Đorđe Maletić
| Đorđe Maletić | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Georgije Maletiċ |
| Датум рођења | 13. mart 1816. |
| Место рођења | Jasenovo, Austrijsko carstvo |
| Датум смрти | 13. januar 1888. (71 god.). |
| Место смрти | Beograd, Kraljevina Srbija |
Georgije - Đorđe Maletić (Jasenovo, 13. mart 1816 — Beograd, 13. januar 1888)[1] bio je književnik, estetičar, prevodilac, političar, pozorišni pedagog i teoretičar.[2]
Biografija[уреди | уреди извор]
Rođen je u Jasenovu kod Bele Crkve u Vojvodini 1816. godine.[1]
U Segedinu je završio 1838. godine filozofiju. [1]Prešao je 1838. godine u Kneževinu Srbiju.[3] Od 1839. godine je u Beogradu profesor liceja, direktor gimnazije od 1859. godine.[1]
Uz profesorsku katedru radio je i kao urednik beogradskih časopisa "Podunavka"[1] i "Rodoljub". Od 1844. godine se intenzivnije bavi pisanjem pozorišnih komada. Vredni pažnje su drame: Apoteoza velikom Karađorđu(1850), Preodnica srbske slobode ili srbski ajduci(1863), i Smrt cara Mijaila.
Bio je drugi upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu 1871. godine.[4] Postao je 27. decembra 1847. godine redovan član Društva srpske slovesnosti u Beogradu, preteče današnje Srpske akademije nauke i umetnosti.[4]
Poznat je po spevu Tri pobratima. Pisao je stručne knjige poput: Ritorika (1855, 1856) i Teorija poezije (1864).[4]
Ono po čemu je Maletić zapamćen je delo „Posmrtna slava kneza Mihaila", kojim je otvorena nova zgrada Narodnog pozorišta.[4]
Za svoj doprinos kulturi, 1878. godine dobija i Orden Takovskog krsta III stepena.[4] Danas u Jasenovu osmogodišnja osnovna škola nosi njegovo ime.[5]
Himna Kneževine Srbije[уреди | уреди извор]
Sastavio je himnu Kneževine srbije bar godinu dana pre 1853. godine. Maja meseca 1853. godine je ona i zvanično postala narodna himna. Tekst je objavljen 15. (3) septembra 1853. godine u zvaničnim Srpskim novinama, i glasio je:[6]
Bože, Knjaza našeg hrani
Naše ljubavi sveti oltar
Neka vedri greju dani
Tvoje ruke svetli dar!
Iz dubine srca leti
Naš ushićeni ka tebi glas
Preblaženi, večno sveti
O, saslušaj, Bože, nas!
Nek milosti Tvoja sila
Života mu rosi cvet
Slavom sine glava mila
Kao majskog jutra cvet
Da mu Mudrost divno cveta,
Da usreći narod svoj,
Blagoslov ga suzom sreta,
Sa vrela čela briše znoj
Do kolena nek Mu sedi
Iskrenosti savet blag,
Sjajne krune da po sredi
I vazda sija, kamen drag
Nek mu čelo lovor kruži,
Ljubav cvećem kiti put,
Nek na ponos rodu služi,
Svakom srećom obasut
Dosta su nas tukle strele
Sa namrštenog neba Tvog,
I čeznuše prsi vrele
Za spasenjem roda svog!
Sad nas, Bože u Nem spasi,
Da s' po zemlji prospe čar
Da mu dugo poju glasi:
Živeo, živeo Gospodar!
Galerija[уреди | уреди извор]
-
Стеван Тодоровић - Ђорђе Малетић, Галерија Матице српске -
Naslovna strana Spomenika Lukijanu Mušickom (1845) -
Naslovna strana knjige Kritičeski pregled nagradom uvenčanog dela Kralj Dečanski (1846) -
Naslovna strana Teorije poezije (1854) -
Насловна страна драме Преодница србске слободе или Србски аидуци (1863)
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 456.
- ^ „GEORGIJE ĐORĐE MALETIĆ”. Riznica srpska. Архивирано из оригинала 05. 01. 2019. г. Приступљено 30. 1. 2019.
- ^ Đuro Đurmin: "Povjest književnosti hrvtske i srpske", Zagreb 1898.
- ^ а б в г д „Đorđe Maletić: Čarobnjak iza pozorišne zavese”. 011info.com. Приступљено 3. 2. 2022.
- ^ „Osnovna škola Đorđe Maletić”. http://osnovneskole.edukacija.rs/. Приступљено 2. 11. 2016. Спољашња веза у
|work=(помоћ) - ^ „Кнажество Србıя”. digarhiv.nbs.rs. Српске новине. 3. септембар 1853. стр. 3. Приступљено 20. новембар 2022. „Лева колона”
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
