Zeleni čaj

С Википедије, слободне енциклопедије
Zeleni čaj
Green tea 3 appearances.jpg
Pojava zelenog čaja u tri različite faze (s leva na desno): natopljeni listovi, suvi listovi i tečnost.
TipČaj
Zemlja poreklaKina
Region poreklaIstočna Azija
bojaZelena
SastojciListovi čaja
Srodni produktiČaj
Listovi zelenog čaja
Polja zelenog čaja.

Zeleni čaj se pravi od lišća drvenaste biljke Camellia sinensis rasprostranjene na Dalekom istoku, posebno u Kini[1] i Japanu. Od 19. veka uzgoj ove biljke je proširen na ostale tropske i suptropske predele. Biljka izraste do 3 m visoko i obrasla je duguljastim, zimzelenim lišćem. U lišću su zastupljene bioaktivne materije: tein, teobromin, teofilin i eterično ulje, radi kojih se gaji ova biljka.[2][3]

Prerada lista zelenog čaja[уреди | уреди извор]

Zeleni čaj se proizvodi tako što se proces oksidacije zaustavlja zagrevanjem odmah nakon branja listova (pečenjem ili parenjem). Listovi se zatim hlade, uvijaju i razdvajaju. To se ponavlja nekoliko puta, sve dok iz lista ne prestane da izlazi zelenkast sok.

Čaj se može veštački namirisati. To se radi tako što se tanak sloj raznog mirisnog cveća (jasmin, gardenija i sl.) ostavi izvesno vreme, pa se ukloni, a na njegovo mesto raširi se sloj sušenog čaja. Postupak se ponavlja nekoliko dana dok čaj ne primi miris cveća.

Teizam - hronično trovanje čajem[уреди | уреди извор]

Preteranim i dužim uživanjem čaj izaziva nesanicu, opstipaciju (zatvor i lenjost creva), otežano varenje, gubitak apetita i sistematsko slabljenje organizma. Ove posledice su zapažene u Kini, Engleskoj i severnoj Africi. Ipak, smatra se da je čaj manje toksičan u odnosu na kafu i da je zeleni čaj (nefermentisan) manje škodljiv.

Lekovitost zelenog čaja[уреди | уреди извор]

Dejstvo čaja je utoliko jače, ukoliko čaj ima više kofeina, jer je kofein glavni sastojak čaja koji draži moždane centre. Time se objašnjava i povećanje sposobnosti učenja, pamćenja i razumevanja i. Čaj suzbija i smanjuje zamor i sanjivost, osobito ako je zamor nastao od intenzivnog umnog naprezanja. Čaj pomaže, bodri i krepi, javlja se bolji rad mišića i refleksi su brži i potpuniji. Čaj kofeinom poboljšava disanje, povećava ventilaciju pluća, pa se lakše diše i prijatnije oseća. Čaj pozitivno deluje na krvotok, usled čega je srčani rad pravilniji, jači i bolji. Zbog ogromne količine tanina i drugih srodnih polifenolskih jedinjenja čaj deluje i kao tipična taninska lekovita biljka protiv proliva, upale sluznice i kože, opekotina, za jačanje organizma itd. Čaj je važan protivotrov u slučaju trovanja alkaloidima i teškim metalima (tanin ih vezuje u nerastvorljiva jedinjenja koja se neškodljivo odstranjuju prirodnim putem iz organizma).

Ekstrakti[уреди | уреди извор]

Polifenoli koji se nalaze u zelenom čaju uključuju epigalokatehin galat (EGCG), epikatehin galat, epikatehine i flavanole,[4] koji su pod laboratorijskim istraživanjima zbog njihovih potencijalnih efekata in vivo.[5] Ostale komponente uključuju tri vrste flavonoida, poznate kao kempferol, kvercetin i miricetin.[6] Iako je srednji sadržaj flavonoida i katehina u šolji zelenog čaja veći od onog u istoj količini drugih namirnica i pića za koje se tradicionalno smatra da promovišu zdravlje,[7] flavonoidi i katehini nemaju dokazano biološko dejstvo na ljude.[8][9]

Listovi zelenog čaja se u početku obrađuju natapanjem u alkoholni rastvor, koji se dalje može koncentrisati na različite nivoe; nusproizvodi procesa se takođe pakuju i koriste. Ekstrakti se prodaju u slobodnoj prodaji u obliku tečnosti, praha, kapsula i tableta,[5][10] i mogu da sadrže do 17,4% svoje ukupne težine u kofeinu,[11] iako su dostupne i verzije bez kofeina.[12]

Uticaji na zdravlje[уреди | уреди извор]

Kuvani, redovni zeleni čaj
Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz)
Energija4 kJ (0,96 kcal)
0 g
0 g
0,2 g
Vitamini
Tiamin (B1)
(1%)
0,007 mg
Riboflavin (B2)
(5%)
0,06 mg
Niacin (B3)
(0%)
0,03 mg
Vitamin B6
(0%)
0,005 mg
Vitamin C
(0%)
0,3 mg
Minerali
Kalcijum
(0%)
0 mg
Gvožđe
(0%)
0,02 mg
Magnezijum
(0%)
1 mg
Mangan
(9%)
0,18 mg
Kalijum
(0%)
8 mg
Natrijum
(0%)
1 mg
Ostali konstituenti
Water99.9 g
Caffeine12 mg

Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle.

Regularni zeleni čaj sadrži 99,9% vode, obezbeđuje 1 kcal na porciju od 100 mL, lišen je značajnog sadržaja hranljivih materija (tabela) i sadrži fitokemikalije kao što su polifenoli i kofein.

Brojne su tvrdnje o zdravstvenim prednostima zelenog čaja, ali klinička istraživanja na ljudima nisu našla dobre dokaze o koristi.[13][8][14] Godine 2011, grupa naučnika objavila je izveštaj o tvrdnjama o uticaju na zdravlje na zahtev Evropske komisije: generalno su otkrili da tvrdnje o zelenom čaju nisu potkrijepljene dovoljnim naučnim dokazima.[8] Iako zeleni čaj može poboljšati mentalnu budnost zbog svog sadržaja kofeina, postoje samo slabi, neuverljivi dokazi da redovna konzumacija zelenog čaja utiče na rizik od raka ili kardiovaskularnih bolesti, a nema dokaza da pomaže gubitku težine.[13]

Rak[уреди | уреди извор]

Istraživanja su pokazala da nema dobrih dokaza da zeleni čaj pomaže u prevenciji ili lečenju raka kod ljudi.[14]

Veza između konzumiranja zelenog čaja i rizika od određenih karcinoma kao što su rak želuca i nemelanomski rak kože je nejasna zbog nedoslednih ili neadekvatnih dokaza.[15][16]

Zeleni čaj ometa hemoterapijski lek bortezomib (Velcade) i druge inhibitore proteasoma zasnovane na boronskoj kiselini, i treba da ga izbegavaju ljudi koji uzimaju ove lekove.[17]

Kardiovaskularne bolesti[уреди | уреди извор]

Meta-analiza opservacionih studija pokazala je da je povećanje konzumiranja jedne šolje zelenog čaja dnevno u korelaciji sa nešto nižim rizikom od smrti od kardiovaskularnih uzroka.[18] Konzumacija zelenog čaja može biti povezana sa smanjenim rizikom od moždanog udara.[19][20] Meta-analize randomizovanih kontrolisanih studija otkrile su da konzumacija zelenog čaja tokom 3-6 meseci može dovesti do malih smanjenja (oko 2-3 mm Hg svako) u sistolnom i dijastolnom krvnom pritisku.[20][21][22][23] Odvojeni sistematski pregled i meta-analiza randomizovanih kontrolisanih studija otkrili su da je konzumacija 5-6 šoljica zelenog čaja dnevno povezana sa malim smanjenjem sistolnog krvnog pritiska (2 mmHg), ali nije dovela do značajne razlike u dijastolnom krvni pritisak.[24]

Kontrola glikemije[уреди | уреди извор]

Konzumacija zelenog čaja snižava nivo šećera u krvi natašte, ali u kliničkim studijama efekat napitka na hemoglobin A1c i nivo insulina natašte je bio nedosledan.[25][26][27]

Hiperlipidemija[уреди | уреди извор]

Konzumacija zelenog čaja ili uzimanje dodataka od zelenog čaja smanjuje koncentraciju ukupnog holesterola u krvi (oko 3–7 mg/dL), LDL holesterola (oko 2 mg/dL) i ne utiče na koncentraciju HDL holesterola ili triglicerida.[24][25][28] Kohranova meta-analiza dugoročnih randomizovanih kontrolisanih studija iz 2013. (trajanje >3 meseca) zaključila je da konzumacija zelenog čaja smanjuje koncentraciju ukupnog i LDL holesterola u krvi.[25]

Upala[уреди | уреди извор]

Sistematski pregled i meta-analiza 11 randomizovanih kontrolisanih studija iz 2015. godine otkrili su da konzumacija zelenog čaja nije značajno povezana sa nižim nivoima C-reaktivnog proteina u plazmi (marker upale).[29]

Gubitak težine[уреди | уреди извор]

Nema dobrih dokaza da zeleni čaj pomaže u gubitku težine ili održavanju težine.[13][30]

Potencijal za toksičnost jetre[уреди | уреди извор]

Prekomerna konzumacija ekstrakta zelenog čaja povezana je sa hepatotoksičnošću i otkazivanjem jetre.[31][32][33] U 2018. godini, naučni panel Evropske agencije za bezbednost hrane pregledao je bezbednost konzumacije zelenog čaja u niskom i umerenom opsegu dnevnog unosa EGCG od 90 do 300 mg dnevno, i sa izloženošću visokoj potrošnji zelenog čaja za koju se procenjuje da će obezbediti do 866 mg EGCG dnevno.[34] Dodaci ishrani koji sadrže EGCG mogu da obezbede do 1000 mg EGCG i drugih katehina dnevno.[34] Panel je zaključio da se EGCG i drugi katehini iz zelenog čaja u niskim i umerenim dnevnim količinama generalno smatraju bezbednim, ali u nekim slučajevima prekomerne konzumacije zelenog čaja ili upotrebe suplemenata sa visokim sadržajem EGCG može doći do toksičnosti jetre.[34]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Green Teas: A (very) Brief History, teaguardian.com, Архивирано из оригинала на датум 23. 12. 2010, Приступљено 20. 12. 2010 
  2. ^ Reich, Eike; et al. (2006), „HPTLC methods for identification of green tea and green tea extract”, Journal of Liquid Chromatography & Related Technologies, 29 (14): 2141—2151, doi:10.1080/15512160600760293 
  3. ^ Quality Basics 1: Various Plants, Various Qualities, teaguardian.com, Архивирано из оригинала на датум 05. 02. 2011, Приступљено 20. 12. 2010 
  4. ^ Khan N, Mukhtar H (2013). „Tea and health: studies in humans”. Current Pharmaceutical Design (Literature Review). 19 (34): 6141—7. PMC 4055352Слободан приступ. PMID 23448443. doi:10.2174/1381612811319340008. 
  5. ^ а б I.T. Johnson & G. Williamson, Phytochemical functional foods, Cambridge, UK: Woodhead Publishing, 2003, pp. 135-145
  6. ^ Committee on Diet, Nutrition, and Cancer, Assembly of Life Sciences, National Research Council, Diet, nutrition, and cancer, Washington: D.C National Academies Press, 1982, p. 286.
  7. ^ USDA Database for the Flavonoid Content of Selected Foods, Release 2.1 (2007)
  8. ^ а б в „Scientific Opinion on the substantiation of health claims related to Camellia sinensis (L.) Kuntze (tea), including catechins in green tea, and improvement of endothelium-dependent vasodilation (ID 1106, 1310), maintenance of normal blood pressure (ID 1310, 2657), maintenance of normal blood glucose concentrations (ID 1108), maintenance of normal blood LDL cholesterol concentrations (ID 2640), protection of the skin from UV-induced (including photo-oxidative) damage (ID 1110, 1119), protection of DNA from oxidative damage (ID 1120, 1121), protection of lipids from oxidative damage (ID 1275), contribution to normal cognitive function (ID 1117, 2812), "cardiovascular system" (ID 2814), "invigoration of the body" (ID 1274, 3280), decreasing potentially pathogenic gastro-intestinal microorganisms (ID 1118), "immune health" (ID 1273) and "mouth" (ID 2813) pursuant to Article 13(1) of Regulation (EC) No 1924/2006”. European Food Safety Authority. 8. 4. 2011. Приступљено 9. 11. 2014. 
  9. ^ . EFSA Panel on Dietetic Products, Nutrition and Allergies (NDA)2, 3 European Food Safety Authority (EFSA), Parma, Italy. „Scientific Opinion on the substantiation of health claims related to various food(s)/food constituent(s) and protection of cells from premature aging, antioxidant activity, antioxidant content and antioxidant properties, and protection of DNA, proteins and lipids from oxidative damage pursuant to Article 13(1) of Regulation (EC) No 1924/20061”. EFSA Journal. 8 (2): 1489. 2010. doi:10.2903/j.efsa.2010.1489Слободан приступ. 
  10. ^ A. Bascom, Incorporating herbal medicine into clinical practice, Philadelphia: F.A. Davis Company, 2002, p. 153.
  11. ^ Seeram, Navindra P.; Henning, Susanne M.; Niu, Yantao; Lee, Rupo; Scheuller, H. Samuel; Heber, David (2006-03-01). „Catechin and Caffeine Content of Green Tea Dietary Supplements and Correlation with Antioxidant Capacity”. Journal of Agricultural and Food Chemistry. 54 (5): 1599—1603. ISSN 0021-8561. PMID 16506807. doi:10.1021/jf052857r. 
  12. ^ „Update on the USP Green Tea Extract Monograph” (на језику: енглески). USP. 10. 4. 2009. 
  13. ^ а б в „Green tea”. National Center for Complementary and Integrative Health, US National Institutes of Health. септембар 2016. Приступљено 12. 8. 2018. »Green tea extracts haven't been shown to produce a meaningful weight loss in overweight or obese adults. They also haven't been shown to help people maintain a weight loss.« 
  14. ^ а б Filippini, T; Malavolti, M; Borrelli, F; Izzo, AA; Fairweather-Tait, SJ; Horneber, M; Vinceti, M (март 2020). „Green tea (Camellia sinensis) for the prevention of cancer.”. Cochrane Database of Systematic Reviews. 3 (11): CD005004. PMID 32118296. doi:10.1002/14651858.CD005004.pub3. 
  15. ^ Hou IC, Amarnani S, Chong MT, Bishayee A (јун 2013). „Green tea and the risk of gastric cancer: epidemiological evidence”. World J Gastroenterol (Review). 19 (24): 3713—22. PMC 3699047Слободан приступ. PMID 23840110. doi:10.3748/wjg.v19.i24.3713. 
  16. ^ Caini, S; Cattaruzza, MS; Bendinelli, B; Tosti, G; Masala, G; Gnagnarella, P; Assedi, M; Stanganelli, I; Palli, D; Gandini, S (фебруар 2017). „Coffee, tea and caffeine intake and the risk of non-melanoma skin cancer: a review of the literature and meta-analysis”. European Journal of Nutrition (Systematic Review & Meta-Analysis). 56 (1): 1—12. PMID 27388462. S2CID 24758243. doi:10.1007/s00394-016-1253-6. 
  17. ^ Jia L, Liu FT (децембар 2013). „Why bortezomib cannot go with 'green'?”. Cancer Biol Med (Review). 10 (4): 206—13. PMC 3860349Слободан приступ. PMID 24349830. doi:10.7497/j.issn.2095-3941.2013.04.004. 
  18. ^ Tang J, Zheng JS, Fang L, Jin Y, Cai W, Li D (јул 2015). „Tea consumption and mortality of all cancers, CVD and all causes: a meta-analysis of eighteen prospective cohort studies”. Br J Nutr (Meta-analysis). 114 (5): 673—83. PMID 26202661. doi:10.1017/S0007114515002329Слободан приступ. 
  19. ^ Zhang C, Qin YY, Wei X, Yu FF, Zhou YH, He J (фебруар 2015). „Tea consumption and risk of cardiovascular outcomes and total mortality: a systematic review and meta-analysis of prospective observational studies”. Eur J Epidemiology (Systematic Review and Meta-Analysis). 30 (2): 103—13. PMID 25354990. S2CID 22529707. doi:10.1007/s10654-014-9960-x. 
  20. ^ а б Kromhout, D; Spaaij, CJ; de Goede, J; Weggemans, RM (август 2016). „The 2015 Dutch food-based dietary guidelines”. European Journal of Clinical Nutrition (Review). 70 (8): 869—78. PMC 5399142Слободан приступ. PMID 27049034. doi:10.1038/ejcn.2016.52. 
  21. ^ Liu G, Mi XN, Zheng XX, Xu YL, Lu J, Huang XH (октобар 2014). „Effects of tea intake on blood pressure: a meta-analysis of randomised controlled trials”. Br J Nutr (Meta-Analysis). 112 (7): 1043—54. PMID 25137341. doi:10.1017/S0007114514001731Слободан приступ. 
  22. ^ Khalesi S, Sun J, Buys N, Jamshidi A, Nikbakht-Nasrabadi E, Khosravi-Boroujeni H (септембар 2014). „Green tea catechins and blood pressure: a systematic review and meta-analysis of randomised controlled trials”. Eur J Nutr (Systematic Review and Meta-Analysis). 53 (6): 1299—1311. PMID 24861099. S2CID 206969226. doi:10.1007/s00394-014-0720-1. 
  23. ^ Mozaffarian, D (јануар 2016). „Dietary and Policy Priorities for Cardiovascular Disease, Diabetes, and Obesity: A Comprehensive Review”. Circulation (Review). 133 (2): 187—225. PMC 4814348Слободан приступ. PMID 26746178. doi:10.1161/CIRCULATIONAHA.115.018585. 
  24. ^ а б Onakpoya, I; Spencer, E; Heneghan, C; Thompson, M (август 2014). „The effect of green tea on blood pressure and lipid profile: a systematic review and meta-analysis of randomized clinical trials”. Nutrition, Metabolism and Cardiovascular Diseases (Systematic Review & Meta-Analysis). 24 (8): 823—36. PMID 24675010. doi:10.1016/j.numecd.2014.01.016. 
  25. ^ а б в Larsson SC (јануар 2014). „Coffee, tea, and cocoa and risk of stroke”. Stroke (Review). 45 (1): 309—14. PMID 24326448. doi:10.1161/STROKEAHA.113.003131Слободан приступ. 
  26. ^ Liu K, Zhou R, Wang B, Chen K, Shi LY, Zhu JD, Mi MT (август 2013). „Effect of green tea on glucose control and insulin sensitivity: a meta-analysis of 17 randomized controlled trials”. Am J Clin Nutr (Meta-Analysis). 98 (2): 340—8. PMID 23803878. doi:10.3945/ajcn.112.052746Слободан приступ. 
  27. ^ Zheng XX, Xu YL, Li SH, Hui R, Wu YJ, Huang XH (април 2013). „Effects of green tea catechins with or without caffeine on glycemic control in adults: a meta-analysis of randomized controlled trials”. Am J Clin Nutr (Meta-Analysis). 97 (4): 750—62. PMID 23426037. doi:10.3945/ajcn.111.032573Слободан приступ. 
  28. ^ Zheng XX, Xu YL, Li SH, Liu XX, Hui R, Huang XH (август 2011). „Green tea intake lowers fasting serum total and LDL cholesterol in adults: a meta-analysis of 14 randomized controlled trials”. Am J Clin Nutr (Meta-Analysis). 94 (2): 601—10. PMID 21715508. doi:10.3945/ajcn.110.010926Слободан приступ. 
  29. ^ Serban C, Sahebkar A, Antal D, Ursoniu S, Banach M (септембар 2015). „Effects of supplementation with green tea catechins on plasma C-reactive protein concentrations: A systematic review and meta-analysis of randomized controlled trials”. Nutrition (Systematic review & meta-analysis). 31 (9): 1061—71. PMID 26233863. doi:10.1016/j.nut.2015.02.004. 
  30. ^ Jurgens TM, Whelan AM, Killian L, Doucette S, Kirk S, Foy E (2012). „Green tea for weight loss and weight maintenance in overweight or obese adults”. Cochrane Database Syst Rev (Systematic review). 2012 (12): CD008650. PMID 23235664. doi:10.1002/14651858.CD008650.pub2. 
  31. ^ Green Tea. LiverTox: Clinical and Research Information on Drug-Induced Liver Injury. National Institutes of Health. 2012. »Green tea extract and, more rarely, ingestion of large amounts of green tea have been implicated in cases of clinically apparent acute liver injury, including instances of acute liver failure and either need for urgent liver transplantation or death.« 
  32. ^ Mazzanti, Gabriela; Di Sotto, Antonella; Vitalone, Annabella (2015). „Hepatotoxicity of green tea: An update”. Archives of Toxicology. 89 (8): 1175—1191. PMID 25975988. S2CID 14744653. doi:10.1007/s00204-015-1521-x. 
  33. ^ Javaid A, Bonkovsky HL (2006). „Hepatotoxicity due to extracts of Chinese green tea (Camellia sinensis): a growing concern”. J Hepatol. 45 (2): 334—336. PMID 16793166. doi:10.1016/j.jhep.2006.05.005. 
  34. ^ а б в EFSA Panel on Food Additives and Nutrient Sources added to Food (2018). „Scientific opinion on the safety of green tea catechins”. EFSA Journal. 16 (4): e05239. ISSN 1831-4732. PMID 32625874. doi:10.2903/j.efsa.2018.5239Слободан приступ. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]