Zlato(V) fluorid

Zlato(V) fluorid
Nazivi
	IUPAC naziv Zlato(V) fluorid
	Drugi nazivi Zlato pentafluorid; Peraurinski fluorid
Identifikacija
CAS broj	57542-85-5;
Svojstva
Hemijska formula	AuF5
Agregatno stanje	crveni nestabilni čvrsti materijal
Tačka topljenja	60 °C (140 °F; 333 K) (razlaže se)
Rastvorljivost u vodi	Razlaže se
Struktura
Kristalna rešetka/struktura	ortorombna (Pnma)
Opasnosti
Opasnost u toku rada	Korozivan, toksičan
Srodna jedinjenja
Drugi katjoni	SbF5, BrF5, IF5
Srodna jedinjenja	AuF3, AuF7
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Zlato(V) fluorid je neorgansko jedinjenje sa formulom Au₂F₁₀. Ovo fluoridno jedinjenje sadrži zlato u njegovom najvišem poznatom oksidacionom stanju. Ovaj crveni maerijal se rastvara u fluorovodoniku ali se ti rastvori razlažu uz oslobađanje fluora.

Struktura zlato(V) fluorida u čvrstom stanju je centrosimetrična sa heksakoordinatnim zlatom i oktaedralnim aranžmanom fluoridnih centara na svakom centru zlata. To je jedini poznati dimerni pentafluorid; drugi pentafluoridi su monomerni (P, As, Cl, Br, I), tetramerni (Nb, Ta, Cr, Mo, W, Tc, Re, Ru, Os, Rh, Ir, Pt), ili polimerni (Bi, V, U).^[1] U gasnoj fazi je uočena smeša dimera i trimera u odnosu 82:18.

Zlato pentafluorid je najjači poznati fluoridni jonski akceptor. On premašuje akceptorsku tendenciju čak i antimon pentafluorida.

Sinteza[уреди | уреди извор]

Zlato(V) fluorid se može sintetisati zagrevanjem metalnog zlata u atmosferi kiseonika i fluora do 370 °C pri 8 atmosfera čime se formira dioksigenil heksafluoroaurat:^[2]^[3]

Au(s) + O₂(g) + 3 F₂(g) → O₂AuF₆(s)

Ova so se razlaže pri 180 °C uz formiranje pentafluorida:

2 O₂AuF₆(s) → Au₂F₁₀ (s) + 2 O₂(g) + F₂(g)

Kripton difluorid je prvenstveno moćno oksidaciono i fluorinacino sredstvo. On može da oksiduje zlato do njegovog najvišeg poznatog oksidacionog stanja, +5:^[4]

7 KrF
2 (g) + 2 Au (s) → 2 KrF+
AuF−
6 (s) + 5 Kr (g)

KrF+
AuF−
6 se razlaže na 60 °C u zlato(V) fluorid i gasoviti kripton i fluor:^[5]

2 KrF+
AuF−
6 → Au
2F
10 (s) + 2 Kr (g) + 2 F
2 (g)

Reference[уреди | уреди извор]

^ In-Chul Hwang, Konrad Seppelt "Gold Pentafluoride: Structure and Fluoride Ion Affinity" Angewandte Chemie International Edition 2001, volume 40, 3690-3693. . doi:10.1002/1521-3773(20011001)40:19<3690::AID-ANIE3690>3.0.CO;2-5. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
^ Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (II изд.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419.
^ Emeléus, H. J.; Sharpe, A. G. (1983). Advances in Inorganic Chemistry and Radiochemistry. Academic Press. стр. 83. ISBN 0-12-023627-3.
^ W. Henderson (2000). Main group chemistry. Great Britain: Royal Society of Chemistry. стр. 149. ISBN 0-85404-617-8.
^ Charlie Harding; David Arthur Johnson; Rob Janes (2002). Elements of the p block. Great Britain: Royal Society of Chemistry. стр. 94. ISBN 0-85404-690-9.

[1] In-Chul Hwang, Konrad Seppelt "Gold Pentafluoride: Structure and Fluoride Ion Affinity" Angewandte Chemie International Edition 2001, volume 40, 3690-3693. . doi:10.1002/1521-3773(20011001)40:19<3690::AID-ANIE3690>3.0.CO;2-5. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

[2] Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (II изд.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419.

[3] Emeléus, H. J.; Sharpe, A. G. (1983). Advances in Inorganic Chemistry and Radiochemistry. Academic Press. стр. 83. ISBN 0-12-023627-3.

[henderson-4] W. Henderson (2000). Main group chemistry. Great Britain: Royal Society of Chemistry. стр. 149. ISBN 0-85404-617-8.

[5] Charlie Harding; David Arthur Johnson; Rob Janes (2002). Elements of the p block. Great Britain: Royal Society of Chemistry. стр. 94. ISBN 0-85404-690-9.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]