Пређи на садржај

Јован II Косача

С Википедије, слободне енциклопедије
Јован II Косача
Лични подаци
Датум рођењаоко 1552.
Место рођењаМлетачка република
Датум смртиоко 1602.
Место смртиМлетачка република
Породица
ПотомствоВлатко IV Косача
РодитељиВлатко III Косача
Тадеа Белазио
ДинастијаКосаче
титуларни херцег од светог Саве

Јован II Косача (итал. Giovanni Cosazza, р. око 1552. - у. око 1602) је био титуларни херцег од светог Саве (лат. Dux Sancti Sabbae) из српске великашке породице Косача, а такође и млетачки племић. Као син Влатка III Косаче (у. 1591) и унук Јована I Косаче (у. 1537), који је био члан млетачког Великог већа и Већа десеторице, Јован II је наследио разна права која су припадала његовој породици, укључујући и право на почасни херцешки наслов и приходе које је Дубровачка република исплаћивала припадницима породице Косача на име Конавоског дохотка. О угледу који су Косаче уживале сведочи и интервенција папе Клeментa VIII (1592-1605) у Јованову корист, поводом извесних спорова који су 1598. године настали са млетачким властима. Породичне повеље и привилегије, са два златна печата, изричито се помињу у Јовановој опоруци, коју је саставио 1598. године. Пошто је желео да има своје примерке породичних повеља, Јованов млађи брат Алфонсо је 1591. године затражио и добио потврду племићке дипломе, коју му је издао млетачки дужд Пасквале Чикоња (1585-1595). Јован се 1577. године оженио Елизабетом Ђорђи, а њихов син и наследник Влатко IV Косача, који је умро око 1642. године, био је последњи мушки припадник венецијанског огранка породице Косача.[1][2][3][4][5]

Први родослов породице Косача, који је објављен 1621. године у делу "Genealogia diversarum principum familiarum mundi incipiendo ab Adamo", садржао је и основне податке о венецијанском огранку, укључујући и помен Јована II Косаче, а исти родослов је касније преузео и објавио француски историчар Шарл Дифрен (у. 1688).[6][7]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ивић 1928, стр. IX.
  2. ^ Динић 1935, стр. 245-247.
  3. ^ Атанасовски 1979, стр. 178-181, 186, 229-231.
  4. ^ Čoralić 1993, стр. 53—55.
  5. ^ Čoralić 2017, стр. 149—151.
  6. ^ Du Fresne 1680, стр. 342.
  7. ^ Du Fresne 1746, стр. 129.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]