Јован Живојновић
| Јован Живојновић | |
|---|---|
 Споменик Јовану Живојновићу на Успенском гробљу у Новом Саду | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1869. |
| Место рођења | Долово, Аустроугарска |
| Датум смрти | 1927. (57/58 год.) |
| Место смрти | Нови Сад, Краљевина Југославија |
Јован Живојновић (Долово, 1869 — Нови Сад, 1927) био је српски књижевник, професор српског и немачког језика у српској и управитељ гимназије у Новом Саду, први начелник и велики жупан Новог Сада после Великог рата, инспектор Министарства просвете у Београду.[1]
Живот и каријера[уреди | уреди извор]
Образовање[уреди | уреди извор]
Рођен је у Долову 1869, где је завршио основну школу. Гимназију је започео у Панчеву, а матурирао је у Новом Саду (1891). Као питомац Текелијанума филозофију је студирао у Пешти, где је положио и професорски испит (1896).
Каријера[уреди | уреди извор]
Радио је као суплент Учитељске школе у Сомбору (1896 — 1900), професор српског и немачког језика у Српској великој православној гимназији у Новом Саду (1900 — 1914).[2][3] Био је члан Економског одсека Друштва за Српско народно позориште у Новом Саду (1905 — 1909).[4]
После Првог светског рата у новој држави Краљевини СХС, постављен је за градског начелника и великог жупана Новог Сада (1919).[5] Неко време је радио као инспектор Министарства просвете у Београду и управитељ мушке гимназије у Новом Саду (1925 — 1926).[6]
Преминуо је 1927. године у Новом Саду, и сахрањен је на Успенском гробљу.
Књижевно стваралаштво[уреди | уреди извор]
Јован Живојновић се бавио и књижевним радом. Писао је уџбенике, песме, позоришне полемике и позоришне комаде. Сарадњу је имао са следећим новинама:
- Босанска вила (1890, 1895, 1903, 1910)
- Летопис Матице српске (1901–1924)
- Српски витез (1914)
- Бранково коло
- Женски свет
- Српски Сион
- Позориште
- Браник
Библиографија[уреди | уреди извор]
- Не растављај, што Бог свевишњи свеже, драмски покушај у V чинова; дешава се у Банату (2), 219–223.
- Апотеоза као епилог за Горски вијенац, за свечану представу Горског вијенца одржану 26. јануара 1902. године у Новом Саду.[7]
- Српска и Хрватска народна књижевност, Први део - стара књижевност с предговором, уводом, прегледом, Нови Сад, Матица Српска, 1910.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Енциклопедија Новог Сада (у редакцији Душана Попова), Нови Сад, књ.1-27.
- ^ „Српска велика православна гимназија”. Гимназија „Јован Јовановић Змај“ Нови Сад. Архивирано из оригинала 03. 01. 2018. г. Приступљено 3. 1. 2018.
- ^ Споменица о стогодишњици Српске православне велике гимназије у Новом Саду (1810-1910), Нови Сад 1910.
- ^ „Економски одсек друштва за Српско народно позориште у Новом Саду”. Енциклопедија СНП у Новом Саду. Приступљено 3. 1. 2018.
- ^ „Велике судије, градоначелници, председници општине и председници Скупштина града од оснивања Новог Сада”. Скупштина Града Новог Сада. Приступљено 3. 1. 2018.
- ^ Новосадска гимназија 1810-1960, Нови Сад 1960.
- ^ Хр.[аниловић] Ј.[ован]. (1902). Српско народно позориште, Горски вијенац. Позориште. Нови Сад: бр. 17, 31. јануар 1902, 73—74.
Литература[уреди | уреди извор]
- БАЈИЋ, Исидор, 1878-1915. Српкиња [Штампана музикалија] : игра у духу српских народних игара : (за гласовир и мешовити лик) / музику и игру сложио Исидор Бајић ; [речи Јован Живојновић]. - 2. изд. - Нови Сад : Издавачка-књижарница А. Пајевића, [19--] (Wien : Jos. Eberle & Co.). - 3 стр. : ноте ; 35 cm