Zavičajni muzej Bileća

Из Википедије, слободне енциклопедије

Zavičajni muzej Bileća izgrađen 1969. godine, bio je jedan od muzeja u Bosni i Hercegovini koji je sticajem nasrećnih okolnosti izgoreo u požaru 1993. godine zajedno sa najvećim brojem eksponata. Do danas muzej nije obnovljen.

O muzeju[уреди]

Projekt zgrade muzeja uradili su:

  • Juraj Neidhard priznati jugoslovenski arhitekta svetskog glas koji je radio i za poznatog Le Corbusie-a. Osim Мuzeja u Bileći projektovao je i zgradu parlamenta u Sarajevu, Muzej i RK „Boska” u Banja Luci, urbanističke planove za većinu gradova u Bosni i Hercegovini.
  • Zika Janjić, koji trenutno živi i radi u Herceg Novom, je arhitekta, muzicar, pisac, slikar, projektant Šehitluka u Banja Luci, lečilišta u Igalu, pošte u Herceg Novom i Tivtu...

Za ovaj projekat iz perioda moderne, njeni autori osvojili su prvu nagradu na Međunarodnom bijenalu arhitekture u Oslu 1969. godine.

Muzej je bio samo jedan element u složenom projektu etno parkova na Bilećkom jezeru. Od njegov og otvaranja menjao je namene, privlačio poznate i anonimne goste (jedan od njih bio je i čuveni Jean-Paul Sartre, koji nije krio svoje oduševljenje ovim kršom i suzom usred njega).

Muzejska zgrada bila je u obliku autohtone hercegovačke kuće, površine 500 m2, građene od bilećkog kamena i prepokrivene bilećkom klesanom kamenom pločom, sa popločanim prilazom i dvorištem od 2.200 m2, na atraktivnoj lokaciji, na obali Bilećkog jezera, u prelepom ambijentu zelene zaravni po kojoj je rasuta poznata bilećka nekropola (sa stećcma iz perioda od 13. do 16. veka), izmeštene u neposrednu blizinu muzeja 1968. sa zemljišta potopljenih sela zbog izgradnje hidroakumulacije — Bilećko jezero.

Danas je od muzejske zgrade ostalo vrlo malo toga nakon gradanskog rata u Bosni i Hercegovini, kada je u jednom od mnogih požara 1993. godine, takođe izgore Muzej — a najviše dokumentacija i druggi artefakati iz komunističkog vremena i vremena pre Drugog svetskog rata, kada je u Bileći bio zatvor za političke prestupnike sa prostora Kraljevine Jugoslavije.

Ono što je od muzejske zgrade preostalo nakon požaras dodatno je devastirano tokom poslednjih nekoliko decenija.[1]

Od preostalih eksponata iz Zavičajnog muzeja u Bileći u Arhivu Republike Srpske čuvaju se: 3 plakete, 2 mape i 3 knjige.

Izvori[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]