Џером Дејвид Селинџер

С Википедије, слободне енциклопедије
Џером Дејвид Селинџер
Лични подаци
Датум рођења(1919-01-01)1. јануар 1919.
Место рођењаЊујорк, САД
Датум смрти27. јануар 2010.(2010-01-27) (91 год.)
Место смртиЊу Хемпшир, САД
ОбразовањеУниверзитет Колумбија

Џером Дејвид Селинџер (енгл. Jerome David Salinger; Њујорк 1. јануар 1919Њу Хемпшир, 27. јануар 2010) био је амерички романописац и приповедач. Објавио је један роман и неколико збирки приповедака између 1948. и 1959. године. Његово најпознатије дело је „Ловац у житу“, а књига се може наћи и под насловом „Ловац у ражи“.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Џ. Д. Селинџер је рођен на Менхетну (Њујорк), где је и одрастао и почео да се бави писањем кратких прича, док је још увек био у средњој школи. Неколико је објављено у часопису Прича.[2]

Селинџер је био син успешног Јеврејина, који се бавио увозом сира. Мајка му је била шкотско-ирског порекла. У детињству су га звали Сони. Након основног школовања, послат је у војну академију Вели Форџ, где је боравио од 1934. до 1936. године. Током 1937. године боравио је пет месеци у Европи. Од 1937. до 1938. године студирао је на колеџу „Урсинус“ и Универзитету у Њујорку. Прва права љубав била му је Уна О’Нил, с којом се редовно дописивао, и био је изненађен кад се удала за Чарлија Чаплина, који је био много старији од ње.

Током Другог светског рата суделовао је у разним биткама, чак и у инвазији на Нормандију. Његови саборци описали су га као храброг и истинског хероја. Током првих месеци у Европи успевао је да се бави писањем, а у Паризу је чак и упознао Ернеста Хемингвеја.

Године 1945, оженио се француском лекарком Силвијом, од које се брзо развео, па се 1955. године поново оженио — овог пута је изабраница његовог срца била Клер Даглас. И тај брак је завршен разводом 1967. године, кад се Селинџер потпуно повукао у свој властити свет.

Селинџер је често патио од стреса, и с годинама се све више повлачио у себе. О свом најпознатијем лику, Холдену, често је говорио као о пријатељу.

С времена на време су се јављале гласине да ће Селинџер објавити још који роман, но то се никад није догодило. Најпознатија дела су му: „Ловац у ражи“, „За Есме“, „Високо подигните кровну греду, тесари“, „Симор: увод“, „Френи и Зуи“.

Ловац у житу[уреди | уреди извор]

Роман „Ловац у ражи“ (1951) говори о младом бунтовнику под именом Холден Колфилд и његовим занимљивим доживљајима у Њујорку. У време објављивања књиге, али и касније, Холден Колфилд је постао готово митска личност у Америци, али и широм света.[3] Књига је и данас популарна, а штампана је у преко стотину издања и у око десет милиона примерака.

За Есме (девет прича)[уреди | уреди извор]

Књига „За Есме“ је објављена 1953. године.

У причама писац обрађује рано сазрелу децу 1950-их година. Деца су помућена и збуњена, а њихова осетљивост је у сукобу са празним и материјалистичким светом одраслих.

У књизи се налази девет прича:

  • Перфектан дан за банане-рибе
  • Ујка Вигли у Конектикату
  • Пре почетка рата са Ескимима
  • Човек који се смеје
  • Доле код чамца
  • За Есме – С љубављу и мучнином
  • Лепа уста и зелене ми очи
  • Плави период De Daumier-Smita
  • Теди

Френи[уреди | уреди извор]

Новела објављена 1955. године а бави се судбином седморо деце породице Глас.

Високо подигните кровну греду, тесари[уреди | уреди извор]

Новела „Високо подигните кровну греду, тесари“ објављена је 1955. године.

Зуи[уреди | уреди извор]

„Зуи“ је објављена 1957. године и наставак је новеле „Френи“.

У очајању због свог окружења, јунакиња ове љубавне приче доживљава нервни слом, повлачи се у себе, тежећи да успостави везу са својим бићем и постигне просветљење.

Симор: увод[уреди | уреди извор]

И ова четврта Селинџерова новела, као и претходне, бави се децом породице Глас.

Књига је објављена 1959. године и после тога Селинџер се веома ретко појављивао у јавности и није објављивао нова дела.

Списак радова[уреди | уреди извор]

Књиге[уреди | уреди извор]

Објављене приче[уреди | уреди извор]

Необјављене приче[уреди | уреди извор]

  • "The Survivors" (1939)
  • "The long hotel story" (1940)
  • "The Fishermen" (1941)
  • "Lunch for Three" (1941)
  • "I Went to School with Adolf Hitler" (1941)
  • "Monologue for a Watery Highball" (1941)
  • "The Lovely Dead Girl at Table Six" (1941)
  • "Mrs. Hincher" (1942), also known as "Paula"
  • "The Kissless Life of Reilly" (1942)
  • "The Last and Best of the Peter Pans" (1942)
  • "Holden On the Bus" (1942)
  • "Men Without Hemingway" (1942)
  • "Over the Sea Let’s Go, Twentieth Century Fox" (1942)
  • "The Broken Children" (1943)
  • "Paris" (1943)
  • "Rex Passard on the Planet Mars" (1943)
  • "Bitsey" (1943)
  • "What Got Into Curtis in the Woodshed" (1944)
  • "The Children's Echelon" (1944), also known as "Total War Diary"
  • "Boy Standing in Tennessee" (1944)
  • "The Magic Foxhole" (1944)
  • "Two Lonely Men" (1944)
  • "A Young Man in a Stuffed Shirt" (1944)
  • "The Daughter of the Late, Great Man" (1945)
  • "The Ocean Full of Bowling Balls" (1947)
  • "Birthday Boy" (1946), also known as "The Male Goodbye"[11]
  • "The Boy in the People Shooting Hat" (1948)
  • "A Summer Accident" (1949)
  • "Requiem for the Phantom of the Opera" (1950)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Džerom Dejvid Selindžer (Jerome David Salinger) Pročitaj više na: https://www.biografija.org/knjizevnost/dzerom-dejvid-selindzer-jerome-david-salinger/”. biografija.org. Приступљено 17. 1. 2022.  Спољашња веза у |title= (помоћ)
  2. ^ "J. D. Salinger". EXPLORING Novels. Detroit: Gale, 2003. Web. November 9, 2010.
  3. ^ Skow, John (15. 9. 1961). „Sonny: An Introduction”. Time. Архивирано из оригинала 01. 08. 2013. г. Приступљено 12. 4. 2007. 
  4. ^ Bryan, James E. (1961). „J. D. Salinger: The Fat Lady and the Chicken Sandwich”. College English. 23 (3): 226—229. JSTOR 373014. doi:10.2307/373014. 
  5. ^ а б Slawenski, Kenneth (25. 1. 2011). J. D. Salinger: A Life (на језику: енглески). Random House Publishing Group. стр. 177. ISBN 978-0-679-60479-2. 
  6. ^ Reiff 2008, стр. 131.
  7. ^ а б Prigozy, Ruth (2009). Bloom, Harold, ур. J. D. Salinger (на језику: енглески). Bloom's Literary Criticism. стр. 90. ISBN 978-1-4381-1317-3. 
  8. ^ „Library exhibit offers glimpse into Salinger's life and work”. ABC News. 18. 10. 2019. Приступљено 4. 4. 2022. 
  9. ^ Thalheimer, Anne N. (2009). Werlock, Abby H. P., ур. Companion to Literature: Facts on File Companion to the American Short Story (на језику: енглески). Infobase Publishing. стр. 258. ISBN 978-1-4381-2743-9. 
  10. ^ Miller, James E. (3. 12. 1965). J.D. Salinger (на језику: енглески). University of Minnesota Press. стр. 42. ISBN 978-1-4529-1042-0. 
  11. ^ Romano, Andrew (30. 11. 2013). „What the Leaked J.D. Salinger Stories Reveal About the Author”. The Daily Beast. Приступљено 7. 4. 2022. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]