Антифашистички фронт жена (АФЖ) је женска друштвено–политичка организација, основана за време Другог светског рата 1942. у Босанском Петровцу, на ослобођеној територији. Комунистичка партија Југославије (КПЈ) је још од свог оснивања придавала велики значај деловању жену у револуционарном радничком покрету и њиховој борби за остварење својих права. После окупације Југославије жене су узеле учешће на прикупљању оружја и санитетског материјала, растурању летака, као и у самим борбама. Марта 1943. године Покрајински комитет КПЈ за Војводину послао је упутство партијским организацијама за организовање Антифашистичког фронта жена. У Банату је 1943. формирано седам месних одбора АФЖ. У Панчеву Градски одбор АФЖ основан је после ослобођења 1944. године.

АФЖ у Панчеву[уреди | уреди извор]

У току 1946. било је у организацији АФЖ укупно 1510 жена, да би тај број, 1948 године, порастао на 3800 жена. Крајем 1945. изабрано је прво руководство Градског одбора АФЖ, у Пленуму је било 53 жене, у извршном одбору 25, а секретаријату 9 жена. Јула, исте године, у Београду је одржан први конгрес АФЖ Југославије, а главни задатак организације био је обнова и изградња земље. После рата, привреда Војводине је била у тешком стању, а радне снаге је било мало, због чега жене, заједно са омладином, узимају учешћа на брању кукуруза, угарању стрништа, а следеће године на жетви и откупу пшенице. Жене Панчева активно су биле укључене у све послове привреде, тако је 1947. године на откупу белих житарица и кукуруза учествовало 152 жене, на лопатању жита 162. ^[1]

Организација АФЖ Панчева пружила је знатну помоћ у прикупљању прилога у новцу, храни и одећи за војску. Жене су шиле и плеле одећу за војску на фронту. Како је у Панчеву и околини било неколико дечијих домова, а деца која су пристизала из свих крајева, била у лошем здравственом и материјалном стању, то је АФЖ прихватио ту децу и организовао њихов смештај. Указивана је помоћ деци у домовима шивењем рубља и постељине и припремањем зимнице. Поред тога што су шиле и плеле одећу, жене су организовале и приредбе чији је приход био намењен деци. Касније се оснивају Секције у којима жене настоје да васпитним радом утичу на децу да би примерно учила и добро се владала, будући да деца нису расла са својим породицама. Колика је била брига жена о деци сведочи податак да је 11. децембра 1945. године АФЖ Панчева упутио Црвеном крсту Панчева акт где моли да се позову ратна сирочад да дођу у Агит-проп ради додељивања пола килограма шећера.^[1]

У току 1946. Градски Одбор АФЖ почиње са културно-просветним и политчким радом, а њиме су руководили одбори жена који су постојали при основним организацијама Народног фронта (НФ). Оформљене су читалачке групе и генерално се радило на описмењивању становништва, тако што су организовани аналфабетски течајеви. На тај начин су се и жене упознавале са политичком ситуацијом у земљи. Из дописа који је послат Покрајинском одбору, Градски одбор АФЖ Панчева извештава да је 1949. године било 76 неписмених жена и да је описмењено 33.^[1] АФЖ у Панчеву се бавио растурањем штампе, тако је 1947. дистрибуирано 500 комада часописа Жена данас и 550 комада часописа Зора.^[1] У оквиру прганизације АФЖ било је три секције мајка и дете, културно-просветна и секција село-град. Најбоље је радила секција мајка и дете, која се делила на пет актива:

актив за старатељство
актив за дечје домове
актив за дећје вртиће
актив за дечје јасле и ресторане
актив за шивење и плетење

Секција мајка и дете показала је добре резултате у раду са дечјим домовима, у попису трудница у граду и додељивању им вештачког млека. У активу за старатељство било је пет жена и оне су обилазиле децу без родитеља која су узета под старатељство. Актив за домове имао је три жене, оне су обилазиле домове, контролисале учење деце, одржавале саветовања, шиле и крпиле за децу. Актив за шивење и плетење имао је девет жена у свом чланству, оне су шиле и плеле за дечје домове, обданишта и јаслице. На иницијативу секције мајке и дете 1949. отворено је саветовалиште за децу и трудне жене при чијем је диспанзеру, а на залагање ове исте секције, формирано друштво за заштиту дечјег здравља.

Културно-просветна секција била је подељена 1947. на четири актива:

идеолошко-политички
културно-просветни
пропагандни
организационо-технички.

Крајем фебруара 1952. године одржани су избори за руководство Градског одбора АФЖ и секције при основним организацијама. У секретаријату изабрано је 7 жена, у Извршном одбору 23, а у Пленуму 43. Организација жена радила је на учвршћивању својих секција у основним организацијама, а узела је учешћа и у изборима за одборе НФ као и у тумачењу разних привредних и економских мера.

Градски одбор АФЖ постојао је до 1953. године када се укида и оснива Савез женских друштава.