Ђорђе Глишић

С Википедије, слободне енциклопедије
Ђорђе Глишић
Ђорђе С. Глишић
Лични подаци
Датум рођења(1887-07-02)2. јул 1887.
Место рођењаБеоград, Краљевина Србија
Датум смрти1954. (67 год.)
Место смртиБуенос Аирес, Аргентина
Војна каријера
Чин Генералштабни Бригадни генерал

Ђорђе С. Глишић (Београд, 2. јул 1887Буенос Аирес, 1954), генералштабни бригадни генерал.

Биографија[уреди | уреди извор]

Питомац 39. кл. Ниже школе ВА и Ратне школе у Паризу (1921–23). Преведен из инжињерије у генералштабну струку 1926.

На дужностима:од 17. XI 1913 водник у телеграфској чети. У ратовима 1912 - 1913: водник у Моравском пинирском полу-батаљону 11 поз. У рату 1914--1918: водник и к-дир у пионирском полубатаљону; ађутант Железничке кд-е; инструктор и официр за везу у руској брг. на Солунском фронту. Учествовао у операцијама за ослобађање Корушке 1919. После рата: ађутант у Штабу ИВ арм. обл; кдт Инжињеријске подофицирске школе; од 24. III 1926 у Одељењу за ваздухопловство МВМ; од 24. II 1927 в. д. шеф Оперативног одсека истог; од 24. III 1927 начелник Ђенералштабног од. кд-е ваздухопловства и шеф Оперативног одсека исте; од 9. IV 1928 в. д. начелника штаба кд-е Вардарске див. обл; шеф 1 секције обавештајног од. Гл. генералштаба; од 16. V 1931 шеф Етапног одсека Саобраћајног од. Гл. генералштаба; до 19. VII 1934. кдт 45. пп; од 19. VII 1934. помоћник начелника Генералштаба II арм. обл; од 16. XII 1935. војни изасланик у Паризу, истовремено Мадриду и Лондону; од 27. VIII 1937. војни изасланик у Белгији, поред редовне дужности; од 3. VI 1938. први помоћник руковаоца радова за утврђивање; од 29. I 1940. начелник штаба Приморске арм. обл. У АР начелник штаба Трупа приморске арм. обл. У италијанском заробљеништву до 1943, потом на разним дужностима по наредењу краљевске владе. После рата емигрирао у Аргентину где је и умро. Унапређен у чин: ппоручника 1910; капетана 1915; мајора 1920; пуковника 1929; брг. генерала 6. IX 1936. [1]

Породичне прилике[уреди | уреди извор]

Од 1924. године ожењен гђицом Олгом кћерком Светислава Стајевића пуковника у пензији. [1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Војнообавештајна агенција, Значајне личности ВОС”. Архивирано из оригинала 18. 04. 2014. г. Приступљено 24. 03. 2014. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]