Андреј Миловић
Андреј Миловић црногорски је правник и политичар. Посланик је у Скупштини Црне Горе од 27. јула 2023. године. Члан је председништва Покрета Европа сад.
Младост и образовање
[уреди | уреди извор]Дипломирао је на Факултету за државне и европске студије, а специјализирао европске студије на Факултету политичких наука Универзитета Црне Горе. Дипломирао је и на Правном факултету Универзитета Медитеран, а специјализирао у области правосуђа на Правном факултету Универзитета Црне Горе. Добитник је бројних признања и стипендија за академске резултате, а са 20 година је постао члан Менсе.[1]
Похађао је многобројне политичке академије и програме у Црној Гори и иностранству, које су организовале међународне организације и политичке партије као што су Међународни републикански институт, Фондација Конрад Аденауер, Фондација Ханс Зајдел, Конзервативна партија (УК).[1]
Током војне параде у Београду и посете Владимира Путина Србији 2014. године укратко га је интервјуисао Борис Малагурски. Миловић је том приликом хвалио Русију и Путина и критиковао западни свет због НАТО агресије на Југославију 1999. године.[2]
Правничка каријера
[уреди | уреди извор]Радио је као адвокат у адвокатској канцеларији „Прелевић”, заступао и саветовао иностране клијенте у областима пословног, управног и имовинског права, са посебним фокусом на страна улагања у секторима некретнина, економског држављанства и иновативних делатности.[1] Као адвокат приправник прекршио је Кодекс професионалне етике адвоката на начин што је у име и за потребе супротне странке писао и предавао поднеске надлежном суду и Пореској управи Црне Горе, користећи при томе податке и чињенице у вези са тим спором који су му, као запосленом, били доступни.
Политичка каријера
[уреди | уреди извор]У Влади Здравка Кривокапића био је генерални директор Директората за блокчејн и пкриптовалуте при Министарству финансија и социјалног старања, где је са тимом експерата израдио нацрт Закона о блокчејн технологији и крипто имовини. Након тога, изабран је за државног секретара у Министарству правде, људских и мањинских права. Био је и члан Тужилачког савета.[3][4]
У августу 2022. године Миловић се придружио новооснованом Покрету Европа сад (ПЕС) који предводе Милојко Спајић и Јаков Милатовић[5] и постао члан председништва покрета.[6] Миловић је касније именован за председника правног савета ПЕС-а.
ПЕС је учествовао на локалним изборима 2022. године и Миловић је изабран за одборника у Скупштини града Подгорице.[7] Заклетву је положио 12. априла 2023. године.[8] Након побееде Јакова Милатовића из ПЕС-а на председничким изборима 2023. године, Миловић је изјавио да ће извршити „деконтаминацију Цетиња, које је за време владавине ДПС-а било контаминирано поделама и мржњом."[9] Његова изјава изазвала је огорчење Цетињана и дела црногорске јавности.[10][11][12]
Миловић је рекао да ће програм реформе правосуђа "Правда сад" бити окосница изборне кампање ПЕС-а за парламентарне изборе 2023. године.[13] Миловић је у предизборној кампањи улазак Црне Горе у НАТО назвао „јединим успехом Црне Горе у области спољне политике“.[14] Заузео је четврту позицију на изборној листи ПЕС-а[15] и изабран је за посланика у Скупштину Црне Горе након изборне победе ПЕС-а.[16] Током преговора о формирању владе у августу 2023. године, Миловић је критиковао лидере коалиције За будућност Црне Горе.[17]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Lacman, Nemanja (2022-09-09). „Andrej Milović i Vasilije Čarapić pristupili Pokretu Evropa sad”. Adria TV (на језику: српски). Приступљено 2023-08-30.
- ^ „Kako je Andrej Milović, visoki funkcioner PES-a govorio o Putinu i Zapadu "koji je bio protiv nas"”. CDM. Приступљено 2023-04-25.
- ^ „KRIVOKAPIĆ SMIJENIO MARIĆA, PRVI ČOVJEK DIREKTORATA ZA KRIPTOVALUTE DRŽAVNI SEKRETAR U MINISTARSTVU PRAVDE”. Mondo Crna Gora (на језику: енглески). Приступљено 2023-08-30.
- ^ „Bečić proglasio Milovića za člana Tužilačkog savjeta”. Antena M. Приступљено 2023-04-25.
- ^ „Milović i Čarapić pristupili pokretu "Evropa sad"”. RTCG - Radio Televizija Crne Gore - Nacionalni javni servis. Приступљено 2023-04-25.
- ^ „Predsjedništvo”. Pokret Evropa sad!. Приступљено 2023-04-07.
- ^ „Podgorica dobija novu vlast: Evo ko su odbornici i kako će izgledati raspodjela funkcija - Gradski portal”. 2023-04-11. Приступљено 2023-04-11.[мртва веза]
- ^ MilenaPavicevic. „Prva sjednica 12. april 2023.godine, sa početkom u 12 sati – Skupstina glavnog grada PODGORICA” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2023-04-13. г. Приступљено 2023-04-13.
- ^ „ДАН - Milović o "dekontaminaciji Cetinja": Nastavljaju da mi crtaju metu”. www.dan.co.me. 2023-04-24. Приступљено 2023-04-25.
- ^ Knežević, Balša (2023-04-25). „FAŠIZAM SAD: PES po ugledu na Rakovića priprema konačno rješenje za Crnogorce”. Aktuelno. Приступљено 2023-04-25.
- ^ „Bogdanović: Takve kao Milović, Cetinje je oduvijek znalo prezrijeti”. Antena M. Приступљено 2023-04-25.
- ^ „CFD: Milovićev poziv na "dekontaminaciju" Cetinja ekvivalentan pozivu Ostojića na progon muslimana”. Antena M. Приступљено 2023-04-25.
- ^ Бојанић, Жана (2023-04-27). „ДАН - Milović: "Pravda sad" okosnica izbornog programa "Evrope sad"”. www.dan.co.me. Приступљено 2023-04-29.
- ^ „Milović prvo podržavao Rusiju, a sad je za NATO: „Jedini uspjeh Crne Gore na spoljnopolitičkom planu“”. Portal Analitika (на језику: српски). Приступљено 2023-06-12.
- ^ „Ovo su svi kandidati sa liste Evrope sad”. Portal Analitika (на језику: српски). Приступљено 2023-06-12.
- ^ „Pokret Evropa sad pobjednik izbora, slijede pregovori za sastav vlade Crne Gore”. balkans.aljazeera.net (на језику: бошњачки). Приступљено 2023-06-12.
- ^ „Milović: ZBCG na ponudu odgovorio napadima, sad krivce tražite među vama”. vijesti.me (на језику: српски). Приступљено 2023-08-30.