Zubr (omladinska organizacija)

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

ZUBR je bila građanska omladinska organizacija (pokret) u Belorusiji formirana početkom 2000. godine po uzoru na srpski protestni pokret OTPOR[1] uz teorijsku inspiraciju radovima Džina Šarpa[2]. Osnovnji cilj je bila široka mobilizacija omladine za nenasilne protestne akcije širom zemlje, podrška Uladzimira Hančaryka[3], jedinstvenog opozicionog kandidata za predsednika republike, izvođenje masovne količine ljudi na ulice na proteste dan nakon izbora. Iako za razliku od slučaja Srbije beloruska opozicija nije uspela da pobedi na predsedničkim izborima u septembru 2001. godine, ZUBR je produžio svoju delatnost sve do 2006. godine, kada nakon sledećih i takođe neupešnih predsedničkih izbora za opoziciju proglasio je svoje samoraspuštanje[4].

Osnivači[уреди | уреди извор]

Smatra se da je osnovni pokretač organizacije bila građanska inicijativa Hartija 97[5] (bukvalno Povelja 97, po analogiji sa čehoslovačkim pokretom Povelja 77[6]), koja se takođe inspirisala iskustvom poljskih disidenata 80. godina I srpske demokratske opozicije 90. godina.

Delatnost[уреди | уреди извор]

Prva akcija Konačna dijagnoza  je bila organizovana u centru Minska, u Parku Gorkog. Aktivisti su glumili psihički bolesnog čoveka kojem je bila potrebna hitna pomoć[7]. Ovakva forma političkog hepeninga nije zahtevala masivan broj učesnika, ali je brzo postala popularna kod omladine I medija.

U svojoj taktici su osnivači Zubra preuzeli najefikasnije alatke već isprobane u Otporu: negativnaja kampanja prema aktuelnom predsedniku i masovna tzv GOTV kampanja (get  out the vote[8]) usmerena na prodemokratsko biračko telos sa ciljem da se maksimizira izlaznost na izbore za podršku jedinstvenom demokratskom kandidatu. Zauzvrat beloruska vlada se branila takođe već isprobanim metodama: optuživanje za finansijsku zavisnost od Zapada[9], političke represije prema vodećim aktivistima, policijske represije kako bi se sprečili ulični protesti.

5 septembra 2001 godine, državne novine sa najmasovnjijim tiražom u zemlji Sovetskaja Belorusja objavile su material o povezanosti pokreta ZUBR sa američkim obaveštajnim službama, u uzimanju finansijske potkrepe  iz više stranih fondova. Osim toga, predizborna ekipa Aleksandra Lukašenka preuzela je jedan od osnovnih slogana ZUBRA VREME DA BIRAŠ i promenila ga je u VREME IZBORA.

Osim toga slaba tačka Zubr-a je bila veliki broj tinejdžera u starosti do 18 godina, zbog čega su se lideri Zubra prikazivali kao hladnokrvni političari koji koriste decu za svoje interese. Ista argumentacija je bila i sa strane Zubra—da žestoka vlada mlati bezvinu decu.

Dan nakon predsedničkih izbora aktivisti Zubra su pokušavali da organizuju masovne protesne akcije  tražućii drugi krug izbora. Međutim, ni nevladine organizacije nisu se složili s ovakvim zahtevima, niti sam kandidat od  opozije je došao na akciju protesta te priznao pobedu Aleksandra Lukašenka. Nekoliko dana grupa aktivista zauzela je Dvoranu sindikata na glavnom Oktobarskom trgu, ali protesti su već bili na izmaku.

Likvidacija[уреди | уреди извор]

Iako za razliku od OTPORA ZUBR nije uspeo da ispuni svoj prvi cilj, organizacija se razlikovala od svojih nadahnuča i time što njen uticaj u uloga u životu političke opozicije zemlje ostajo je na snazi još dugo. U suštini se smatra, da ZUBR nije prekinuo svoje postojanje ni 2006 godine, jer se transformirao u novi pokret Džins.

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Народни покрет Отпор (на језику: српски), 24. 3. 2019, Приступљено 30. 5. 2019 
  2. ^ Gene Sharp (на језику: српскохрватски), 1. 7. 2016, Приступљено 30. 5. 2019 
  3. ^ Uładzimir Hančaryk (на језику: енглески), 17. 4. 2019, Приступљено 30. 5. 2019 
  4. ^ „Youth Movement Zubr Ceases to Exist under Its Brand”. spring96.org (на језику: енглески). Приступљено 30. 5. 2019. 
  5. ^ „Zmitser Bandarenka: Charter'97 Is Really Cool”. charter97.org (на језику: енглески). Приступљено 30. 5. 2019. 
  6. ^ Повеља 77 (на језику: српски), 25. 4. 2019, Приступљено 30. 5. 2019 
  7. ^ „The Legend Of Belarusian Resistance”. charter97.org (на језику: енглески). Приступљено 30. 5. 2019. 
  8. ^ „Every Campaign's Guide to Getting Out the Vote - Political Resources”. politicalresources.com. Приступљено 30. 5. 2019. 
  9. ^ „ПРОЦЕСС ПРОТИВ “СОВЕТСКОЙ БЕЛОРУССИИ” ОПЯТЬ ПЕРЕНЕСЁН | | АФН | Белорусские новости | Республика Беларусь | Минск”. afn.by. Приступљено 30. 5. 2019.