svog ambasadora Uneska nakon što je Komitet svetske baštine na tajnom glasanju usvojio rezoluciju koja se odnosila na jedno od najsvetijih mesta u Jerusalimu, na Hramovnoj gori, proglašavajući lokaciju samo kao na „muslimansko sveto mesto bogosluženja”, ne pominjući da Jevreji i hrišćani isto tako poštujtuju taj lokalitet.[12][13]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ а б в UNESCO. „The World Heritage Committee”. UNESCO. Приступљено 27. 6. 2019.
- ^ According to the UNESCO World Heritage website, States Parties are countries that signed and ratified The World Heritage Convention. As of March 2013, there were a total of 170 State Parties.
- ^ а б в г „The World Heritage Committee”. UNESCO World Heritage Site. Приступљено 2006-10-14.
- ^ UNESCO World Heritage Centre. „Advisory Bodies”. UNESCO World Heritage Centre. Приступљено 27. 6. 2019.
- ^ а б в г Office of the External Auditor for the United Nations Scientific, Educational and Cultural Organization (2011) Independent Evaluation by the UNESCO External Auditor, Volume 1: Implementation of the Global Strategy for the Credible, Balanced and Representative World Heritage List. UNESCO Headquarters, Paris.
- ^ а б в г UNESCO Intergovernmental Committee for the Protection of the World Natural and Cultural Heritage (2015) Rules of Procedure. World Heritage Centre, Paris. Download available at https://whc.unesco.org/en/committee/ (27. jun 2019)
- ^ „Sessions”. UNESCO World Heritage Site.
- ^ UNESCO. „44th session of the World Heritage Committee”. UNESCO. Приступљено 8. June 2020. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=(помоћ) - ^ Centre, UNESCO World Heritage. „UNESCO World Heritage Centre – 40th session of the Committee”. whc.unesco.org. Приступљено 27. 3. 2018.
- ^ Meskell, Lynn (зима 2014). „States of Conservation: Protection, Politics, and Pacting within UNESCO's World Heritage Committee”. Anthropological Quarterly. 87: 217—243. S2CID 143628800. doi:10.1353/anq.2014.0009.
- ^ The Economist. 2010. UNESCO’s World Heritage Sites: A Danger List in Danger. Accessed 27 June 2019.
- ^ „U.S. to Withdraw From UNESCO. Here's What That Means”. Nationalgeographic.com. 2017-10-12. Приступљено 2020-03-21.
- ^ Tress, Luke (2016-10-26). „UNESCO adopts another resolution ignoring Jewish link to Temple Mount”. The Times of Israel. Приступљено 2020-03-21.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Edmondson, Ray; Jordan, Lothar; Prodan, Anca Claudia (2020). The UNESCO Memory of the World Programme: Key Aspects and Recent Developments. Cham, Switzerland: Springer Nature Switzerland AG. стр. 144. ISBN 978-3-030-18440-7. doi:10.1007/978-3-030-18441-4.
- O’Keefe, Roger; Péron, Camille; Musayev, Tofig; Ferrari, Gianluca (2016). Protection of Cultural Property. Military Manual. (PDF). Sanremo: UNESCO. ISBN 978-92-3-100184-0.
- Hetter, Katia (16. 6. 2014). „Exploring the world's first 12 heritage sites”. CNN. Архивирано из оригинала 26. 5. 2020. г. Приступљено 22. 5. 2020.
- „World Heritage List (ordered by year)”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 26. 05. 2020. г. Приступљено 25. 5. 2020.
- Sullivan, Ann Marie (2016). „Cultural Heritage & New Media: A Future for the Past”. John Marshall Review of Intellectual Property Law. 15: 604—46.
- Allan, James R.; Kormos, Cyril; Jaeger, Tilman; Venter, Oscar; Bertzky, Bastian; Shi, Yichuan; MacKey, Brendan; Van Merm, Remco; Osipova, Elena; Watson, James E.M. (2018). „Gaps and opportunities for the World Heritage Convention to contribute to global wilderness conservation”. Conservation Biology. 32 (1): 116—126. PMID 28664996. S2CID 28944427. doi:10.1111/cobi.12976.
- „World Heritage”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 5. 7. 2020. г.
- „The World Heritage Committee”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 5. 7. 2020. г. Приступљено 14. 10. 2006.
- „Convention Concerning the Protection of World's Cultural and Natural Heritage” (PDF). UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала (PDF) 5. 7. 2020. г. Приступљено 22. 5. 2020.
- „Monuments of Nubia-International Campaign to Save the Monuments of Nubia”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 5. 7. 2020. г. Приступљено 22. 5. 2020.
- „The Rescue of Nubian Monuments and Sites”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 5. 7. 2020. г. Приступљено 22. 5. 2020.
- „The World Heritage Convention – Brief History / Section "Preserving cultural heritage"”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 26. 5. 2020. г. Приступљено 17. 7. 2019.
- „The World Heritage Convention – Brief History / Section "Linking the protection of cultural and natural heritage"”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 26. 5. 2020. г. Приступљено 17. 7. 2019.
- „States Parties – UNESCO World Heritage Centre”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 26. 5. 2020. г. Приступљено 18. 3. 2018.
- „Convention concerning the Protection of the World Cultural and Natural Heritage: Treaty status”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 5. 7. 2020. г. Приступљено 22. 5. 2020.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
- UNESCO World Heritage portal – official website
- The World Heritage List – official searchable list of all Inscribed Properties
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Akademske | |
| Umetničke | |
