Zavisnost od supstanci

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Zavisnost od supstanci
SinonimiZavisnost od droge, toksikomanija
Specijalnostipsihijatrija

Zavisnost od supstanci je širi pojam od narkomanije koji podrazumeva, ne smo uživanje droge u užem smislu, već i svih onih sredstava (psihoaktivnih supstanci) koja toksično deluju na organizam i kada se nastavi sa uzimanjem, može da se stvori potrebu za stalnim unošenjem. Ova zavisnost poznata i kao zavisnost od droge, ili adaptivno stanje razvija se nakon ponovnog učestalog davanja droge, i karakteriše se povlačenjem simptoma nakon prestanka upotrebe droge. Zavisnost o drogama, drugojačija je od zavisnosti o supstancama, i definiše se kao prinudna upotreba droga izvan kontrole, uprkos negativnim posledicama. Droga koja izaziva zavisnost je svaka supstanca koja može da dovede ne samo do zavisnosti več i do smrtnog ishoda, ali se to najčešće događa sa drogama iz grupa depresora, opijata i stimulanasa.[1] Dana se zna da je OsFosB, faktor transkripcije gena, kritična komponenta i zajednički faktor u razvoju praktično svih oblika bievioralnog ponašanja i zavisnosti od droga,[2] ali ne i zavisnosti.[3][4][2]

Epidemiologija[уреди]

Zavisnost od supstanci, zbog sve veće njihove potrošnje (izraženija nešto više kod muškaraca nego žena), osim u slučaju pušenja duvana gde je sve manje korisnika i u slučaju psihotropnih droga jer žene više pate od depresije nego muškarci.

U 2010. godini, samo u Francuskoj, konstatovano je da:

  • 8,8 miliona ljudi redovno je korisnila alkohol,
  • 13,4 miliona redovno je korisniloj duvan,
  • 1,2 miliona redovno je koristilo je kanabisa

Što se tiče drugih proizvoda potrošnja je marginalna u francuskoj populaciji.[5]

Starosne razlike

Potrošnja supstanci je takođe povezana sa starenjem i načelno se smanjuje sa godinama, uz značajan izuzetak kod alkohola.[6]

Nivo obrazovanja i materijalni status

U 2002. godine, istraživanja su pokazala značajnu vezu između nivoa obrazovanja, radnog statusa i prihoda domaćinstva s jedne strane i potrošnje psihotropnih supstanci.[7]

Opšta razmatranja[уреди]

Prema IV. izdanju Dijagnostičkog i statističkog priručnika o mentalnim poremećajima (Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders (DSM-IV), zavisnost od supstanci se redefiniše kao narkomanija i može se dijagnostikovati bez pojave sindroma prekida uzimanja droge.[8] U njemu je zavisnost od supstance ovako opisana:

Kada pojedinac nastavi sa upotrebom alkohola ili drugih droga uprkos problemima vezanim za upotrebu supstance, može se dijagnostikovati kao zavisnost od supstanci. Kompulzivna i ponavljajuća upotreba može dovesti do tolerancije na efekte droge i simptome prekida uzimanja droge kada se upotreba smanji ili ona prestane. Ovo stanje, zajedno sa zloupotrebom supstanci, smatra se poremećajem u korišćenju supstanci.[8]]”

DSM klasifikacija i dijagnostika[уреди]

Zavisnost od supstanci — oduzima slobodu!

Supstance čoveku ne daje slobodu nego je, sužava i oduzimaja.

Ona čoveku određuje stil života, određuju mu društvo, vrši izbor partnera (uglavnom zavisnika), način provođenja slobodnog vremena, interesovanja.

Vremenom supstance narušavaju kompletno funkcionisanje osobe — donose probleme na svim životnim poljima (porodičnom, profesionalnom, socijalnom, zdravstvenom);

Mnogo je vremena i novca potrebno za kratko zadovoljstvo, a posle još više za dugo lečenje.

Očekivanja od supstanci su veoma velika, ali su u suštini nerealna jer se najčešće umesto ostvarivanja drugog identiteta, završavaju zapravo gubitkom identiteta, zdravlja i budućnosti.[9]

Zavisnost od supstanci kako je definisano u IV. izdanju Dijagnostičkog i statističkog priručnika o mentalnim poremećajima (DSM-IV), može se dijagnostikovati na osnovu — fiziološke zavisnosti, dokazane tolerancije ili povlačenja, ili bez fiziološke zavisnosti. U DSM-IV zavisnosti uključuju:

303.90 — Alkoholna zavisnost

304.00 — Opioidna zavisnost

304.10 — Sedativna, hipnotička ili anksiolitička zavisnost (uključujući zavisnost od benzodiazepina i zavisnost od barbiturata)

304.20 — Kokainska zavisnost

304.30 — Zavisnost od kanabisa

304.40 — Zavisnost od amfetamina (ili od supstanci sličnih amfetaminu)

304.50 — Zavisnost od halucinogena

304.60 — Zavisnost od inhalacionih supstanci

304.80 — Polisubstance dependence

304.90 — Zavisnost od fenciklidina (ili fenciklidina)

304.90 — Druga (ili nepoznata) zavisnost od supstance

305.10 — Zavisnost od nikotina

Prekid uzimanja droge[уреди]

Prekid uzimanja droge praćen je reakcijom tela na uzdržavanje od supstance na kojoj je osoba razvila sindrom zavisnosti. Kada se razvije zavisnost, prestanak upotrebe supstance proizvodi neprijatno stanje, koje zahteva kontinuiranu upotrebu droga kroz negativno pojačanje; tj., droga se koristi da bi se izbegao ili izbegao ponovni ulazak u stanje izazvano prekidom uzimanja droge. Stanje može uključivati:

  • fizičko-somatske simptome (fizičku zavisnost),
  • emocionalno-motivacione simptome (psihološku zavisnost)
  • oboje.

Hemijska i hormonska neravnoteža mogu nastati ako se supstanca ne uvede ponovo. Psihološki stres takođe može biti rezultat ako se supstanca ne uvede ponovo. Zavisnost od droga i alkohola kod trudnica ne uzrokuje samo NAS, već i niz drugih pitanja koja mogu neprestano uticati na dete tokom njegovog života.

Bebe takođe pate od povlačenja supstanci, što je poznato kao sindrom neonetalne apstinencije (engl. Neonatal Abstinence Syndrome - NAS), i može da ima ozbiljne i po život opasne efekte. Adikcija na droge i alkohol kod trudnica ne samo da uzrokuje NAS, već i niz drugih problema koji mogu neprekidno da utiču na dete tokom njegovog životnog veka.[10]

Efekat zavisnosti[уреди]

Efekat zavisnosti od droge varira od supstance do supstance, i od individualne do individualne. Kritični faktori za razvoj zavisnosti od droge su:

  • doza unete droge,
  • učestalost unosa,
  • farmakokinetika određene supstance,
  • način primene i
  • vreme upotrebe droge.

Jedan članak u časopisu The Lancet uporedio je oštećenja od 20 lekova i zavisnosti, koristeći skalu od nula do tri za fizičku zavisnost, psihološku zavisnost i zadovoljstvo kako bi se stvorila srednja ocena zavisnost. Deo rezultat tog istraživanja može se videti u tabeli ispod.[11]

Droga Srednja vrednost Zadovoljstvo Psihološka zavisnost Fizička zavisnost
Heroin 3.00 3.0 2.6 3.0
Kokain 2.39 3.0 3.0 1.3
Duvan 2.21 2.3 2.8 1.8
Barbiturati 2.01 2.0 2.2 1.8
Alkohol 1.93 2.3 1.9 1.6
Benzodiazepin 1.83 1.7 2.1 1.8
Amfetamin 1.67 2.0 1.9 1.1
Kanabis 1.51 1.9 1.7 0.8
Ekstazi 1.13 1.5 1.2 0.7

Brzina nastanka zavisnosti[уреди]

Droga % korisnika
Kanabis 9%
Alkohol 15.4%
Kokain 16.7%
Heroin 23.1%
Duvan 31.9%

Mehanizmi zavisnosti[уреди]

Psihička zavisnost[уреди]

Psihička zavisnost podrazumeva zavisnost od osećaja koji psihoaktivna supstanca izaziva. Javlja se skoro neodoljiv psihički poriv da se supstanca ponovo uzme, bilo da se ponovi osećaj zadovoljstva, bilo da se otkloni nelagoda i teskoba. Psihoaktivne supstance postaju bitan, često dominantan sadržaj života, a želja za njima karakteristika ponašanja.

Identifikovana su dva faktora koji igraju ključnu ulogu u psihološkoj zavisnosti:

  • Neuropeptid — faktor otpuštanja kortikotropina (CRF)
  • Faktor transkripcije gena — vezujući protein cAMP odgovora (CREB).

Nukleus akumbens (NAcc) je do moždane strukture koja je uključena u psihološku komponentu zavisnosti od droge. U NAcc, CREB se aktivira ciklični adenozin monofosfat(cAMP) odmah nakon visokoih i aktiviranih promene u ekspresiji gena koje utiču na proteine kao što je dinorfin; dinorfin peptidi koji smanjuju oslobađanje dopamina u NAcc privremenim inhibiranjem puta nagrađivanja. Neprekidna aktivacija CREB-a na taj način primorava osobu na unos veće doze supstance kako bi postigla isti efekat. Osim toga ova aktivacija, ostavlja korisnika supstance u načelu depresivnog i nezadovoljnog, i nesposobnog da nađe zadovoljstvo u ranije uživajućim aktivnostima, što često dovodi do povratka drogi, i uzimanju još jedne doze.

Pored CREB, pretpostavlja se da i mehanizmi stresa igraju ulogu u zavisnosti. Koob i Kreek su pretpostavili da tokom upotrebe droga CRF aktivira hipotalamusno -hipofizno-adrenalnu osovinu (HPA osu) i druge sisteme stresa u mozgu. Ova aktivacija utiče na disregulisano emocionalno stanje povezano sa psihološkom zavisnošću. Dokazano je da upotreba droge povećava prisustvo CRF-a u ljudskoj cerebrospinalnoj tečnosti.

Takođe se pretpostavlja da su µ-opioidni receptori, na koje deluje enkefalin, uticajni u sistemu nagrađivanja i mogu regulisati ekspresiju hormona stresa. Povećana ekspresija AMPA receptora u nukleusu accumbens (MSNs) je potencijalni mehanizam averzije nastale povlačenjem leka.[12]

Fizička zavisnost[уреди]

Fizička zavisnost od supstanci nastaje kada organizam osobe koja uzima psihoaktivne supstance postane naviknuta, odnosno te supstance postaju njegova potrebada bi telo funkcionisalo. Prestanak uzimanja supstanci izaziva jake telesne simptome (bolovi u kostima, mišićima, groznica, znojenje itd.)

Efekti kojima se karakteriše apstinencija u potpunoj su suprotnosti sa efektima koje je za korisnika imala aktivna supstanca (npr prestanak uzimanja pilula za spavanje izazvaće insomniju). Tokom uzimanja psihoaktivne supstance nervni sistem razvija kompenzatorne mehanizme kako bi u njenom prisustvu uspostavio novu homeostazu i doveo do tolerancije. Nagli nestanak psihoaktivne supstance iz organizma narušava ovu novouspostavljenu homeostazu i kompenzatorni mehanizmi sada ispoljavaju efekte apstinencije.[13]

Osobe koje ulaze u stanje apstinencije nakon prestanka uzimanja aktivne susptance razvile su fizičku zavisnost, u kojoj zavisnik nastavlja sa uzimanjem psihoaktivne supstance bez obzira na negativne efekte koja ona ispoljava na njegovo zdravlje i društveni život, i bez obzira na sopstvene pokušaje da prestane sa uzimanjem.[14][15][16] Pušači i alkoholičari najočigledniji su primer fizičkih zavisnika koji do psihoaktivne supstance dolaze na legalan način.

Terapija[уреди]

Lečenje zavisnosti od supstanci je dug i složen proces, jer je svaka zavisnost ponaosob specifična, i razlikuje se od jednog do drugog pojedinca, iako po pravilu nema razlike u prirodi bolesti. Nar razliku može uticati i vreme kada se osoba javi na lečenje, odnosno kojoj se zavisnost nalazi.

Postoje dve osnovne vrste lečenja — bolničko i vanbolničko

Bolničko lečenje — podrazumeva boravak u bolnici (24 sata dnevno), u kojoj se ceo proces lečenja odvija do stabilizacije stanja.

Lečenje u dnevnoj bolnici — koje podrazumeva sprovođenje dala terapijske aktivnosti (sa psihologom, psihijatrom, grupom) bolnici, dok se ostatak dana terapija sprrovodi u kućnim uslovima.

Ciljevi lečenja[уреди]

Opšti ciljevi terapije se odnose na probleme koji su zajednički za sve i koji su prvi uočljivi, i tzu spadaju:

  • Uspostavljanje apstinencije, koja je prvi uslov bez koga se ne može. Tek uspostavljanjem kvalitetne apstinencije počinje pravi proces lečenja — lečenje psihe i rad na promeni „narkomanske ličnosti“ i narkomanskog ponaãanja.
  • Ublažavanje ili potpuno saniranje zdravstvenih problema koji su nastali upotrebom supstanci.
  • Rešavanje socijalnih, profesionalnih i drugih svakodnevnih problema (školi, na poslu i slično). Izuzetno važna aktivnost koja praktično počinje od prvog dana lečenja je rad na rešavanju porodićnih problema i odnosa, kao i popravljanje odnosa sa okolinom.
  • Promena celokupnog obrazac ponašanja koji je postojao u vreme uzimanja droge ili alkohola. Naime, tokom trajanja zavisnosti formira se jedan karakterističan i upadljiv stil ponaãanja, koji se pre svega, odlikuje postojanjem principa zadovoljstva i egocentrizma, a ispoljava se negiranjem svojih grečaka, nedostatkom samodiscipline, neprohvatanjem odgovornosti i obaveza, optuåivanjem drugih za svoje propuste i postupke itd.
  • Promena stila komuniciranja i navike u interpersonalnim odnosima, pre svega u porodici, a zatim i prema drugim ljudima, i stvaranje zdravije i funkcionalnije međusobnog komuniciranja.
  • Nadoknada i uspešno okončanje propuãtene nastave u školi, na fakultetetu, i profesionalnih i drugih obaveza (porodičnih, legalnih, finansijskih) u skladu sa sopstvenom ulogom počtenog, pristojnog i zdravog ljudskog bića.
  • Formirati nove navike i sisteme vrednosti u planiranju i realizaciji slobodnog vremena
  • Promena etičkih vrednosti

Ipak, svaka osoba, i svaka porodica ima probleme uzrokovane bolestima zavisnosti, koji na prvi pogled nisu uočljivi. Oni zahtevaju duži i temeljniji rad, jer je upravo rešavanje ovakvih stvari suštna lečenja, a to su korenite promene u ponašanju, odnosima, komunikaciji i sistemu vrednosti.

Takođe lečenje ne podrazumeva samo prekid uzimanja droge, već zahteva i formiranje nove, jake ličnosti koja će biti u stanju da ne počne ponovo sa drogiranjem kada iskrsnu prvi veći ili manji životni problemi.[17]

Izvori[уреди]

  1. ^ Malenka RC, Nestler EJ, Hyman SE (2009). "Chapter 15: Reinforcement and Addictive Disorders". In Sydor A, Brown RY. Molecular Neuropharmacology: A Foundation for Clinical Neuroscience (2nd ed.). New York: McGraw-Hill Medical. pp. 364–368.
  2. 2,0 2,1 Olsen CM (December 2011). "Natural rewards, neuroplasticity, and non-drug addictions". Neuropharmacology. 61 (7): 1109–22.
  3. ^ Robison AJ, Nestler EJ (October 2011). "Transcriptional and epigenetic mechanisms of addiction". Nature Reviews. Neuroscience. 12 (11): 623–37.
  4. ^ Blum K, Werner T, Carnes S, Carnes P, Bowirrat A, Giordano J, Oscar-Berman M, Gold M (2012). "Sex, drugs, and rock 'n' roll: hypothesizing common mesolimbic activation as a function of reward gene polymorphisms". Journal of Psychoactive Drugs. 44 (1): 38–55.
  5. ^ Les niveaux d'usage des drogues en France en 2010 - Exploitation des données du Baromètre santé Auteurs : François Beck, Romain Guignard, Jean-Baptiste Richard (INPES) Marie-Line Tovar, Stanislas Spilka (OFDT)
  6. ^ François Beck, Romain Guignard, Jean-Baptiste Richard, Stanislas Spilka, Maryline Tovar, « Les niveaux d’usage des drogues en France en 2010 », Tendances, no 76,‎ 2011, p. 1–6
  7. ^ Proposition de résolution tendant à la création d'une commission d'enquête sur la politique nationale de lutte contre les drogues illicites : Rapport de la commission d'enquête sur la politique nationale de lutte contre les drogues illicites - tome I www.senat.fr
  8. 8,0 8,1 Diagnostic criteria for Substance Dependence, These criteria are obsolete. DSM Criteria, DSM Version DSM IV - TR
  9. ^ Dragišić-Labaš S. Petar Nastasić: Ne dozvoli da te droga izbaci iz igre, Beograd: Privredni pregled, 2004.. Sociologija 2005;47(2):190-192.
  10. ^ „Supporting mothers with opioid addiction is the best bet in fighting neonatal abstinence syndrome”. sheknows.com. 10. 5. 2017. Архивирано из оригинала на датум 11. 11. 2017. Приступљено 28. 4. 2018. 
  11. ^ Nutt D, King LA, Saulsbury W, Blakemore C (March 2007). "Development of a rational scale to assess the harm of drugs of potential misuse". Lancet. 369 (9566): 1047–53
  12. ^ Carlezon WA, Thomas MJ (2009). "Biological substrates of reward and aversion: a nucleus accumbens activity hypothesis". Neuropharmacology. 56 Suppl 1: 122–32.
  13. ^ Chartoff EH, Connery HS (2014). "It's MORe exciting than mu: crosstalk between mu opioid receptors and glutamatergic transmission in the mesolimbic dopamine system". Frontiers in Pharmacology. 5: 116
  14. ^ Nestler EJ (August 2016). "Reflections on: "A general role for adaptations in G-Proteins and the cyclic AMP system in mediating the chronic actions of morphine and cocaine on neuronal function"". Brain Research. 1645: 71–4.
  15. ^ Rasmussen K (December 1995). "The role of the locus coeruleus and N-methyl-D-aspartic acid (NMDA) and AMPA receptors in opiate withdrawal". Neuropsychopharmacology. 13 (4): 295–300.
  16. ^ Noda Y, Nabeshima T (October 2004). "Opiate physical dependence and N-methyl-D-aspartate receptors". European Journal of Pharmacology. 500 (1–3): 121–8
  17. ^ Petar Nastasiü – „Ne dozvoli da te droga izbaci iz igre“, Beograd, 2004.

Spoljašnje veze[уреди]

Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Klasifikacija