Андреј Рубљов

С Википедије, слободне енциклопедије

Андреј Рубљов
Андреј Рубљов на руској поштанској марки
Лични подаци
Датум рођења1360-е
Место рођењаВелика московска кнежевина,
Датум смрти17. октобар 1428.(1428-10-17) (67/68 год.)
Место смртиАндроников манастир,

Андреј Рубљов[1] (рус. Андрей Рублёв,[2] 136029. јануар 1430)[3] био је значајни руски иконописац. Канонизован је као светитељ 1988.

Живот[уреди | уреди извор]

Света Тројица - икона Андреја Рубљова

Тачан датум његовог рођења није познат. Године око 1360. се узимају као вероватна година рођења, по томе што се у записима о његовој смрти (1430) помиње да је умро у дубокој старости, што је тада значило после 60-е године живота. Вероватно је живео у Тројици-Св. Сергијева лавра,[4][5] код Москве, под Никоном Радоњешким, који је постао игуман после смрти Сергија Радоњешког 1392. Рубљов се први пут помиње 1405. године, када је украшавао иконе и фреске за Саборну цркву св. Благовести Московског Кремља, у друштву са Теофаном Грком и Прохором из Городца. Његово име је било последње на листи мајстора, као јуниор и по рангу и по годинама. Теофан је био значајан византијски мајстор, који се преселио у Русију и сматра се да је обучавао Рубљова.

Андреј Рубљов је постао монах пре 1405. и узео име Андреј. Живео је у манастиру Сергијевска лавра близу Москве у заједници сликара, међу којима су познати Теофан Грк и Прохор из Городеца. О овоме се зна, јер се његово име помиње у листи сликара икона и фресака у Благовештенском сабору у Москви. Име му је на дну листе, што значи да је тада био најмлађи и најмање искусан сликар у групи.

Писани записи сведоче да је 1408. сликао (заједно са Данилом Черним) зидове Успењске катедрале у Владимиру и 14251427. Катедралу Свете Тројице у Сергијевској лаври. После Данилове смрти, Андреј је у московском Андрониковом манастиру насликао фреске у Катедрали Спаситеља.

Умро је у Андрониковом манастиру 29. јануара 1430.

Уметност Андреја Рубљова[уреди | уреди извор]

Године 1904, откривена је његова икона Света тројица Старога Завета (или Гостопримство Аврамово, настала вероватно око 1411) и тиме је почела епоха истраживања његовог дела. То је једино дело које му се са сигурношћу може приписати. Данас је ова икона изложена у Третјаковској галерији у Москви.

Композиција иконе приказује сцену из Библије, када су три анђела посетили Сару и Аврама (1. књига Мојсијева 18,1-33). Рубљов се концентрисао на приказивање фигура три госта. Порука дела је многострука. То је, између осталог, апел за јединство у време сукоба међу кнезовима. У исто време, то је израз религијског јединства у тројству (Отац, Син, Свети дух).

Уметност Андреја Рубљова је комбинација две традиције: средњовековног манастирског аскетизма и класичне хармоније византијског сликарства. Ликови на његовим сликама су увек спокојни. Временом, начин на који је сликао, постао је идеал црквеног сликарства и иконосликарства.

На Стоглавом сабору (1551) иконографија Андреја Рубљова је проглашена за идеал у изради црквених слика. Црква га слави 4. јула.

Од године 1959. постоји музеј Андреја Рубљова у Андрониковом манастиру.

Руски режисер Андреј Тарковски је 1966. направио филм Андреј Рубљов, делимично базиран на Андрејевом животу, који је својеврсни споменик овом уметнику.

Смрт и наслеђе[уреди | уреди извор]

Рубљов је умро у Андрониковом манастиру између 1427. и 1430. Рубљовљев рад је утицао на многе уметнике, укључујући и Дионисија. Стоглави сабор (1551) прогласио је Рубљовљев стил икона као узор за црквено сликарство. Од 1959. године Музеј Андреја Рубљова у Андрониковом манастиру приказује његову и сродну уметност.

Руска православна црква канонизовала је Рубљова за свеца 1988. године, прослављајући његов празник 29. јануара[6] и/или 4. јула.[6][7][8]

Године 1966, Андреј Тарковски је снимио филм Андреј Рубљов, лабаво заснован на животу уметника. Ово је постао први (и можда једини) филм произведен у совјетској ери који је уметника третирао као светску историјску личност и хришћанство као аксиом историјског идентитета Русије[9] током турбулентног периода у историји Русије.

Поштовање[уреди | уреди извор]

  • 29. јануар – обележавање годишњице његове смрти (Грчка православна црква)[10][11]
  • 12/13. јун – празник, Синаксија целог Андрониковог манастира (са Андроником, Савом, Александром, игуманима московским и иконописцем Данилом Црним)[12]
  • 4. јул – главни празник са списка „руских светитеља Москве и Владимира“ од Никодима (Кононова),
  • 6. јул – Сабор свих светих Радоњешких
  • Синаксија свих светих Москве – покретни празник у недељу пре 26. августа (ROC)[13]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Рубљов”. www.rts.rs. Приступљено 2022-05-30. 
  2. ^ The Getty Union Artist Name List prefers "Rublyov", but "Rublev" is more commonly found.
  3. ^ "Venerable Andrew Rublev the Iconographer", Orthodox Church in America
  4. ^ Scott M. Kenworthy, The Heart of Russia: Trinity-Sergius, Monasticism, and Society after 1825. New York: Oxford University Press, 2010.
  5. ^ David B. Miller, Saint Sergius of Radonezh, His Trinity Monastery, and the Formation of Russian Identity. DeKalb: Northern Illinois University Press, 2010.
  6. ^ а б „Saint Herman Calendar 2006”. Platina CA: Saint Herman of Alaska Brotherhood. 2006: 12, 56. 
  7. ^ Church Calendar Архивирано 2006-07-21 на сајту Wayback Machine
  8. ^ „Moscow Patriarchate Glorifies Saints”, Orthodox America, IX (82), август 1988, Архивирано из оригинала 2008-07-05. г., Приступљено 2008-03-16 
  9. ^ Hoberman, Jim. Andrei Rublev. The Criterion Collection. Архивирано из оригинала 17. 09. 2008. г. Приступљено 2007-12-06. 
  10. ^ „January 29, 2015. + Orthodox Calendar”. orthochristian.com. Приступљено 2022-07-16. 
  11. ^ „Ορθόδοξος Συναξαριστής :: Άγιος Ανδρέας Ρουμπλιόβ ο Εικονογράφος”. www.saint.gr. Приступљено 2022-07-16. 
  12. ^ „АНДРЕЙ РУБЛЁВ”. www.pravenc.ru. Приступљено 2022-07-16. 
  13. ^ „АНДРЕЙ РУБЛЕВ - Древо”. drevo-info.ru (на језику: руски). Приступљено 2022-07-16. 
  14. ^ Robinson 2009, стр. 111.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]