Андраник Озанијан

С Википедије, слободне енциклопедије
Андраник Торос Озанијан
Андраник Торос Озанијан
Лични подаци
Датум рођења(1865-02-25)25. фебруар 1865.
Место рођењаШебинкарахисар, Османско царство
Датум смрти31. август 1927.(1927-08-31) (62 год.)
Место смртиРичардсон Спрингс, САД
Статуа генерала Андраника Озанијана. Јереван, Јерменија.

Андраник Торос Озанијан, Зоравар Андраник, (јерменски Անդրանիկ Թորոսի Օզանյան, Զորավար Անդրանիկ) (25. фебруар 186531. август 1927) је био јерменски генерал, активиста и политичар који се у Јерменији сматра једним од највећих националних хероја.

Рођен је у граду Шебинкарахисару, који се у 19. веку сматрао отоманским делом Јерменије, а данас припада турској провинцији Гиресун. Школовао се за тесара, а у младости се прикључио Јерменском националном покрету те је учествовао у неколико устанака против отоманских власти.

Године 1906. је емигрирао у Европу, те у Женеви издао књигу Војних упутстава за јерменске герилце. За време првог балканског рата се заједно с Гарегином Ндјехом водио јерменску легију при бугарској војсци. У том рату се истакао храброшћу и примио бројна одликовања.

За време Првог светског рата је на страни Руске Империје учествовао у Какваској кампањи. Тада је забележио бројне победе, а након Руске револуције и формирања Демократске републике Јерменије је учествовао у кампањи чији је циљ био осигурати Карабах.

Због политичких сукоба унутар ДРЈ, Озанијан је 1919. напустио Јерменију и отишао у изгнанство у Фрезно (Калифорнија). Тамо је остао до смрти. Његову жељу да се покопа у Јерменији нису хтеле испунити совјетске власти, те је уместо тога покопан на париском гробљу 1928. године. Године 1999. свечано је покопан на јереванском војном гробљу Ераблур.

Литература[уреди | уреди извор]

  • General Andranik and the Armenian Revolutionary Movement, by Dr Antranig Chalabian, Michigan. 1988. ISBN 978-0-9622741-1-4..

Спољашње везе[уреди | уреди извор]