Јохан Шенлајн

Јохан Шенлајн
Јохан Лукас Шенлајн
Лични подаци
Датум рођења	(1793-11-30)30. новембар 1793.
Место рођења	Бамберг, Немачка
Датум смрти	23. јануар 1864.(1864-01-23) (70 год.)
Место смрти	Бамберг, Немачка
Пребивалиште	Немачка
Националност	Немац
Научни рад
Поље	Медицина
Познат по	Шенлајнова болест Шенлајнова пурпура

Јохан Лукас Шенлајн (нем. Johann Lukas Schönlein; Бамберг, 30. новембар 1793 — Бамберг, 23. јануар 1864) је био немачки лекар, оснивач клиничке медицине у Немачкој и први немачки професор медицине који је 1840. уместо дотадашњих предавања на латинском увео предавања на матерњем (немачком језику). Њему у част два епонима носе његово име; Шенлајнова болест и Шенлајнова пурпура. У медицину је увао и називе за неке болести као што су »туберкулоза« и »хемофилија«. Међутим највећа му је заслуга што је 1389. открио паразитарну природу фавуса, чиме је постао зачетних посебне области у медицини, дерматомикологије.

Епоними

Њему у част две болести и једна гљивица назване су по његовом имену:

• Шенлајнова болест
• Шенлајнова пурпура
• Трихофитон шенлајни - узрочник фавуса (површинског гљивичног обољења)

Живот и каријера

Јохан Лукас Шенлајн рођен је 30. новембар 1793 Бамбергу. Студирао је од 1811 до 1816 у Ландсхуту и Вирцбургу природне науке и медицину. Године 1816 написао је дисертацију „О метаморфози мозга и компаративном ембрионалном развоју мозга код сисара и људи“, са којом је докторирао 1817. на Универзитету у Вирцбургу.

Две године бавио се праксом у Бамбергу, Јену, Гетингену и Минхену, да би се након докторирања устоличио на место предавача на катедри за клиничку наставу на Универзитету у Вирцбургу, од 1817 до 1819. године.

У 1824 је Шенлајн је постао редовни професор и шеф на Медицинској клиници Јулиус болнице, у којој је 1832. године из политичких разлога остао без функције и канцеларије, и био је приморан да пребегне у Цирих, у коме је 1883. постао професор клиничке медицине.

У 1839. по повратку у Немачку именован је за ванредног професор на Универзитету у Берлину, а током 1840. и за редовног професора и личног лекар краља Фридриха Вилхелма IV.

После Вилхелмове абдикације Јохан Лукас Шенлајн је поднео оставку, на све дужности на универзитету у Берлину и годину дана касније отишао у пензију. Вратио се у родни град Бамберг, где је и умро 23. јануара 1864. године

Дело

Јохан Лукас Шенлајн један је од реформатора, који је модернизовао не само немачку већ и глобалну медицину увођењем нових научних метода у дијагностику.

Његово главно дело објављено 1818/19 је ауторски рукопис „О великог кашљу“, у коме је не само анализирао узроке болести, већ и приказао и на тачан начин описао временски и просторни ток болести.

Од 1826, Шенлајн је у дијагностици користио физичке и хемијске тестове, перкусију, аускултације, и анализе крви и мокраће и захваљујући таквом приступу болеснику и његовој болести међу првима препознао туберкулозу као независну болест, и разлику између тифуса и паратифуса.

Године 1839. Шенлајн је први на кожи и власишту открио патогене гљивицу фавус , која је по њему касније названа.(Трихофитија Шенлејни). Након овог и открића других кожних промена , Шенлајн је постао један од зачетних посебне области у медицини, дерматомикологије.

Шенлајн је осмислио термине за хемофилију и туберкулозу, а његов опис реуматичне пурпуре, као посебног облика пурпуре, у свом делу детаљно је нашто касније приказао један од његових ученика. Један од најпознатијих лекара 19. века Рудолф Вирхов био је Шенлајнов ученик.

Извори

• Nogaller, A M (2005). „Iogan Sheinlein (1793-1864)”. Ter. Arkh. Russia. 77 (7): 93—5. ISSN 0040-3660. PMID 16116921. 
• Matteson, E L (2000). „Notes on the history of eponymic idiopathic vasculitis: the diseases of Henoch and Schönlein, Wegener, Churg and Strauss, Horton, Takayasu, Behçet, and Kawasaki”. Arthritis care and research : the official journal of the Arthritis Health Professions Association. United States. 13 (4): 237—45. ISSN 0893-7524. PMID 14635278. 
• Hierholzer, J; Hierholzer C, Hierholzer K (1994). „Johann Lukas Schönlein and his contribution to nephrology and medicine”. Am. J. Nephrol. SWITZERLAND. 14 (4-6): 467—72. ISSN 0250-8095. PMID 7847488. doi:10.1159/000168767. 
• Losse, H (1990). „Typhoid fever”. Schweiz. Rundsch. Med. Prax. SWITZERLAND. 79 (34): 976—82. ISSN 1013-2058. PMID 2204983. 

Спољашње везе

• Шенлајнова биографија на сајту Who named it