Џулија Луј Драјфус

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Џулија Луј-Драјфус)
Џулија Луј-Драјфус
Џулија Луј-Драјфус 2012. на Филмском фестивалу у Трајбеци
Лични подаци
Пуно имеЏулија Скарлет Елизбате Луј-Драјфус
Датум рођења(1961-01-13)13. јануар 1961. (63 год.)
Место рођењаЊујорк, САД
Занимањеглумица, комичарка, телевизијска продуценткиња
Породица
СупружникБред Хол (1987—)
Деца2
Рад
Активни период1982—
Битна улогаЕлани (Сајнфелд)

Ата (Живот буба)

Селина Мејер (Потпредседница)
Веза до IMDb-а

Џулија Луј-Драјфус (енгл. Julia Louis-Dreyfus; Њујорк, 13. јануар 1961) америчка је глумица, комичарка и продуценткиња најпознатија по улогама у ситкомима Сајнфелд, Нове авантуре старе Кристине и Потпредседница у којој наступа од априла 2012. године.[1]

Почетком осамдесетих била је члан импровизационе позоришне групе The Practical Theatre Company из Чикага и привукла је пажњу аутора скеч-комедије Уживо суботом увече у којој је наступала од 1982. године до 1985. године. Прославила се током деведесетих улогом Елејн Бенис у серији Сајнфелд, једном од најуспешнијих ситкома свих времена. Такође је позната по улози Кристине Кембел у серији Нове авантуре старе Кристине и Селине Мајер у серији Потпредседница која се тренутно емитује на каналу Ејч-Би-Оу.

Филмској публици позната је по улогама у драмама Хана и њене сестре и Хари ван себе Вудија Алена, те у комедијама Најлуђи Божић и Све смо рекли. Такође је позајмљивала глас у анимираним филмовима Живот буба и Авиони.

Џулија Луј-Драјфус била је номинована за шест Златних глобуса од којих је освојила једног. Једна је од најноминованијих глумица у историји доделе Емија са 18 номинација и пет освојених награда.[2] Такође је била номинована за шест Награда Удружења америчких глумаца, пет Награда америчких комичара и две Награде Удружења телевизијских критичара. Године 2010. добила је звезду на Холивудској стази славних, а 2014. године примљена је у Телевизијску кућу славних.[3]

Биографија[уреди | уреди извор]

Луј Драјфус 1982.

Џулија Скарлет Елизабет Луј Драјфус рођена је у Њујорку 13. јануара 1961.[4] Њена мајка, рођена у Америци, Џудит (рођена Лефевер), била је списатељица и учитељица са посебним потребама,[1] а њен отац, рођен у Француској, Жерард Луј-Драјфус, председавао је компанијом Луј-Драјфус. Њен деда по оцу, Пјер Луј-Драјфус, био је председник Луј Драјфус групе, био је члан јеврејске породице из Алзаса и служио је као коњички официр и члан француског покрета отпора током Другог светског рата. Она је такође пра-праунука Леополда Луја-Драјфуса, који је 1851. основао Луј Драјфус групу, француски конгломерат робе и транспорта, који чланови њене породице још увек контролишу; и у далекој је вези са Алфредом Драјфусом из злогласне афере Драјфус.[5] Њена бака по оцу рођена је у САД, делимично мексичког порекла и католкиња;[6] током 1940-их преселила је Џулијиног оца у Америку из Француске.

Године 1962, годину дана након Луј-Драјфусиног рођења, њени родитељи су се развели. Након што се преселила у Вашингтон, када је Џулија имала четири године, њена мајка се удала за Л. Томпсона Боулса, декана Медицинског факултета Универзитета Џорџ Вашингтон;[1] Луј-Драјфус је добила полусестру Лорен Боулс, такође глумицу. Због рада њеног очуха у пројекту ХОПЕ, Луис-Драјфус је провела детињство у неколико држава и земаља, укључујући Колумбију, Шри Ланку и Тунис.[7][8] Завршила је женску гимназију Холтон-Армс у Бетесди 1979.[9] Касније је рекла: "Постојале су ствари које сам радила у школи за које бих, да је било дечака у учионици, била мање мотивисана. На пример, била сам председница почасног друштва."

Луј-Драјфус је похађала Универзитет Нортвестерн у Еванстону, где је била члан сестринства Делта Гама. Студирала је позориште и наступала у представи Ми-јау, ревији импровизације и скечеве комедије коју су водили студенти, пре него што је напустила школу током прве године да би се запослила у серији Уживо суботом увече.[10] 2007. године добила је звање почасног доктора уметности на Универзитету Нортвестерн.[11]

Каријера[уреди | уреди извор]

Луј-Драјфус је постала чланица глумачке екипе у емисији Суботом увече уживо од 1982. до 1985. године, као најмлађи женски члан у историји програма у то време.[12] У том периоду, појавила се заједно са неколико глумаца који су касније постали истакнути, као што су Еди Марфи, Џим Белуши, Били Кристал и Мартин Шорт. Током своје треће и последње године упознала је писца Ларија Дејвида током његове једине године у емисији.[13] Луј-Драјфус је прокоментарисала да је њен кастинг био „искуство Пепељуге да иде на лопту“;[14] међутим, она је такође признала да је понекад било прилично напето, наводећи да „није знала како да се креће водама шоу бизниса уопште, а посебно да ради скеч-комедију уживо“.[15]

Након њеног одласка из SNL-а 1985., Луј-Драјфус се појавила у неколико филмова, укључујући Хана и њене сестре Вудија Алена (1986) и Најлуђи Божић (1989).

1990-1998[уреди | уреди извор]

Луј Драјфус 1994.

Почетком 1990-их, Луј-Драјфус је постала позната по улози Елејн Бенес у Сајнфелду. Улогу је играла девет сезона. У коментару на ДВД пакету откривено је да је додатак женског лика био услов за серију. Луј-Драјфус је освојила улогу у односу на неколико других глумица које су такође на крају уживале у ТВ успеху, укључујући Патришу Хитон и Меган Мулоли.[16] Луј-Драјфус је добила признање критике за своју улогу у серији, а била је редован победник и номинован на телевизијским наградама током 1990-их. Њена улога донела јој је две номинације за Златни глобус, победивши једном 1994. године, девет номинација за награду Удружења глумаца, освојивши једну 1995. и две 1997. и 1998. и седам Америчких награда за комедију, освојивши пет пута 1993., 1994., 1994. 1997. и 1998. 1996. освојила је Еми награду за најбољу споредну глумицу у хумористичној серији, награду за коју је била номинована у седам наврата од 1992. до 1998. 1998. Џери Сејнфелд је одлучио да прекине серију после девет сезона. Финале серије емитовано је 14. маја и био је један од најгледанијих ТВ догађаја у историји, са преко 76 милиона гледалаца.[17]

1998-2004[уреди | уреди извор]

Луј Драјфус (скроз десно) 1997.

Током 1998. године, снимила је њен први анимирани филм Живот буба у Дизнијевој дистрибуцији. Такође је играла Плаву вилу у Дизнијевом ТВ филму Ђепето.

Након неколико година одсуства од редовног ТВ посла, Луј-Драјфус је започела нови ситком, Посматрајући Ели, који је премијерно приказан у фебруару 2002. Серију је креирао супруг Бред Хол, а глумили су Стив Карел и њена полусестра Лорен Боулс. Почетна премиса емисије била је да се гледаоцима представи „делић живота“ из збивања и догађаја из живота Ели Ригс, џез певачице из јужне Калифорније. Прва сезона укључивала је 22-минутно одбројавање које се дигитално чува у доњем левом углу екрана, што су многи критичари критиковали, тврдећи да је бескорисно и да „ништа није урадило за серију“.[18] Све у свему, серија је добила мешовите критике, али је снажно дебитовала са преко 16 милиона гледалаца који су пратили премијеру серије, и задржала просечну публику од око 10 милиона гледалаца недељно.[19]

2005-2010[уреди | уреди извор]

Године 2005. Луј-Драјфус је добила главну улогу у новом ситкому Нове авантуре старе Кристине.[20] Серију и њен концепт креирао је писац и продуцент серије Вил и Грејс, Кари Лизер. Серија је испричала причу о Кристин Кембел, самохраној мајци која успева да одржи фантастичан однос са својим бившим мужем док води женску теретану. Серија је дебитовала у марту 2006. године пред публиком од 15 милиона и у почетку је била победник гледаности мреже. Луј-Драјфус је добила награду Еми 2006. за најбољу главну глумицу у хумористичној серији за своју улогу у првој сезони. Позивајући се на клетву, изјавила је у свом говору: "Ја нисам неко ко заиста верује у клетве, али проклињи ово, душо!". Током серије, добила је пет узастопних номинација за награду Еми, три узастопне номинације за награду Сателит, две номинације за награду Удружења глумаца и номинацију за награду Златни глобус. Такође је 2007. године добила две номинације за Награду по избору због повратка популарности.

2011-2019[уреди | уреди извор]

Луј Драјфус на додели Еми награда 2014.

У мају и јуну 2011. Луј-Драјфус се удружила са супругом Бредом Холом за свој први кратки филм, Picture Paris. Ово је био први пут да је пар сарађивао од њихове комедије из раних 2000-их Посматрајући Ели. Хол је написао и режирао филм, док је Луј-Драјфус играла главну улогу обичне жене са изузетном опсесијом градом Паризом. Филм је премијерно приказан 29. јануара 2012. на Међународном филмском фестивалу у Санта Барбари и добио је знатна признања критике.[21] Своју телевизијску премијеру на HBO-у имао је 17. децембра 2012. године.[22]

Почетком 2011. HBO је потврдио да је Луј-Драјфус добила главну улогу потпредседнице САД Селине Мајер у новој сатиричној хумористичној серији под називом Потпредседница. Серија је наручена за прву сезону од осам епизода. Најављено је да ће поред главне улоге Луј-Драјфус бити и продуцент серије.[23] Припремајући се за своју улогу, Луј-Драјфус је разговарао са два бивша потпредседника, укључујући Ал Гора, сенаторима, састављачима говора, шефовима штабова разних канцеларија и распоредницима.[24] Луј-Драјфус је похвалила HBO што је дозволио глумцима и екипи да се укључе у "дуготрајан предпродукцијски процес", који је укључивао период пробе од шест недеља пре почетка снимања.[25] Прва сезона је снимљена у јесен 2011. године, у Балтимору, а премијера серије 22. априла 2012.[26]

Луј Драјфус на додели награде Peabody 2017.

За своју улогу у Потпредседници, Луј-Драјфус је добила неколико признања, а посебно шест узастопних награда Еми за најбољу главну глумицу у хумористичној серији од 2012. до 2017. године.[27] Њене награде Еми за Потпредседницу, након претходних победа за Сајнфелд и Нове авантуре старе Кристине, резултирале су тиме да је постала једина жена која је освојила глумачку награду за три одвојене хумористичке серије.[28] Њена шеста победа за најбољу главну глумицу у хумористичкој серији у 2016. премашила је рекорд који су претходно држале Мери Тајлер Мур и Кендис Берген за највише победа у тој категорији.[29] Године 2017. њена шеста узастопна победа и осма глумачка победа у укупном поретку учиниле су је глумицом са највише Емија за исту улогу у истој серији (премашивши Кендис Берген и Дона Нотса) и ставила је у изједначење са Клорис Личман.[30] Такође је била номинована као један од продуцента за награду Еми за најбољу хумористичку серију од 2012. до 2014. године, али је серијал у сва три наврата изгубио од Модерне породице. Међутим, освојила главну награду од 2015. до 2017. године. Такође је била пет пута номинована за Телевизијску награду по избору критичара, освојивши два пута 2013. и 2014. године, десет номинација за награду Удружења глумаца, освојивши два пута 2014. и 2017. године и пет номинација за награду Удружења телевизијских критичара, освојивши једном у 2014. години. Додатно је добила пет номинација за награду Сателит и пет узастопних номинација за Златни глобус.

2020-данас[уреди | уреди извор]

Луј Драјфус у Белој кући 2023.

Луј-Драјфус је играла у комедији-драми Downhill, поред Вила Ферела. Филм је премијерно приказан на Санденс филмском фестивалу 2020. године, а у биоскопима је приказан 14. фебруара исте године.[31] Затим је дала глас мајци вилењакињи из предграђа у филму Напред са Томом Холандом и Крисом Пратом. У јануару 2020. је потписала вишегодишњи уговор са Apple TV+. Према уговору, она ће развијати нове пројекте за Apple TV+ као извршни продуцент и звезда.[32] Следеће године се појавила у серији Фалкон и Зимски војник (2021) као Валентина Аллегра де Фонтаине, чија је радња смештена у Марвелов филмски универзум, иако је првобитно требало да дебитује у филму Црна удовица.[33] Поновила је улогу у филму Црни пантер: Ваканда заувек (2022).

Лични живот[уреди | уреди извор]

Луј-Драјфусова полусестра по мајци, Лорен Боулс, такође је глумица. Она такође има две полусестре по оцу, Фиби[34] и Ему, од којих је потоња умрла у августу 2018.[35][36][37]

Удата је за колегу Бреда Хола још од 1987. Заједно имају 2 сина, Чарлија и Хенрија. Хенри је кантаутор,[38][39] а Чарли је глумац.[40]

Филмографија[уреди | уреди извор]

Филмови
Година Српски назив Изворни назив Улога Напомене
1986. Трол Troll Џанет Купер
1986. Хана и њене сестре Hannah and Her Sisters Мери
1986. Црн у души Soul Man Лиза Стимсон
1989. Најлуђи Божић National Lampoon's Christmas Vacation Марго Честер
1993. Медвед Џек Jack the Bear Пеги Етингер
1994. Норт North Нортова мајка
1997. И ја сам твој тата Fathers' Day Кари Лоренс
1997. Хари ван себе Deconstructing Harry Лесли
1998. Живот буба A Bug's Life Ата глас
2013. Авиони Planes Рошел глас
2013. Све смо рекли Enough Said Ева
2020. Напред Onward Лорел Лајтфут глас
2021. Црна Удовица Black Widow Валентина Алегра де Фонтејн камео
2022. Црни Пантер: Ваканда заувек Black Panther: Wakanda Forever Валентина Алегра де Фонтејн
2025. Тандерболтови Thunderbolts Валентина Алегра де Фонтејн
Телевизијске серије
1982—1985. Уживо суботом увече Saturday Night Live разни ликови 57 епизода
1988. Породичне везе Family Ties Сузан Вајт епизода Read It and Weep: Part 2
1988—1989. Из дана у дан Day by Day Ејлин Свифт 33 епизода
1990—1998. Сајнфелд Seinfeld Елејн Бенис 177 епизода
1999. Животињска фарма Animal Farm Моли ТВ филм, глас
2000. Ђепето Geppetto плава вила ТВ филм
2000. Без одушевљења, молим Curb Your Enthusiasm Џулија Луј-Драјфус/Елејн Бенис 8 епизода
2001. Симпсонови The Simpsons Глорија 3 епизоде
2002—2003. Посматрајући Ели Watching Ellie Ели Ригс 19 епизода, такође продуценткиња
2004—2005. Ометени у развоју Arrested Development Меги Лајзер 4 епизоде
2006—2010. Нове авантуре старе Кристине The New Adventures of Old Christine Кристина Кембел 88 епизода, такође продуценткиња
2010. Телевизијска посла 30 Rock Лиз Лемон епизода Live Show
2012—2019 Потпредседница Veep Селина Мајер главна улога, такође продуценткиња
2012. Интернет терапија Web Therapy Шевон Хејг епизода Sister Act
2021. Фалкон и Зимски војник The Falcon and the Winter Soldier Валентина Алегра де Фонтејн 2 епизоде

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Julia Louis-Dreyfus | Biography, TV Shows, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 16. 1. 2022. 
  2. ^ „Julia Louis-Dreyfus”. Television Academy (на језику: енглески). Приступљено 16. 1. 2022. 
  3. ^ Seinfeld star Julia Louis-Dreyfus laughs off spelling mistake on her Hollywood Walk of Fame star
  4. ^ Editors, Biography com. „Julia Louis-Dreyfus”. Biography (на језику: енглески). Приступљено 22. 8. 2022. 
  5. ^ „Which Actor is Related to the Wrongfully Accused French Jewish Officer, Alfred Dreyfus?”. Tablet Magazine. 14. 7. 2017. Приступљено 22. 8. 2022. 
  6. ^ „- YouTube”. www.youtube.com. Приступљено 22. 8. 2022. 
  7. ^ Galloway, Stephen; Galloway, Stephen (25. 4. 2016). „Julia Louis-Dreyfus Reveals What Happened Behind the Scenes of Emotional ‘Seinfeld’ Finale”. The Hollywood Reporter (на језику: енглески). Приступљено 22. 8. 2022. 
  8. ^ Rochlin, Margy (9. 3. 2006). „Trying to Turn Elaine Into Christine”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 22. 8. 2022. 
  9. ^ Strause, Jackie; Strause, Jackie (17. 9. 2018). „Julia Louis-Dreyfus, Former Classmates Support Brett Kavanaugh Accuser in Letter”. The Hollywood Reporter (на језику: енглески). Приступљено 22. 8. 2022. 
  10. ^ „How Julia Louis-Dreyfus quietly became the most successful sitcom star ever”. Chicago Tribune. Приступљено 22. 8. 2022. 
  11. ^ „Julia Louis-Dreyfus to Speak at Northwestern Commencement: Northwestern University News”. www.northwestern.edu (на језику: енглески). Приступљено 22. 8. 2022. 
  12. ^ Shaw, Gabbi; Olito, Frank (19. 12. 2022). „WHERE ARE THEY NOW: All 152 cast members in 'Saturday Night Live' history”. Insider Inc. Архивирано из оригинала 26. 9. 2023. г. Приступљено 11. 5. 2020. 
  13. ^ „Interview with Julia Louis-Dreyfus; Interview with Steven Moffat; Review of the film 'The Avengers'”. Fresh Air with Terry Gross. National Public Radio (U.S.). 3. 5. 2012. OCLC 958462148. „Scroll down to 'View online' to hear the audio of the interview.” 
  14. ^ „Julia Louis-Dreyfus: 'SNL made me feel like Cinderella'”. Digital Spy. 20. 12. 2011. Архивирано из оригинала 16. 10. 2015. г. Приступљено 29. 12. 2011. 
  15. ^ Coyle, Jake (11. 5. 2006). „Julia Louis-Dreyfus to Host 'SNL'”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 16. 3. 2017. г. Приступљено 24. 9. 2017. 
  16. ^ Nusair, David (5. 1. 2008). „5 Things You Didn't Know: Seinfeld”. Askmen.com. Архивирано из оригинала 13. 2. 2016. г. Приступљено 13. 11. 2011. 
  17. ^ Carter, Bill (16. 5. 1998). „Rating for 'Seinfeld' Finale Grazed Super Bowl Country”. The New York Times. Архивирано из оригинала 20. 4. 2019. г. Приступљено 17. 2. 2017. 
  18. ^ Gallo, Phil (23. 2. 2002). „Watching Ellie”. Variety. Архивирано из оригинала 26. 9. 2023. г. Приступљено 19. 2. 2020. 
  19. ^ „How did your favorite show rate?”. USA Today. 28. 5. 2002. Архивирано из оригинала 22. 2. 2017. г. Приступљено 24. 9. 2017. 
  20. ^ Jim Benson (22. 11. 2005). „CBS Slates 4 Midseason Shows”. Broadcasting & Cable. Архивирано из оригинала 19. 6. 2009. г. 
  21. ^ „Julia Louis-Dreyfus in Picture Paris”. Pictureparisfilm.com. Архивирано из оригинала 18. 2. 2013. г. Приступљено 20. 2. 2013. 
  22. ^ „HBO Picture Paris Preview”. YouTube. 21. 11. 2012. Архивирано из оригинала 2021-12-11. г. Приступљено 20. 2. 2013. 
  23. ^ „HBO Begins Filming of 'VEEP' in Maryland”. AFRO. 5. 10. 2011. Архивирано из оригинала 3. 2. 2014. г. 
  24. ^ „Interview with Julia Louis-Dreyfus; Interview with Steven Moffat; Review of the film 'The Avengers'”. Fresh Air with Terry Gross. National Public Radio (U.S.). 3. 5. 2012. OCLC 958462148. „Scroll down to 'View online' to hear the audio of the interview.” 
  25. ^ Grosz, Christy (7. 6. 2012). „The view from three TV veterans”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 8. 6. 2012. г. 
  26. ^ West, Kelly (12. 1. 2012). „HBO Sets Premiere Dates For Game Change And Veep”. Cinema Blend. Архивирано из оригинала 25. 12. 2019. г. Приступљено 6. 10. 2020. 
  27. ^ Primetime Emmy Awards nominations for 2012 – Outstanding Lead Actress In A Comedy Series Архивирано август 11, 2013 на сајту Wayback Machine. Emmys.com.
  28. ^ „Julia Louis-Dreyfus Surpasses Lucille Ball's Record & Makes Emmy History”. People. Архивирано из оригинала 21. 7. 2013. г. Приступљено 18. 7. 2013. 
  29. ^ „Julia Louis-Dreyfus makes Emmy history”. Los Angeles Times (на језику: енглески). 2016-09-19. Приступљено 2023-11-09. 
  30. ^ Schneider, Michael (2017-09-17). „Everything You Need To Know About This Year’s Primetime Emmy Awards”. IndieWire (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-09. 
  31. ^ McClintock, Pamela (2019-11-25). „Julia Louis-Dreyfus and Will Ferrell-Starrer ‘Downhill’ Lands Valentine’s Day Release”. The Hollywood Reporter (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-09. 
  32. ^ Petski, Nellie Andreeva,Denise; Andreeva, Nellie; Petski, Denise (2020-01-17). „Julia Louis-Dreyfus Inks Overall Deal With Apple”. Deadline (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-09. 
  33. ^ Nast, Condé (2021-04-16). „Marvel Has Big Plans for Julia Louis-Dreyfus”. Vanity Fair (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-09. 
  34. ^ „Weddings; Phoebe Louis-Dreyfus, Peter Eavis”. The New York Times. 20. 10. 1996. Архивирано из оригинала 25. 8. 2018. г. Приступљено 13. 12. 2018. „Phoebe Emily Dominique Louis-Dreyfus, a daughter of Mr. and Mrs. William Louis-Dreyfus of New York ... Mrs. Eavis, 28, was until recently a caseworker at Variety House, a nonprofit organization in New York ... She graduated from Connecticut College and received a master's degree in social work from Columbia University. Her father is the president and chief executive of the Louis Dreyfus Group ... Her mother, Phyllis Louis-Dreyfus, is a private tutor for children with learning disabilities in New York.” 
  35. ^ „Emma Louis-Dreyfus Obituary (1974 - 2018) - Oakland, CA - San Francisco Chronicle”. Legacy.com. Приступљено 2023-11-09. 
  36. ^ Import, N. C. S. (2018-09-11). „Cocaine, ethanol intoxication linked to death at Purdon Crossing”. The Union (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-09. 
  37. ^ Group, Martha Ross | Bay Area News (2018-10-16). „Overdose death of Julia Louis-Dreyfus’ half-sister, from Oakland, ruled accidental”. The Mercury News (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-09. 
  38. ^ Portwood, Jerry (2016-06-21). „See Julia Louis-Dreyfus' Son Henry Hall's New Video”. Rolling Stone (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-11. 
  39. ^ Howard, Paul (2019-07-20). „Son of Comedic Royalty Henry Hall Is Indie Dream Pop's Newest Ambassador”. Music Mecca (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-11. 
  40. ^ Perkins, Njera (2022-12-03). „"TSLOCG"'s Charlie Hall Says He Forgot to Warn His Parents About His Love Scenes: "I Realized, 'Oh Sh*t'"”. Popsugar (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-11. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Џулија Луј Драјфус на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џулија_Луј_Драјфус&oldid=27444899”